Zbog tog razgovora Stefani se dobro zamislila i shvatila je da dopušta, kako kaže „svom malom tiraninu da joj šefuje“. Namerno. Nikada nije tvrdila da je savršena mama i trudi se da ne osuđuje druge roditelje zbog načina na koji podižu decu. Njoj je sve u vezi sa decom još uvek novo i zato želi da je ljudi saslušaju i puste da im objasni zbog čega dozvoljava svom malom detetu da joj šefuje.
TO PODSTIČE SAMOPOUZDANJE
“Nisam psihološkinja, ali bih oštro isticala da su deca koja šefuju puna samopouzdanja. Oni komanduju u svom govoru dvogodišnjaka na osnovu nezavisnog razmišljanja o svetu iza njih. Oni stvari nazivaju pravim imenom, a to znači da preuzimaju kontrolu nad onim što znaju. Oni vode na najosnovnijem nivou. Trenutno nisu izmučeni svetom punim izraza ’ne’ i ’to jednostavno neće uspeti’ i tako su dražesni i strastveni“, objasnila je Stefani i dodala da ne bi želela da bude osoba koja će probušiti taj balon.
Kako kaže, svaki put kad posluša naređenje ona vidi kako njegovo samopouzdanje i samopoštovanje raste. S vremena na vrijeme ga pusti da vodi i živi po filozofiji „biraj svoje bitke“.
„Ako želi da sedim pored njega na večeri, nosi svoje čizme za kišu u vrtić ili da gura dečija kolica za kupovinu kroz prodavnicu i svaki čas sruši nešto sa rafa zato što je veliki momak i ’on to može, mamice’, a meni treba samo jedna stvar – kul“, izjavila je Stefani.
„Znam da zvuči glupo i kontradiktorno, ali zaista je to prilika za učenje. Kada naređeni zahtev ili instrukcija ne ispadne onako kako je očekivao, on će naučiti posledice. Takođe, uči da sluša i posluša da ljubazno kaže ’ne’ kada vidi u ogledalu da ga pratim. Mislim da je šefovanje drugačije od drskosti. Ako mi odgovara ili je baš nemiran ili zauzima nepotreban stav ja mu objasnim zbog čega je takvo ponašanje nepristojno i neprihvatljivo, a zatim se fokusiram na nešto drugo ili odem“, objasnila je Stefani.
Stefani svog sina podstiče da koristi izraze ’molim te’ i ’hvala’ pre i nakon što uradi ono što on od nje traži. I, kako kaže, to stvarno deluje, barem u njihovom slučaju.
TO JE PRIKLADNO ZA TE GODINE
„Realnost je da mala deca nemaju društvene sposobnosti da bi znali šta je šefovsko ponašanje, ali oni znaju šta znači da ih neko čuje. Oni prepoznaju kada mi roditelji poslušamo i to popratimo postupkom. Oni znaju šta znači kad traže nešto što žele čak i ako nisu shvatili ton ili zašto neprestano traže, a nas izluđuju pogotovo oni besmisleni zahtevi – daj mi keks, ali ne keks. Ne radi se tu o moći. Vi ste roditelj i vaše dete je i dalje dete. Ovde je reč o modeliranju ponašanja za koje želimo da ga imitiraju. Čak i kada sam frustrirana i na ivici živaca ja se trudim da pokažem ponašanje koje želim da moje dete kopira – a onda u sebi opsujem“, izjavila je Stefani.
Pre nego što je rodila, Stefani je mislila da su deca koja šefuju razmažena i da su njihovi roditelji odustali od odluke da podignu pristojna ljudska bića. Pre nego što je i sama postala majka i Stefani je osuđivala roditelje čije je dete šefovalo i tvrdila je da ona nikad neće biti takva majka. Kako sada kaže, nije razumela koliko je užasno teško biti roditelj i poniznija je nego što drugi ljudi mogu i da zamisle.
Izvor: Scarymommy/ Lola magazin
Komentari 0