Ovaj tekst je namenjen tebi koja tek treba da zatrudniš. I tebi koja si već trudna, ali si puna pitanja povodom situacije u kojoj se nalaziš kao i onoga što ti tek predstoji.
Trudnoća nije „drugo stanje“ samo zbog toga što si prepuna hormona, pa samim tim i izmenjenog fizičkog i psihičkog statusa. Kada iščekuješ prvo dete trudnoća sa sobom donosi i puno neizvesnosti (kod mnogih su to već i strahovi):
Kako će proteći tih 9 meseci?
Da li će sa detetom sve biti OK?
Da li će puno boleti na porođaju? Da li će se se nešto iskomplikovati?
Kakva ću biti kao roditelj?
I tako u nedogled.
Iako ti možda deluje kao da su neke trudnice od prvog dana sve lagodno podnosile, istina je verovatno daleko od toga. Barem jedno od ovih pitanja se javi kod svake žene.
U situacijama kada te ovakva pitanja muče, puno znači da pored sebe imaš nekoga ko je kroz sve to već prošao i ko te na realan način može uputiti na ono što možeš očekivati. Nažalost, taj „realan“ pristup je često vrlo diskutabilan: mnoge žene ili preterano kukaju i naglašavaju porođaj kao „iskustvo ravno smrti“ a porodilišta kao sedmi krug pakla, ili su pak sve minimiziraju, ne pričaju puno o tome i uglavnom komentarišu „ma sve će to proći“ ili „sve će to biti ok“.
A sećam se koliko mi je samo puta u glavi nakon porođaja bilo pitanje:
„Zašto mi ovo niko nije rekao?“
Kada sam ga jednom čak i naglas postavila drugarici koja se porodila pre mene, rekla mi je: „Nisam želela da te plašim. Nadala sam se da će tebi biti bolje!“
Pamtite ove zaključke, trebaće vam!
Kako bi umanjile verovatnoću da sebi što ređe ponavljate pomenuto pitanje, u ovom tekstu ću sumirati neke od zaključaka za koje bih volela da sam i sama imala pre trudnoće i samog porođaja. (Napominjem da je moja trudnoća bila izuzetno lagodna i zdrava, a porođaj vaginalni, mogu reći skoro i u potpunosti prirodan, te neke od ovih stavki možda neće biti primenljive na rizičnu trudnoću/porođaj)
- „Drugo stanje“ ne podrazumeva uvek da si na ivici nervnog sloma.
Naprotiv. Ja ne pamtim da sam ikad bila smirenija nego u toku trudnoće. Od nekog 6. meseca sam svakodnevno radila relaksacione vežbe, a kad god su kretali neki uobičajeni problemi na poslu/u kući ponavaljala sam afirmacije tipa:
„(Odbij.) Trenutno nije ništa toliko važno kao to da beba i ja budemo smirene.“
- Ne budi uplašena mula kad si porodilištu.
Ne moraš da izbegavaš da postaviš neka pitanja zato što ti se čini da dr nije raspoložen.
Ne moraš da pristaneš na preranu indukciju, samo da se tvoj dr ne bi naljutio jer on sada završava smenu a hteo bi da te baš on porađa.
Ne moraš da ćutiš ako ti posle porođaja kažu kako moraju da odnesu bebu jer je njima tako lakše.
Uz asertivno zauzimanje za svoj stav možeš uvek puno postići, čak i u ozloglašenim porodilištima. Najgore što može da se desi je da te odbiju!
- Porođaj boli, ali je on i mnogo više od toga.
Da, ne može se nijedan bol porediti sa tim porođajnim. Ali, ako imaš sreću da se porađaš vaginalno, bez anestezije, tih par sekundi kada on izlazi na ovaj svet isto tako ne mogu ni sa čim drugim da se uporede.
Raj.
Orgazam.
Nepatvorena sreća.
Bezuslovna ljubav.
Sve to se zajedno zamrzne baš u tom trenutku samo za vas dvoje.
- Prvih nedelja sigurno nećeš svaki dan biti filmski zaljubljena u svoje dete.
Zaboravi na sve te magične scene koje si još kao klinka gledala. Od tvojih hormona, neispavanosti, blage depresije i izazova koji te svi odjednom nespremnu dočekaju, nekad ćeš imati osećaj da si emotivno otupela i da si kao mašina. I to je ok. Očekivano je.
- Htela ne htela, prvih nedelja će ti se sve vrteti oko uspostavljanja dojenja.
Bilo da želiš da istraješ u njemu ili ne, tvoje telo po prirodnom sledu ulazi u priču oko (ne) dojenja i ti moraš da rešavaš stvari. Ceđenje, buđenje, učenje poza, učenje bebe da pravilno uhvati, ragade, strahovi da li imaš dovoljno mleka ili strahovi da nećeš još dugo moći da izdržiš ako ti se grudi npr. začepljuju od nadolazećeg mleka. U svakom slučaju, prve nedelje su sve oko dojenja.
- Marfi će vam tek sada biti najveći neprijatelj.
Posebno obrati pažnju na sva ona „Ja neću nikad“ (kad postanem roditelj). Najveće šanse su da ćeš biti BAŠ TAKAV roditelj, jer ne možeš nikad ni da zamisliš kakvo će ti dete biti. A Marfi uvek podesi da „sve što može krenuti po zlu, ima običaj da krene po zlu“.
- Odnos sa supružnikom će neminovno biti izmenjen, barem godinu-dve.
O da, bićete vi i dalje intimni. Ali, onda kad beba spava, kad ti nisi umorna, kada ne razmišljaš o tome da li si je čula kako plače, kada se osećaš onako baš seksualno.
A znate koliko često uhvatite takve trenutke?
Mnogo ređe nego pre nego što je došla beba, to je sigurno.
Isto važi i za bračne razgovore o nebebećim stvarima.
- Obraćaj se različitim izvorima informacija za neke nedoumice. Ne veruj slepo nikome.
Doktori su tu za medicinske probleme i nedoumice. Patronažne sestre će vam pomoći oko kupanja, previjanja, higijene u prvim danima, poneke i oko dojenja. Ali, mnoge će vam isto tako i zakomplikovati dojenje, jer nemaju baš sve potrebne informacije.
Ne verujte slepo samo jednoj osobi, mame. Ne postoji takva koja će imati savršene odgovore baš za sva vaša pitanja. Potražite i druge stručnjake, osobe, grupe. Često vam puno mogu pomoći i same mame koje su bile u sličnoj situaciji. Njihovo iskustvo je neprocenjiva baza za učenje, iskoristite to.
U roditeljstvu ćeš se naročito uveriti koliko je teorija jedno, a praksa nešto sasvim drugo.
Komentari 0