Foto: Pixabay
Učeći o odgovornosti, deca uče kako da funkcionišu u društvu u kom žive a zatim i kako s vremenom da postanu osobe koje će obavljati svoje dužnosti i zadatke, a da pritom budu svesne svojih izbora i posledica koje sa njima dolaze.
Evo kako to možete da postignete.
1. U početku zadatke predstavljajte kao igru i počnite što pre
Učenje odgovornosti ne uključuje samo slaganje svojih igračka, sobe ili postavljanje stola, ali upravo su to elementi od kojih bi trebalo početi, i to što ranije u detetovom životu. Kada dete može samostalno da hoda i razume osnovne rečenice u konverzaciji, što je kod većine dece ispunjeno između druge i treće godine života, počnite s jednostavnim zadacima poput slaganja plišanih igračaka u korpu ili pranja zuba pre odlaska na spavanje.
Svaka naša odluka sa sobom nosi posledice, a to mogu da počnu da shvataju i trogodišnjaci.
Međutim, važno je da dete to shvati kao igru. Možete mu ponuditi i neku nagradu poput čitanja priče. Svakako izbegnite zamku nagrađivanja materijalnim stvarima ili hranom jer ćete se te navike kasnije teško osloboditi.
2. Budite uzor i pokažite detetu kako se šta radi
Da bi dete naučilo da bude odgovorno, neophodno je da i roditelja vidi kao takvog, iako sve do kasnog detinjstva neće razumeti samu reč odgovornost. Ali sigurno će razumeti ponašanje koje vidi.
Na primer, ako dete vidi da njegovi roditelji i drugi članovi porodice sređuju za sobom, drže se odluka koje su doneli, jasno izražavaju svoje emocije i prihvataju odgovornost za svoj život, dete će nesvesno kopirati takvo ponašanje. Naravno, važi i druga krajnost, u kojoj je neodgovorno dete rezultat neodgovornih roditelja.
3. Postavite pravila
Kada dete učite odgovornosti, važno je da ono zna da u društvu u kom živimo važe određena pravila kojih treba da se pridržavamo kako bismo imali zadovoljavajući zajednički život. Porodica je mikrosvet deteta, ali ujedno i prirema za ono što ga čeka „napolju“. Zato je važno da zna kako svako ponašanje sa sobom nosi i određena pravila.
Ako stalno popravljate stvari koje dete radi ono će to protumačiti kao poruku da ono samo nije dovoljno dobro.
Na primer, ako učite dete kako da se brine o kućnom ljubimcu, važno je da zna čime i kada mora da ga hrani, koliko puta dnevno mora u šetnju, da li treba da četka njegovu dlaku i slično. Svakako će starija deca lakše shvatiti taj koncept i moći će da se velikim delom sama brinu o, na primer, psu ili mački, ali dobro je početi što pre, uz neizostavnu roditeljsku pomoć.
4. Nemojte ih stalno „popravljati“
Nemojte imati nerealna očekivanja da će dete iz prve biti savršeno u onome što očekujete od njega. Na primer, ako ste počeli da ga učite kako da namesti svoj krevet ili pospremi igračke, nemojte očekivati da će krevet biti savršeno zategnut niti da će plišane igračke biti izložene kao u izlogu prodavnice. I još važnije – nemojte popravljati za njim.
Dete će to protumačiti kao poruku da ono samo nije dovoljno dobro, a s vremenom se to može razviti u otpor prema određenoj aktivnosti, pa i prema samim roditeljima. Deca to pamte, verujte, i decenijama kasnije.
5. Upoznajte ih sa posledicama njihovih odluka
Svaka naša odluka sa sobom nosi posledice, to deca mogu da počnu da shvataju već nakon trećeg rođendana. Na primer, ako je dete obećalo nekom drugaru ili drugaricic da će doći na rođendan, na roditeljima je da se pobrinu da se to obećanje i ostvari.
Ako upišu neku vannastavnu aktivnost poput sporta, moraju znati da ta njihova odluka sa sobom nosi i obavezu odlaska na treninge i moguća takmičenja, kao i veliku dozu odricanja. U svakoj situaciji u kojoj možete, pojasnite im šta znači odgovorno se ponašati prema sebi i prema drugima.
Izvor: Zadovoljna
Komentari 0