Niko ne voli da mu je dosadno. Ljudi ne vole dosadu, mame, tate i bake ne vole da im se deca dosađuju. Vaspitači se takođe trude da u vrtiću nema dosade. Sve vreme dete se mora nečim baviti i zabavljati da mu ne bi bilo dosadno. Samo da ne ostane samo sa sobom.
Dosadno ti je? A zašto je to tako strašno? Šta se desilo? Šta u tome ima loše? Čemu tolika sekiracija zbog toga što je tebi dosadno? Zbog toga što je detetu dosadno? Zato što je majka deteta kome je dosadno „loša majka“? Detetu dobre mame nikad nije dosadno? Mnogi kažu da dete treba da ide u vrtić jer „kod kuće je dosadno“? A u vrtiću nije? Zbog muzike i raznih aktivnosti? Oh da – u najboljem slučaju eksperimenti iz hemije. Nema tu mnogo razvoja. Recimo u pogledu kreativnosti – rade šta im se kaže, a ne šta bi oni hteli. I ne onda kad bi oni hteli. Čas crtanja je od 11 do 11.30. A hteli biste da vajate? Vajanje je od 16 do 16.30.
DEČJA DOSADA
Umetnost je rođena iz dosade. Kad je bezbedno, toplo, udobno i lepo. Taman da se čovek fino sam nečim zabavi. I tako se počnu otkrivati prava interesovanja deteta, spontano i često krajnje iznenađujuće za odrasle.
Od neprestane stimulacije, kreativnost gasne. Iščezava prava kreativnost — ona originalna, individualna. Ona do koje je tek trebalo dopreti. Dete nije ni stiglo da shvati šta je htelo, da malo provrti u rukama, u glavi, da proba ovako i onako pa da vidi kako mu se čini – kad eto ti zabavljača. Da skrešu pupoljke kreativnog poriva koji tek što su se stidljivo pojavili. Da se to lepo stavi u obrazac. Da se štampaju šabloni. Ovo je kuća, ovo je sunce, ovo je maca. To ti je to. Razumljivo i jednostavno. Svi mirni i bezbrižni. Bezbedno je. Sve je u redu. Cilj postignut. Dete normalno. Crta. Program ispunjen.
MAMINA DOSADA
To je posebna priča. I sama sam dugo bila u toj zabludi. Molim? Da mami bude dosadno s rođenim detetom? Ili detetu s mamom? To je nedopustivo! Treba da bude veselo, zabavno i pozitivno!
Ali meni je dosadno. Meni često bude dosadno. Češće nego što bih smela i pomisliti.
Nije mi zabavno da trideset peti put čitam Pepeljugu. Nije mi zabavno da skupljam igračke, ni da stalno kuvam ručak, kopam po pesku, idem u parkić… U parkiću mi često s ćerkicom uopšte nije zabavno. Da, nije mi zabavno s malim detetom. I kad je bila još manja bilo mi je još manje zabavno. Kako mi ćerka raste i meni je zabavnije.
Jer ja nisam malo dete da bi mi stalno bilo zabavno s malim detetom. Meni je zabavno sa odraslima, pa i to ne baš uvek i sa svima. Zabavno mi je kad se bavim nečim što mene interesuje.
A s malim detetom mi nije zabavno. I sigurna sam da je to normalno. Mama nije zabavljač. Mama je oslonac, baza, skrovište. Mama je polazna tačka sigurnosti. Mama je pouzdanost. Mama je toplina. Mama je putovođa. Mama je odgovor na potrebu. Mama je ona koja prihvata. Mama je ona koja prašta.
Ali mama nije klovn, nije animator.
Mama ima druge zadatke. I mama ima pravo na dosadu u društvu svog deteta. Isto kao na druga osećanja. Važno je kako se s njima nosi. Dosadno mi je da stalno kuvam, ali želim da nahranim porodicu. Dosadno mi je da stalno idem u šetnju, ali ću ići jer je za moju ćerku važno da upozna svet i da se okuša u njemu.
Ja sam svesna čega radi mi je dosadno. Spremna sam da mi bude dosadno i ne zatvaram oči pred time. Dosadno mi je sa detetom. Više me nije sramota zbog toga kao ni zbog toga što trenutno ne mogu ništa uraditi po tom pitanju. Naprotiv, nadam se da ću i ja u toj svojoj dosadi doći do novih otkrića 
Piše: Žana Jermašova
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: https://econet.ru / Detinjarije.com
Komentari 0