Foto: Flickr
Kada dođu momenti takvih burnih emocija, teško je svima. Detetu jer ne zna šta i kako sa tolikim intenzitetom emocija, a roditeljima jer se u tim trenucima suočavaju sa puno neprijatnih raspoloženja i emocija:
• strah da je to što se dešava nešto što nije „normalno“
• strah da neće moći sa tim da izađe na kraj
• doživljaj nemoći
• sramota od drugih koji svedoče takvim „ispadima“
• doživljaj da on negde greši
• itd.
Ova lista bi mogla da ide u nedogled.
Puno je tekstova o tome šta roditelji da rade u situacijama u kojima dete ima izlive jakih emocija besa, ali je malo mesta gde oni mogu naći informacije o tome kako to da urade.
Lako je kreirati teorije o svemu tome, ali u takvim situacijama i ti budeš preplavljen različitim neprijatnim emocijama, pa je potrebno prvo sebe smiriti, da bi na kraju mogao adekvatno da reaguješ i uradiš to što ti svi predlažu.
E tu dolazimo do onoga što ja često potenciram u svojim tekstovima: do naših razmišljanja!
Pored onoga „diši duboko“ i sličnih saveta, važno je i šta sebi govorimo u situacijama dečijih izliva besa, kako bismo mogli da se smirimo i zaista pomognemo detetu.
Tim povodom, za vas sam kreirala listu od 10 afirmacija – jednostavnih rečenica koje sebi možete ponavljati u pomenutim situacijama. Pronađite one koje vama najviše leže i dobro ih upamtite, pa primenite u narednoj situaciji.
Garantujem vam da ćete osećati barem malo manji stres i da ćete „otvorenijih očiju“ moći da pomognete detetu koje je van kontrole u tom trenutku.
1. Ovo se dešava i drugima.
Drugim rečima, niste sami i vaše dete nije „najgore“! Očekivano je da na ranom uzrastu (naročito između 2. i 3. godine) dete ne zna dobro da kanališe svoje emocije. Ni mozak nije tome dorastao u fiziološkom smislu.
Neka deca to više pokazuju, neka manje.
2. Ja sam i dalje dobar roditelj, nevezano za ovakve NJEGOVE ispade besa.
Ne zaboravite da vi niste odgovorni za detetove emocije i reakcije. Vi ste odgovorni za to kako reagujete na njegovo neželjeno ponašanje i za to kako uspostavljate pravila tamo gde je to neophodno.
To što vaše dete ima burne izlive besa nema apsolutno nikakve veze sa vašim roditeljstvom.
3. Njemu je u ovom trenutku gore nego meni.
Meni je ovakva rečenica puno pomagala. Sa njom u momentu nestanu sva ona razmišljanja: Zašto MI on ovo ponovo radi? Zašto se MENI sve ovo dešava?
Hej, bre:
• Ne ponaša se on namerno ovako!
• Ne radi on ovo MENI!
• Ne dešava se sve ovo MENI! Dešava se pre svega njemu i on ne zna šta sa svim tim.
4. Važno je da ja ostanem smirena, kako bih mogla i njega da smirim.
Ako i vi krenete da besnite, nikako nećete moći da pomognete njemu da umiri svoj bes. Iako naš organizam fiziološki reaguje besom na detetov bes, budite jači od toga, pa razmišljanjima naučite da brzo umirite svoje burno stanje, kako biste na kraju bili sposobni da pomognete i detetu.
5. Važno mi je kako se trenutno moje dete oseća, a ne šta drugi misle o celoj situaciji.
Stop sledećim razmišljanjima:
• Kako trenutno izgleda moje dete dok se ovako baca i vrišti?
• Kako izgledam ja kao roditelj?
• Šta li drugi sad misle?
Navažni su.
Važni ste vi i vaše dete. I to kako da na najbolji način rešite datu situaciju.
6. Ovo je znak da moje dete „zna da oseća“ i to je super!
Vaš zadatak je da ga naučite kako da kanališe bes, a ne da ga zabranite.
Bes će neminovno vaše dete osećati u toku života. Ukoliko mu govorite kako nije u redu da to oseća, ono će naučiti da ga potiskuje i kasnije će ga manifestovati kroz bezbroj pogrešnih ponašanja.
I kad smo kod toga:
7. Bolje je da izbacuje taj bes iz sebe nego da ga potiskuje.
Kada dete plače i vrišti, ono se u stvari rešava stresa. To je zato što suze sadrže kortizol, stres hormon. Ukoliko ste vi sve vreme tu uz njega, kad se isplače, sigurno ste primetili kako mu u stvari bude lakše. Bukvalno se „ispraznio“.
Ako je sve to dugo trajalo (kao kod mog zvrka), neretko će posle toga i smiren zaspati, ili će nastaviti da se igra i da se, oslobođen od stresa, mazi ili peva.
A ako sve to čuva u sebi, duplo gore će i njega i vas sve te neprijatne emocije iznenaditi kad se najmanje budete nadali.
8. Sva osećanja su dozvoljena, pa i bes.
Koliko god neprijatna neka osećanja bila, to ne znači da su zabranjena. Ono što ne treba dozvoliti je da te emocije manifestujemo tako da na bilo koji način povredimo sebe ili druge.
9. Detetu sam ja sigurna luka, i zato ima slobodu da se preda mnom „oslobađa besa“.
Moj zvrk je jake izlive besa imao najčešće preda mnom. U početku su muž i baka mislili da ja nešto ne radim dobro, da bi na kraju svi primetili da on to radi tamo gde oseća najveću sigurnost.
On to nije radio zato što je pokušavao da manipuliše mnome. Ne!
Radio je to zato što je osećao dovoljno slobode i sigurnosti da baš preda mnom izbaci iz sebe sve što je osećao.
A možda i zato što je znao da mu i pored toga ja neću uskratiti ljubav i povezanost koju imamo.
10. Da, opet ima ispad besa. I verovatno će ga imati ponovo!
Na prvi pogled ovo ne deluje smirujuće, ali ponekad su nam zaista potrebni šamari realnosti da bismo prihvatili neke neminovnosti.
Ne postoji pravilo kad i kako prestaju izlivi besa kod dece. Postoje samo saveti kako da ih svi što bolje podnosite.
Svesnost o tome šta sebi u tim trenucima možete sebi reći su jedan od načina da sve prođe najbolje po vas i po dete.
Čitajte i druge slične tekstove kod Aleksandre na blogu
Komentari 0