I smeh leči

  Kada ste se zadnji put nasmejali od srca? Koliko puta se glasno nasmejete tokom dana?

Pored potrebe za radom i odmorom, ljudi imaju potrebu za zabavom. Upravo je zabava ta koja ljudima povećava životnu radost, deluje opuštajuće, blagotvorno na psihu i telo.

Savremeni način života je pun različitih izazova koji stvaraju napetost, stres i neprijatna osećanja, što povećava ljudsku potrebu za odmorom i zabavom. Uprkos tome, mnogi ljudi se žale da u svojim životima imaju premalo zabave.

Smeh i smejanje su jasan pokazatelj da se neko dobro zabavlja, tako da mogu biti ilustracija šta dobija onaj ko se u svom životu dovoljno smeje, a šta gubi onaj koji se nedovoljno smeje.

Ako želimo da jednom rečju opišemo blagotvorno delovanje smeha i smejanja na ljudsku psihu i telo, onda je to reč antistres, piše Zoran Milivojević za „Politiku“.

Kako smejanje utiče na organizam?

Poslednjih decenija, fiziologija smejanja je postala predmet intenzivnijih naučnih istraživanja koja su pokazala da tokom smejanja dolazi do kompleksnih, ali veoma pozitivnih promena u telu.

Tokom čina smejanja povećava se broj otkucaja srca i nakratko se povećava krvni pritisak, da bi nakon toga došlo do trajnijeg opuštanja krvnih sudova što za posledicu ima smanjenje pritiska.

Smejanje dovodi do smanjenja opšte mišićne napetosti. Ukoliko je nevoljna mišićna napetost stvarala bol u leđima ili drugim delovima tela, taj bol se smanjuje ili nestaje. Smanjuju se i bolovi drugih vrsta zato što se u mozgu smanjuje doživljaj bola usled povećanja izlučivanja endorfina (supstanci koje deluju protiv bolova).

Smejanje ima uticaja i na rast imunološke otpornosti. Ne samo da se u celom telu povećava broj ćelija zaduženih za imunološku odbranu već je pronađeno da se, na primer, u pljuvački povećava broj određenih antitela.

Ritmički pokreti dijafragme, koji inače proizvode zvuk smeha, povećavaju respitatornu aktivnost i dovode do povećanog unosa kiseonika u telo tako da se u celom telu povećava ćelisjki metabolizam.

Mehanički pokreti dijafragme vrše neku vrstu „masaže“ unutrašnjih organa, što povećava njihovu prokrvljenost i ubrzava varenje i pokretanje creva.

Koliko je sve to važno, dokazuju istraživanja koja su pokazala da se ljudi koji spadaju u kategoriju srčanih bolesnika smeju 40 odsto manje nego što je prosek.

Zbog svega toga ne smemo da zaboravimo da se smejemo. Nije dobro kada se na radnom mestu ili u porodici bar nekoliko puta dnevno ne čuje zdrav smeh. To je onaj smeh kad se smejemo sa ljudima, a ne ljudima.

Koliko je smeh zdrav, toliko su ismevanje i podsmeh toksični. Jedino je zdrav smeh zaista zdrav, a negovanje i izražavanje osećaja smešnog jeste znak brige i za sebe i za druge.