Foto: Canva
Da bi učenici, pre svega prvaci, za koje je polazak u školu veliki događaj, ali i đaci starijih razreda shvatili da moraju da nose maske, tome treba pristupiti kroz igru i određene rituale i masku im približiti kao zanimljivost, kaže psiholog i dečiji psihoterapeut Snežana Anđelić.
“Maska neka bude zanimljiva, a ne klasična medicinska, ali i ta uz flomastere, boje, šljokice može da postane atrakcija, a ne teret za decu, a i da se roditelji ne izlažu trošku“, kaže Anđelić za Tanjug.
Napominje da je presudan stav roditelja i da će, ako oni imaju otpor prema nošenju maske, i deca imati otpor prema toj obavezi, dok je obaveza učitelja da na prvom času nošenje maski približe deci na jednostavan, zanimljiv i zabavan način kroz priču i igru.
„Ako to bude uz pretnje – „stavljaj tu masku, nemoj da skidaš“, deca će to doživeti kao kastrofu. Budimo blagi, ako dete i skine masku, treba mu na jednostavn način objasniti zašto je važno da je nosi, a ne zastrašivanjem virusom jer onda je dete napeto, uznemireno, plačljivo, pruža otpor…“, naglašava Anđelić.
Napominje da će biti potrebno vreme da deca prihvate da će biti odvojeni u grupama i da treba da izbegavaju blizak kontakt sa vršnjacima jer, kako kaže, to za njih nije prirodno stanje.
„Deca su impulsivna, ne ponašaju se ‘planski’. Mi stariji znamo da ne treba da se rukujemo i naš mozak to registruje, a kako to objasniti detetu koje, kad vidi druga ili drugaricu, trči da se zagrli“, kaže psihilog.
Učiteljima i nastavnicima savetuje da nekoliko časova posvete toj temu, da razgovaraju sa decom i objasne im zašto je sada važno da budu odvojeni i kroz igru im dočaraju šta znači distanca, bezbedna zona…
„Recimo, da ih stave u dve grupe i smisle igru „virusi napadaju“, kako da se sklone, šta znači ako smo preblizu jedni drugima… Biće potrebno vreme, deca to neće automatski prihvatiti , ali nijednog trenutka ne treba da budu izloženi pretnji, stresu, strahu jer će u tom slučaju postati nesigurni i neće biti spremni za saradnju i učenje“, napominje Anđelić.
Podseća da je za decu prekid škole bio velika promena i da su do marta imala svoj ritam u kojem su, objašnjava sagovronica Tanjuga, osećali osigurnost.
„Ne možemo očekivati da sve ide prirodno i lagodno kao da se ništa nije desilo. Mesecima smo pričali o opasnosti kontakta, a sad ih vraćamo kao da se ništa nije desilo. Pa desilo se i sada moramo da pomognemo deci da se ponovo osećaju sigurno, da ih ukazuje da peru ruke i nose maske, jer je to njihova sigurnost“, kaže Anđelić.
Roditelji treba da razgovaraju sa decom o njihovim strahovima i svemu što su doživeli u poslednjih pola godine, a zadatak učitelja, pedagoga i psihologa je da ta ista pitanja pokrenu kroz školske radionice.
Anđelić ukazuje da se treba posvetiti i adolescentima koji prema novim pravilima ponašanja u školi mogu da iskažu bunt, ali i da naprave “dobru foru“.
Njima su, kako primećuje, maske postale atrakcija, a treba im pružiti priliku da od maske naprave deo svog imidža ili modni detalj uz naglašavanje zašto je važno da ih nose.
„Sa njima treba raditi kao i sa mlađima, ali na drugačiji način. Tu škola opet ima veliki uticaj, sa njima treba pričati, ali ih ne primoravati, jer će se u suprotnom inatiti. Ipak, oni su dovojno zreli da shvate opasnost i preuzmu odgovornost“, navodi Anđelić.
Komentari 0