Foto> Pixabay
Do kraja školske godine je ostalo nešto manje od dve nedelje, pa se raspustu ne raduju samo deca i prosvetni radnici, već i roditelji učenika. Jer, digitalna škola je i mamama i tatama donela obavezu više, pošto su nastavnici zadatke uglavnom slali na njihove mejlove ili vajber-kontakte, mnogi su umesto svojih školaraca slikali urađene radove i slali ih učiteljima, pratili su koliko i šta uče, pomagali im oko gradiva ili zahteva savremene tehnologije, opominjali ih na satnicu časova preko TV, rokove za predaju… Posle dva meseca onlajn nastave, i prosvetni radnici bez okolišanja priznaju da su veliki deo tereta koji je na sve njih pao tokom vanrednog stanja podneli i roditelji.
Mirjana Trkulja Perać, učiteljica OŠ „Slobodan Bajić Paja“ iz sremskog mesta Brestač, ne krije da je na početku svima bilo teško, ali da sada može da kaže da su učenici, njihovi roditelji i ona uspeli da savladaju sve prepreke, jer su zajedno radili, gradili, menjali, usavršavali, rušili i stvarali.
– Ključno je međusobno poverenje – navodi sagovornica „Života plus“. – Smatram da su u trenutnoj situaciji najvažniji roditelji, jer oni prenose deci sve što im ja zadam i prosledim. Maksimalno se trudim da im uvek pošaljem zanimljiv materijal, neki video-snimak ili igricu, da nastavno gradivo prilagodim životnoj situaciji i tako ih motivišem. Verujte mi da se u razgovoru sa roditeljima oduševim njihovim postupcima, idejama, razumevanjem mojih zamisli i još boljem prenošenju mališanima. Zahvalila sam im se već i zahvaljujem im se i dalje do neba na tome što njihova deca redovno rade domaće zadatke i što bez opominjanja svi ispunjavaju svoje obaveze i redovno šalju radove.
Učiteljica kaže da, iako je to lično njoj malo otežalo situaciju, nije želela da roditeljima daje rokove do koliko sati bi trebalo da predaju dečje radove.
– Znam da im nije lako, jer idu na posao, rade po smenama, nemaju svi kompjuter niti kućni internet. Tek po dolasku sa radnog mesta, roditelji čitaju deci zadatke sa telefona, slikaju ih i šalju meni. Zamislite majku koja dođe sa posla u 16 sati i ima dvoje dece školaraca koji čekaju nju i njen telefon da bi rešila zadatke. Razumem roditelje, jer sam i sama majka dvojice školskih dečaka i znam dobro koliko to može da bude stresno i bez efekta. Teram dete da mi ispiše veliku količinu radova u određenom roku, a on u svoj toj žurbi ne može ni da shvati njihov sadržaj. Baš zbog toga mnogo vremena provodim planirajući zadatke, nastojim da budu konkretni, jasni, ciljani i da ih ne bude mnogo, jer gube smisao – kaže sagovornica.
Ono što je sigurno jeste da su u ovoj situaciji svi bili zbunjeni. Učiteljica Mirjana je od početka u redovnom kontaktu sa roditeljima, uključena i u sve njihove aktivnosti, mogućnosti i probleme.
– Stalno im ponavljam da sam tu za njih i da me pitaju sve što ih zanima ili zbunjuje. Sa nekim roditeljima svakog dana razgovaram i razmenjujem potrebne informacije, dok se sa nekima čujem retko, ali dovoljno da bih bila upućena u celokupnu situaciju. Trudim se da u radu imam individualan pristup deci, pa sam im spremila materijale koji prate njihove potrebe i interesovanja, što samim tim zahteva češću komunikaciju sa roditeljima. I pored toga što ne dajem rokove za izradu domaćih zadataka, imam osećaj da mame i tate najviše brine da li su mališani sve odradili, da li su nešto propustili. U svakom slučaju su više nego zainteresovani za saradnju. A to potvrđuje teoriju u koju verujem, da lepa reč, dogovor i poverenje čine čuda – zaključuje sagovornica.
„MOJA PORODICA – MOJA SLOBODA“
Deca su, kaže sagovornica „Života plus“, kreativna, vole da smišljaju, prave i učestvuju u zanimljivim stvarima, pa je kroz učenje lekcija iz likovnog, muzičkog i fizičkog probala da ih motiviše na razne načine. I roditeljima se to dopalo.
– Pronašla sam interesantnu muziku i snimke na kojima svi uz iste pokrete igraju i predlagala deci da isto to rade sa svojim ukućanima, sa sve bakama i dekama. Pravili su natpise za svoje sobe, maske i crteže koje su kačili na prozore da bi ulepšali i ušarenili svoje selo u doba korone. Trenutno smo preokupirani konkursom „Moja porodica – moja sloboda“, pa smo osmislili da naprave video-snimak u kojem će reći zašto se u svojoj porodici osećaju zaštićeno i sigurno. Sa učenicima učestvuju i mame, tate, bate, seke, babe, dede, tetke, teče i stričevi. Po njihovim licima se vidi da uživaju i da su srećni – kaže učiteljica.
Komentari 0