Posledice stresa u trudnoći

Prema jednom naučnom istraživanju spovedenoj pre nekoliko godina od strane stručnjaka sa berlinske klinike „Šarite“, rizik od pobačaja i prevremenog porođaja osetno je veći kod žena koje su u prvom trimestru trudnoće bile izložene velikom stresu. Ova studija je još pokazala da prenatalni stres uzrokuje da deca budu podložnija hroničnim oboljenjima, kakvo je na primer neurodermatitis.

U istraživanju je učestvovalo 1.000 trudnica, a od tog broja 922 se normalno porodilo, dok je njih 55 imalo spontani pobačaj. Sve žene koje su pobacile izjavile su da su tokom prvih meseci trudnoće bile pod jakoim stresom.

Psihički stres izaziva upalne reakcije u organizmu, koje su jako opasne jer povećavaju rizik od pojave komplikacija u trudnoći. Uz stres postoje i drugi faktori rizika. U kombinaciji sa stresom, godine (više od 33), kao i višak kilograma dodatno povećavaju mogućnost da do pobačaja dođe.

Hormoni, nervni i imunološki sistem žene u trudnoći obezbeđuju posebnu klimu koja sprečava odbacivanje fetusa. Ako se ima u vidu da 50% ćelija fetusa čini očev, odnosno tuđ genetski materijal, u sluzokoži materice se pojačano stvaraju citokini koji sprečavaju pojavu upala, dok T-ćelije, koje su odgovorne za imunitet, stopiraju rad.

U ovim procesima ključna uloga pripada progesteronu, čiji zadatak je da štiti fetus od prvog dana na taj način što priprema sluzokožu materice za smeštanje oplođene jajne ćelije i tako sprečava prevremene trudove.

Hormoni stresa, adrenalin, noradrenalin i kortikotropin (CRH) sprečavaju lučenje progesterona, pa čak u manjoj meri podstiču i njegovu razgradnju. U isto vreme, oni iniciraju stvarenje supstanci koje izazivaju upalne procese. Sa opadanjem nivoa progesterona opada i tolerancija organizma prema fetusu i raste rizik od odbacivanja. Pomenuta studija je pokazala da je kod žena koje su bile izložene stresu bilo više pobačaja i prevremenih porođaja. Pored toga, težina beba tih žena uglavnom je bila manja od prosečne.

Stručnjaci su duboko uvrerni da prenatalni stres doživotno utiče na zdravlje deteta.

Jedna trećina dece koja je bila obuhvaćena berlinskim istraživanjem, starosti su 3 i više godina. Kod dece čije su majke imale manjak progesterona zbog stresa, zabeleženo je više slučajeva neurodermatitisa.

Cilj ove studije bio je lakše identifikovanje trudnica koje pripadaju ugroženoj grupi, jer bi tako mogla da im se uključi dopunska terapija progesteronom, koja bi zasigurno bila korisna.

Autori: Maike Katharina Knackstedt, Eckard Hamelmann and Petra Clara Arck

Dragan Antić – nedelje trudnoće