U Srbiji, zemlji u kojoj je sastavljanje kraja sa krajem nejupražnjavanija sportska disciplina, sportske patike postale su važnije od života. Klinci prosto “crkavaju” za preskupim “Er maks” modelima koji su mnoge roditelje oterali u bankrot. Paradoskalno, iako smo na evropskom začelju po zaradama, iz nekog razloga uspevamo svojoj deci da priuštimo patike koje prosečan roditelj na Zapadu ni u snu ne bi mogao ili hteo da plati. Šta se to dešava, jesmo li postali čudotvorci koji su u stanju da iz praznog novčanika iskeširaju za najnoviji model „Er maksa“ ili smo samo u stanju i da gladujemo kako bi došli u posed srpskog statusnog simbola broj jedan? Otkud ova patikomanija, zašto to radimo i zašto baš patike? I šta sa detetom koje moli, plače, pa čak i preti da će se obesiti ako mu roditelji ne kupe najnovije „erke“?
Srbija je ostala bez vazduha, sve otišlo u “Er maks” – šala je koja kruži među mlađom populacijom, dobro upućenom u značaj koji ove patike danas imaju u Srbiji. I zaista – gde god da se čovek okrene, nailazi na decu obuvenu u ovaj model. “Juče u Knez Mihajlovoj ja i žena smo brojali – od 100 klinaca (od 13 do 20 godina) njih 76 je nosilo najke!” piše na jednom od foruma posvećenih fenomenu “erki”, “makserica” ili “maksara” kako ih klinci zovu. Zaluđenost mladih ovim patikama dostigla je neverovatne razmere – od učenja radi nagrade u vidu patika, preko ucenjivanja roditelja, do toga da se u školi ne jede jer se džeparac od užine štedi za kupovinu patika, odricanja od letovanja i uzimanja sezonskih poslova ne bi li se prikupio novac za „makserice“. Oni koji se još nisu dočepali svog para obilaze radnje i isprobavaju patike, slikaju se u njima i fotografije kače na „Fejsbuk“ kako bi odali utisak da ih ipak poseduju.
Odmah se razgrabe
Da Srbija gaji neku posebnu vezu sa određenim sportskim brendovima govori i podatak da je srpski distributer Najk-a jedini u svetu dva puta dobio priznanje za najboljeg distributera „Najkija“ za 2008. godinu na teritoriji Evrope, Bliskog istoka i srednje Afrike, a tu teritoriju čini 67 zemalja. I dok Amerikanci svojoj deci plaćaju patike 15 do 20 dolara, u Srbiji roditelji za patike daju i po 200 evra.
U “Đak sportu”, lancu prodavnica u kojima se mogu nabaviti ovi najtraženiji modeli, kažu da ne mogu dovoljno da se nauvoze patika, koliko brzo se one prodaju. Kao alva idu upravo najskuplji modeli, koji koštaju oko 16.000 u veličinama za starije osnovce, 7.000 za mlađu decu, a za bebe, od broja 20 naviše, čitavih 5.000 dinara. Poput neke trajne vrednosti, minijaturne najkice koje beba obično obuje nekoliko puta pre nego što ih preraste sve više se poklanjaju za krštenje ili prvi rođendan, kao što se ranije poklanjalo zlato. Kićenje zlatnim minđušama ili narukvicama kao da više nije u modi – skupe i realno bespotrebne patikice šalju mnogo uočljiviji i moderniji signal, koji poručuje isto – da je u pitanju dete ekonomski moćnih roditelja.
Spljošteno društvo i naduvane patike
Da li u srpskom mentalitetu postoji nešto specifično, pa smo toliko skloni pokazivanju „koliko ko ima“ iako zapravo nemamo? Jesmo li takvi baš zato što smo hronično siromašni? Da je nemaština plodno tle za nastanak statusnih simbola misli i psihoterapeut dr. Zoran Milivojević: “Siromašno društvo je “spljošteno” društvo bez izražene društvene vertikale.” objašnjava “I zato neki žele da se istaknu, da pokažu da su bolji i vredniji od drugih. I tu počinje ono hvalisanje i glumatanje koje je još Nušić tako dobro opisao u svojim komedijama. Dakle, ono što se ranije nazivalo malograđanština. I to je univerzalna pojava, nije samo za nas karakteristična. To ima svugde. Želja da se ima i da se bude deo je vrednosnog obrasca kapitalizma, koji je zasnovan na potrošnji.” dodaje on.
“To je sve lepo dok je sporedno, dok je ukras, ali postaje problem kada se zaborave one prave životne vrednosti.”
Dakle, svugde ima nadmetanja pomoću određenih pokazatelja statusa, razlika je samo u redu veličine. U Srbiji je iznos koji treba odvojiti za patike neka gornja granica finansijske moći prosečne porodice, i verovatno su zato baš patike postale taj statusni simbol kojim drugima pokazujemo da nismo “niko i ništa”. Daleka putovanja, nov nameštaj ili luksuzna kola jednostavno su izvan domašaja većine ljudi, ma koliko se trudili i odvajali od usta.
Patike –srpska nošnja
Možda baš zahvaljujući toj činjenici, nošenje patika postalo je običaj ljudi sa naših prostora, i po patikama nas prepoznaju i kad odemo u inostranstvo, gde se obično smatra da se obuća nosi prema nameni, te da je patikama mesto u teretani ili na sportskom terenu, a ne u noćnom klubu ili restoranu. Štaviše, imati “er maks” ni za koga ne predstavlja bog ni zna kakav uspeh, pošto su na Zapadu em jeftinije, em je platežna moć ljudi veća: “Pošto živim u inostranstvu mogu slobodno reći da tu vrstu patika samo nose srpska deca. Kad ugledam nekog u trenerci i najk patikama znam odmah o kome je rec! priča jedna forumašica, dodajući da takve patike u SAD mogu sebi da priušte i beskućnici. A kakav je to uopšte statusni simbol, ako može da ga priušti svako? Istina, i tamo se ovakve patike dobro prodaju, što govori stalni porast broja modela na tržištu.
Rast tržišta patika posledica je i promena navika mlađih generacije koje su odrasle noseći ovu vrstu obuće, ali i popustljivosti roditelja pred dečjim željama:“Postoje cipele i postoje patike, postoje situacije u kojima se nose cipele, i one u kojima se nose patike. Ali patike su udobnije, a kako je navažnije da se dete dobro oseća, onda roditelji detetu dozvoljavaju da stalno nosi patike. Iako roditelji znaju da patike nisu dobre za stopalo koje se razvija – ne postoje otropedske patike, već cipele, na primer – one popuštaju detetovim željama. Dakle, razmaženost upravo možemo prepoznati u tome što su roditelji dozvolili da deca stalno nose patike umesto cipela. U Sloveniji postoji subkultura mladih muškaraca sa naših prostora koje možete prepoznati po tome što su stalno, ali zaista stalno u firmiranim trenerkama i patikama, a to naravno krasi i zlatna lančuga. A onda kada imate kulturu stalnog nošenja patika, normalno je da se unutar nje pozicioniraju neki brendovi kao vodeći.” objašnjava dr. Milivojević.
Piše: Jovana Papan
Izvor: Detinjarije
Komentari 0