Ne terajte dete da deli svoje stvari

Foto: Pixabay

Ne terajte decu da dele svoje stvari. To je lekcija koju deca neće razumeti kako treba ako je reč o deci vrtićkog uzrasta.

Roditelji žele da nauče svoju decu, podstiču ih da se druže sa drugom decom i igraju s njima lepo, što u prevedenom dečjem značenju znači da roditelji žele da njihova deca nauče da dele.

„Ipak ako ste ikada videli na delu minimalno troje dece vrtićkog uzrasta kako se igraju na primer u pesku, sigurno ste videli da su se svoj troje uhvatili za istu igračku, iako još osam igračaka ima na podu.  Ali oni su se svađali oko iste igračke i  i njih dvoje plakalo je zbog toga. U takvim situacijama roditelji su ti koji deci žele usaditi osećaj i potrebu deljenja. Ipak, roditelji to  ne bi trebalo da rade zato što takve lekcije decu tog uzrasta neće naučiti onome čemu se roditelji nadaju“, napisala je dr. Laura Markham, autorka knjige Peaceful Parent, Happy Siblings.

Svi roditelji imaju jedan cilj – vaspitati dete koje će izrasti u čoveka osetljivog na tuđe potrebe, koji će znati primetiti druge ljude te njihove osećaje i želje.

U vrtićkom uzrastu deca jednostavno razmišljaju drugačije nego odrasli ljudi. To ne znači da će mala deca zauvek ostati mala i da će se večno ponašati kao deca. Ne – deca u ovom uzrastu za početak moraju spoznati svoje potrebe. Da bi mogli shvatiti potrebe drugih ljudi/dece, moraju na svojoj koži naučiti kako je to. Sebičnost nikada nije bila vrlina, ali ako ćemo dete učiti da u toj svojoj mladoj dobi, još uvek potpuno nesvesno kako funkcioniše svet i društvo, ako ćemo ga forsirati da uvek ima osećaj za tuđe osećaje – kada će naučiti ceniti i na prvo mesto stavljati svoje osećaje? Ako ćete od deteta stalno tražiti da svoje daje drugom, samo zato što bi to bilo lepo i zato što drugo dete to nešto jako želi, gde ćete tada postaviti svoje dete? Neće li ono onda biti zbunjeno?

Puno je toga rečeno na ovu temu, jer ako gledate iz perspektive odrasle osobe, “deljenje je briga“, zar ne? Ali ako shvatimo da deca još nisu odrasla i da mnoge navike iz detinjstva neće ostati usađene kada odrastu, nego će iz tih navika učiti važne životne lekcije, onda je ova tema jako, jako važna.

Jer, kako kaže doktorica Markham, kada forsirate dete da deli svoje samo zato što je to drugo dete jako poželelo, znate li kako to zvuči dečjem uhu? Odnosno, kakvu lekciju vaše dete tada uči?

– uči da ako neko jako plače i nešto jako želi – onda će to sigurno i dobiti

– uči da će roditelj, njegov ili tuđi, biti taj koji će se umešati i odlučiti ko će dobiti igračku, a to naravno neće uvek biti po istom pravilu nego će dobrano zavisiti o količini suza i roditeljskom strpljenju