Prve godine su godine učenja, a ne kažnjavanja

Odgovor je NE. Studija koju je sprovela fondacija porodice Bezos (Bezos Family Foundation) otkrila je da postoji prilično veliki jaz između toga šta dečji psiholozi smatraju normalnim ponašanjem, u odnosu na to šta roditelji smatraju da bi njihovo dete trebalo da radi u određenom uzrastu. Pođimo redom.

Deljenje

Mnogi roditelji, pa čak i psiholozi u predškolskim ustanovama očekuju od dece da dele i vraćaju stvari. Kao vaspitač često sam prisustvovao pregovorima koji su išli u sledećem smeru: roditelj kaže detetu da može uzeti igračku, ali da je nakon izvesnog vremena (najčešće merenog u minutima) mora dati drugom detetu da se poigra. Najčešći ishod je da dete odbije da vrati igračku kada vreme istekne, nakon čega sledi kažnjavanje i naravno suze. Baš iz tog razloga potrebno je da predškolske ustanove imaju više primeraka iste igračke za najmlađu decu. Bolje je imati i sužen izbor, ali istih igračaka nego više različitih. Čak 43% roditelja misli da dete pre navršene druge godine života zna šta znači deliti s nekim nešto, i potpuno pogrešno kažnjavaju decu ako se tako i ne ponašaju. Veština „deljenja“ se razvija tek između treće i četvrte godine, a ono što se interpretira kao loše ponašanje je zapravo stvar prirodnog mentalnog razvoja deteta.

Kontrola ponašanja

Često sam imao priliku i da razgovaram s roditeljima koji su ljuti na svoju decu zato što ne poštuju određena pravila. Neki pokušavaju tehnike pozitivnog navođenja kroz stikere i crteže, a neki čak pribegavaju i podmićivanju. Nažalost, kod većine se to završava nekim vidom kažnjavanja. Po roditeljskom shvatanju, deca neprestano krše pravila bez obzira na to koje tehnike motivacije i održavanja discipline koriste.

Kognitivna nauka tvrdi da deca do treće godine ne mogu da kontrolišu impulsivno ponašanje. Ipak, 56% roditelja veruje da deca u uzrastu između dve i tri godine prkosi kada krši pravila, a 36% veruje da to rade i deca ispod dve godine. Istina je da deca tek sa 3,5 do 4 godine počinju da razvijaju sposobnost kontrolisanja impulsnog ponašanja, a postaju konzistentni u tome mnogo kasnije.

Kontrola emocija

Plač i bes najčešće roditelje izbacuju iz takta. Ovo zatim vodi grdnji i kažnjavanju u vidu izolacije u svrhu „sređivanja emocija“. Dok ostavljanje dece u sobi radi smirivanja može dati željeni rezultat, napadi besa se obično dešavaju na javnim mestima, gde ne postoji soba za smirivanje. Time što ćete biti besni na dete i čak ga zbog toga udariti istovetno je dolivanju ulja na vatru. Ono što roditelji ne razumeju je da dete mlađe od 3.5 do 4 godine nije kadro da kontroliše svoje emocije. 24% roditelja dece od jedne godine smatra da njihova deca imaju kapacitet da kontrolišu svoje emocije, a 42% veruje da njihovo dete kontrolu emocija mora razviti do druge godine. Zbog toga čvrsto verujem da se mnoga deca kažnjavaju zbog nečega što ne mogu da kontrolišu.

Pretpostavimo da roditelji vole svoju decu

Prema istoj gorepomenutoj studiji, većina (91%) roditelja tvrdi da su deca njihova najveća radost. Misle da su dobri roditelji, ali i da bi trebalo da unaprede svoje roditeljske veštine.

Postoji nekoliko bitnih stvari koje će roditeljima pomoći u vaspitanju dece u prvim godinama. Prvo, potrebno je da shvate da je upravljanje sopstvenim emocijama model kojim će se voditi i njihova deca. Drugo, potrebno je da imaju više strpljenja.

Da bi ovo mogli primeniti u praksi, roditelji moraju razumeti kada njihova očekivanja prema detetu odstupaju od onoga za šta je dete sposobno u nekom stepenu razvoja. Ovaj jaz je umnogome i podstaknut rastućim očekivanjima koje društvo ima prema deci. Sve veća akademska orijentacija u predškolskim i nižim razredima osnovne škole je savršen primer za to. Za kraj prenosimo reči Metjua Melmeda, međunarodno priznatog stručnjaka u oblasti zdravlja i razvoja dece predškolskog uzrasta, koji je poručio sledeće svim roditeljima koji imaju poteškoće s vaspitanjem dece:

„Prve godine su godine učenja, a ne kažnjavanja. Ako roditelj ima realna očekivanja od deteta, tada on može lako i efektno usmeravati njegovo ponašanje“.

Zelena učionica