Foto: Pixabay
Međutim, ima i onih koji uskraćuju sladoled sebi i svojim bližnjima jer su puni hemije ,aditiva, veštačkih boja i aroma, stabilizatora i nepoznatih sastojaka.
Nisu svi sladoledi istih nutritivnih svojstava. Velike su razlike u kvalitetu.
„Na našem tržištu postoji sladoled na štapiću čijom ste konzumacijom uneli čak 85% dnevnog referentnog unosa zasićenih masnih kiselina (mereno u odnosu na odraslu žensku osobu). To znači ako detetu kupujete dva takva sladoleda dnevno u kontinuitetu (preko 200% za dete), velika je verovatnoća da će dete biti gojazno i da će imati zdravstvenih problema (povišeni holesterol, srčane smetnje). To je činjenica, to jasno pokazuju nutritivne tabele“, kaže Miroslav Otašević, inženjer prehrambene tehnologije.
Sa šećerima i mastima je malo bolje stanje. Konzumacijom pojedinih sladoleda na štapiću, verovali ili ne, uneli smo šećera i masti koliko i jednim obrokom. Dakle, samo jedan sladoled dnevno u letnjim mesecima dovoljan je da nas odvede u gojaznost.
ŠTA SVE SADRŽI SLADOLED?
Karagenan (dobija se iz crvenih algi) i koristi se kao zgušnjivač, sredstvo za želiranje, stabilizator. Pojedini autori tvrde da karagenan izaziva upale (posebno probavnog trakta). U pojedinim zemljama su zajednice potrošača tražile isticanje ovog sastojka na ambalaži.
Guar-guma (dobija se iz semena guar biljke) se koristi kao zgušnjivač, stabilizator. Ima laksativni efekat. Utiče na gasove, nadimanje i nekonzistentnu stolicu.
I za kraj, ističe Miroslav Otašević, treba imati na umu da se sastavi sladoleda na tržištu veoma razlikuju, pa tako možete da nađete one katastrofalne po sastavu, do onih kojima je prihvatljivo počastiti se povremeno – samo ćete te druge morati da tražite strpljivije.
Kurir
Komentari 0