Umesto da pošaljem cveće (na koje je alergična) dogovorila sam se sa fizijatrom da je obiđe čim izađe iz porodilišta Skoro sam čula za tu novu uslugu i moram prizanti da sam bila ljubomorna što nešto slično nije postojalo (ili ja nisam znala za to) kada su naši pilići dolazili na svet.
U pitanju je poklon bon koji podrazumeva jednu posetu stručnog lica specijalizovanog za masažu porodilja i beba. I da njeno iskustvo nije tako fenomenalno ne bih ni pisala o tome, ali naprosto ona je pre-prezadovoljna i želela bih da njeno iskustvo podelim sa svima. Po izlasku iz porodilišta mamu i bebu poseti stručno lice i u kućnim uslovima omogući sav komfor profesionalnog salona.
To podrazumeva da sa sobom donese sto za masažu i tri različita mirisa ulja za masažu- možete birati između bebi mirisa ako želite da mirišete kao beba, klasičnog relaksirajućeg ulja i onog sa mirisom čokolade ukoliko vam već sve u kući miriše na bebu, a vi po izlasku iz porodilišta želite da mirišete drugačije. Ali ono što je prava stvar je što masaža nakon porođaja, ukolko je stručno vođena, doprinosi bržem oporavku i boljem raspoloženju mame,a pozitivno se odražava i na laktaciju.
Naprosto, dovodi do rasterećenja lumbalnog dela opterećenog trudnoćom i porođajem, zatim opuštanje dela oko lopatica koji vas boli čim mleko počne da nadolazi, a ne bih izostavila ni posledice višednevnog boravka u po udobnosti nadasve poznatim bolničkim krevetima. Mama je opuštenija, oseća se bolje, a to se dalje pozitivno odražava na laktaciju. Kažu da su i manje šanse da se javi postporođajna depresija, mada lično nisam sigurna u to da je masaža baš svemoguća. Da ćete se bolje osećati je neizostavno.
Međutim ono što je mamama posebno važno je što će joj neko stvarno stručan u kućnim uslovima pokazati kako da vežba sa bebicom i proveriti da li vi to radi kako treba. Sećam se kada smo kući doneli našeg najstarijeg sina da nisam smela ni da ga pipnem. Samo što nisam zadavila patronažnu sestru kada je počela da ga okreće kao dete od gume i bila sam uverena da je od mesečine i da će ga sve sem najnežnijeg dodira trajno obogaljiti.
Tata je bio mnogo smireniji i tih dana je zaista bio od neprocenjive pomoći, meni ushićenoj, zbunjenoj i preplašenoj pred tim novim životom koji sam iznedrila….. Sećam se agonije kada su mi u porodilištu rekli da je bebi ključna kost naprsla tokom porođaja i osećaja da je vreme stalo kada je nakon sedam dana trebalo da počnem da radim vežbice sa njim.
I mislim se, da sam umesto svih čokolada i bombonjera (koje sam tužno gledala želeći da se nekad vratim u „devojačke“ mere) dobila poklon u vidu nekoga ko može pomoći oko bebe….
Komentari 0