Kako da oslobodite dete straha od vode

Zgrčenost mišića i ukočeost tela su najveći krivci zbog kojih dete tone. Kada nauči da udahne i izdahne pod vodom, vazduh u plućima mu neće dozvoliti da potone. Vežbe disanja i opuštanja su prilično jednostavne. Uz vaše savete i asistenciju dete će ih vrlo brzo savladati.Uđite zajedno sa detetom u vodu do dubine njegovih prsa. Pokažite mu kako da vazduh udahne, potom da čučne (bitno je da čučne, a ne da savije glavu u vodu) i izduva ga u vodi (pravi mehuriće).Vežbu počnite sa potapanjem glave do nosa da bi na kraju, kada se mališan oslobodi, zagnjurio i celu glavu. Kada uvidi da i pod vodom može da kontroliše i izduvava vazduh, polako će se osloboditi i steći sigurnost. Važno je da dete drži oči otvorene dok roni, jer u suprotnom gubi orijentaciju u prostoru.

Nikada nemojte da radite sa detetom vežbe disanja kada je okrenuto prema pučini, jer ako mu se nešto desi, instiktivno će krenuti ka „izlazu“ – u ovom slučaju u suprotnom pravcu. Mala nezgoda je dovoljna da doživi neprijatno iskustvo koje će kasnije rezultirati strahom od vode.

Ukoliko obuku plivanja izvodite u bazenu, dete treba da bude okrenuto ka stepenicama, odnosno ka mestu gde je ušlo u vodu.

Plutanje

Kada savlada tehniku disanja, kojom će ujedno razbiti strah od vode, naučite ga da pluta.

Mališan treba da se, što je više moguće, opusti i podigne noge kako bi izgubilo kontakt sa tlom. Na vodi „leži“ na stomaku, a glava mu je zaronjena u nju (dete izduvava vazduh).

S obzirom na to da je u prethodnim vežbama savladalo tehniku udisaja i izdisaja (što je kod njega razbilo strah od davljenja), vrlo brzo će se opustiti i početi da pluta.

Održavanje na vodi

Kada savlada ove dve vežbe dete je sposobno da samostalno pliva, odnosno da se održava na vodi. Iako mnogi roditelji pokušavaju da što pre nauče mališane raznim tehnikama i stilovima plivanja, to je u ovom periodu sasvim nepotrebno, a u velikoj meri i štetno.Savladavanje pokreta i tehnike je sledeća faza u obuci, kojoj moraju da prethode pravilno disanje i samostalno održavanja. Treba da imate na umu da u stvari ne učimo mališane da plivaju (u smislu određenih stilova i tehnike), već da se samostalno održavaju na vodi.

Kada dete nauči da pluta, ono će imitirajući roditelje krenuti da maše rukama i nogama i da pravi prve plivačke korake. Za mališane je mnogo bolji (mada ih roditelji obično prvo uče kraul, što je pogrešno) jednostavan prsni stil.

Dete koje nije prohodalo zna da se održava na površini vode. Ono još uvek nema razvijenu svest i iskustvo da je tlo njegov najbolji oslonac. Voda mu je nesvesno poznata sredina iz embrionalne faze razvoja. Tako, ako bebu od šest meseci spustite u vodu ona će, zbog vazduha koji zadržava, ubrzo isplivati na površinu.

Bitno je samo da je u tom trenutku prihvatite kako je nešto ne bi zapljusnulo (da ne bi prilikom novog uzimanja vazduha progutala vodu i doživela negativno iskustvo), i posle novog uzimanja vazduha pustite je da ponovo „pliva“.