Foto: Pixabay
Posebno se kritikuju roditelji čija deca puno vremena provode gledajući crtaće. „Prozivke“ prosto stižu sa svih strana od rodbine, portala koji se bave vaspitanjem i razvojem, ali i stručnjaka poput pedijatara, psihijatara, logopeda itd…
Sa jedne strane, roditelj se opusti, odmori, uspe da završi planirane poslove, a dete se zabavi, a i usput nešto i nauči. Jedna od značajnih faktora zašto je gledanje programa toliko ukorenjeno je to što predstavlja obostranu korist i zadovoljstvo. Ipak, često se govori kako su deca opsednuta crtaćima, uprkos trudu roditelja da se „odvikne“ od ove navike. Jednostavno, ništa drugo nije toliko zanimljivo. Zbog čega je to tako?
Pa, evo nekih odgovora:
„Nekada su crtaći bili mnogo bolji!“ Da li je zaista tako?
Pa… i da i ne. Činjenica je da savremeni crtaći deluju previše stimulišuće. Šta to znači? To znači da sadrže previše pokreta, zvukova, efekata, likova. U odnosu na one koji su snimani pre nekoliko decenija, to je zastupljeno u mnogo većoj meri. Upravo je to razlog zbog kod deca toliko vole crtaće, štaviše, ostavljaju utisak da su njima opsednuti. Smeškaju se dok gledaju, plešu uz uvodnu muziku, pričaju sa oduševljenjem o događajima, znaju sva imena koja se pojavljuju, pomno prate tok radnje…Deluje kao da su „u njima“, odnosno kao da su deo programa. Obzirom da u iskustvu imaju sve te efekte savremenih crtaća, kako očekivati da se današnje dete oduševi likovima poput Popaja, Vitez Koje i ostaloj družini? Prosto, vrlo je mala verovatnoća. Kada u našem iskustvu imamo nešto što nas je zadivilo, oduševilo, držalo našu pažnju, teško da ćemo se zainteresovani za nešto što nema takav snažan efekat.
U skladu sa tim, pažnja dece koje učestalo gledaju crtaće je slabija u odnosu na one koji svoje slobodno vreme provode na drugačiji način. U poređenju sa programom koji redovno prate, realnost je previše pusta i dosadna.
Šta ako moje dete počne da se ponaša kao lik iz crtaća?
Prisutnost agresivnog ponašanja u crtaćima je česta tema o kojima mnogi raspravljaju. Činjenica je da su deca odlični posmatrači i da usvajaju ponašanja imitacijom (tzv učenje po modelu), ali velika je zabluda da je agresija proizvod novih crtaća. Setite se jurnjava sa čekićem, „proletanje“ kroz zid, davljenja u popularnim crtaćima (onim što su počinjali u 7 i 20). Nasilnih scena je, nažalost, u crtanim filmovima oduvek. Još jedna činjenica je ta da se nasilje u dečijim programima pojavljuje oko 14 puta po času, dok je altruističko ponašanje ( pomaganje drugima, uprkos rizicima, bez iščekivanja nagrade ili priznanja) prisutno svega četiri puta po času.
Konkretno, dete koje gleda program tri sata dnevno isprati 4380 scena altruizma i 15330 slučajeva nasilja tokom svake godine!
Kako deca biraju omiljene likove iz crtaća?
Zanimljiv je i odabir određenih omiljenih likova, ili identifikacija sa njima („Ja sam Elza!“). Naučno je dokazano da deca biraju omiljene likove po određenim osobinama.
Na primer, devojčice više vole realne likove i događaje, dok dečaci biraju nestvarne („naučna fantastika“). Mlađoj deci su omiljeniji crtaći koji imaju jasnu poruku (na primer, Sunđer Bob mora da ode kod lekara kako bi se izlečio), dok starija deca vole i one čija je poruka apstraktna ili ne previše jasna.
Važno! Deca vole likove koja liče na njih. Pa tako, devojčice svetle puti obično obožavaju Pepeljugu ili Elzu (jer su tako predstavljene u crtaćima). Sem fizičkog izgleda, neki likovi imaju „poželjne osobine“ (Pepa je dobra seka), pa zato bivaju omiljeni. Da li ste ikada čuli da je neko dete reklo „Ja sam Lignjoslav!“? Teško, on je mrzovoljan, svadljiv, nervozan, a to nisu osobine koje se prikazuju kao poželjne. Neki od njih imaju osobine koje bi deca želela da poseduju. Pa tako dečaci, kao omiljene likove biraju mišićave, fizički snažne junake.
Šta crtać poručuje?
Vrlo je značajno da mlađoj deci nisu jasne moralne poruke, već rasuđuju po posledicama. Konkretno, ako neko bude kažnjen u epizodi, tek onda je on bio nevaljao (na primer, Gospodin Gegavi hapsi Gobline, i tada dete tada stvara celovitu sliku o njihovom „nevaljalom ponašanju“).
Značajno je obratiti pažnju na poruku koju šalje određeni crtani film. Pojedini crtaći, novije generacije, sadrže određene neprimerene sadržaje. Takvi sadržaji se odnose na isticanje polnih i seksualnih karakteristika ( junakinje uskih kukova, istaknutih grudi, jake šminke), kao i rodnih stereotipa.
Ipak, postoje određeni programi, obično edukativnog karaktera, koji povoljno utiču na razvoj deteta. Umereno gledanje određenih crtaća, naučno je dokazano, utiče na:
- Identifikaciju tuđih osećanja (konstatacije poput „Sunđer Bob je sada tužan“)
- Učenje moralnog ponašanja (Plankton ne sme da krade tajni recept)
- Prihvatanje različitosti (crtani film „Dora istražuje“, gde je tamnoputa devojčica meksičkog porekla glavni junak)
Uprkos ovim pozitivnim uticajima, važna je UMERENOST, odnosno balans između vremena provedenog u slobodnoj igri napolju ili sa drugarima i u gledanju crtaća. Čak i da dete dosta vremena provodi samo, pustite ga, ne posežite odmah za daljinskim upravljačem ili telefonom. Mašta se najviše razvija u trenucima dosade.
Neka dete samostalno, stvarajući dođe do „zabave“, a ne pasivno, gledajući u „pametne aparate“.
Miljana Cvetković, defektolog
Komentari 0