„Nedavno sam radila sa trogodišnjim detetom koje ni na koji način nije dolazilo u kontakt sa ljudima oko sebe i nije reagovalo na govor. Kada su je doveli i kada smo obavili prvi razgovor, zabrinuti roditelji me nisu obavestili o bilo kakvim specifičnostima u njenom odgoju i odrastanju. Nakon što smo obavili sve potrebne medicinske testove, ispostavilo se da dete nema nikakav fiziološki problem, a neurolog je preporučio da mu uradimo i test za autizam. Razmišljala sam i da ih uputim dečjem psihijatru.
A onda se desilo čudo – prilikom jednog od narednih detetovih dolazaka, počela je nastava engleskog u sobi pored nas, i kad je čulo prve zvukove dečje engleske pesme, dete je živnulo, počelo da pljeska rukama i izražava radost. Počela sam da razgovaram s njom na engleskom i pokazalo se da me je dete savršeno razumelo. Ali svoj maternji jezik nije znala.
Tada je postalo jasno – dete je odgajala Baby televizija. Svaki dan. Njena majka nije smatrala važnim da deli sa mnom da njeno dete provodi sate ispred televizora. Kada sam im rekao da moraju da isključe sve uređaje, prestrašeno su me pogledali i rekli: “Ali ona je onda ljuta i plače dugo i bez prestanka!”
Prvih godinu dana u detetovom životu ono što dete vidi postaje mnogo važnije od onoga što čuje. Ako mu ponudite „pokretne slike“ tokom ovog izuzetno osetljivog perioda, trebalo bi da imate na umu da su oni veliki stimulans njegovom mozgu – nažalost, negativan.
24 sličice u sekundi. To znači 24 treptaja u sekundi. Za desetominutni video snimak, ovo stvara 14.400 bljeskova. Ako pustite dete da gleda pola sata – 43.200 impulsa.
Dečji mozak ne može obraditi ovu količinu informacija.
Istraživači “sindroma ekranskog vremena”, skeniranjem mozga, otkrivaju ozbiljne abnormalnosti u njegovoj strukturi i aktivnosti kod dece izložene efektima ekrana: siva atrofija mozga, poremećen integritet belog mozga, smanjena debljina moždane kore, oslabljene kognitivne sposobnosti.
Ovi podaci znače da postavljanje dece pred ekran, uključujući televiziju, igre, muzičke video-zapise, krši sve aspekte dečjeg razvoja. A to je veoma visoka cena za pola sata roditeljskog mira…
Deca se rađaju sa sposobnošću prepoznavanja emocija. A kad dvogodišnje dete vidi Toma kako udara Džerija, kad vidi da je Maša rasturila medinu kuću, ono misli da je to u redu, da je normalno. Svojoj deci šaljemo agresivne odluke umesto humanosti, komunikacije, deljenja, zajedništva.”
Iz knjige “Pametna beba”, Iva Aleksandrova, logoped i autor.
“Pametna beba. Vodič za rani razvoj deteta” je knjiga za trenutne i buduće roditelje koja pokriva vreme od trudnoće do kraja treće godine detetovog života. Bavi se nekim od najpopularnijih mitova o razvoju deteta.
Izvor: Zelena ucionica
Dobar dan, vrlo interesantan clanak, uzivala sam citajuci. Volela bih da vas pitam, da li mislite da ce deca koja se ‘uzgajaju’ uz instagram kulturu uopste da odrastu u ljude svesne svojih prava na privatnost? Da li mislite da ce za recimi 20 godina uopste biti kritickog razmisljanja medju ‘tinejdz’ populacijom, ili ce jednostavno instagram i nemanje prava na privatnost biti norme?
Nazalost, mislimo da je to već sada ogroman pritisak za tinejdžere i mladu populaciju…