Foto: Unsplash
Uobičajeni simptomi
Stidljivost je osobina poznata u svim kulturama, ali načini procene te osobine se razlikuju. U pojedinim zemljama stidljivost se smatra plemenitom osobinom koju treba podsticati od ranog uzrasta. Univerziteti u Šangaju i Ontariju sprovela su istraživanja poredeći osobine dece iz ta dva grada. Deca iz Šangaja stidljivost su smatrala najpoželjnijom osobinom koju njihov prijatelj treba da ima. S druge strane, deca iz Ontarija upravo su ovu osobinu smatrala najmanje poželjnom.
U različitim uzrastima stidljivost se različito manifestuje. Ipak, uobičajeni simptomi su spuštanje ili izbegavanje pogleda, odbijanje komunikacije, drhtanje, crvenilo lica, tikovi, znojenje dlanova… Iako su ova deca omiljena kod učitelja (ne viču, nisu sklona nestašlucima), u današnjem društvu roditelji na stidljivost svoje dece gledaju kao na manu, odnosno poistovjećuju je s nedostatkom upornosti ili ambicija.
Kako roditelji pridonose razvoju stidljivosti
No, upravo roditelji, u najvećoj mjeri, doprinose razvoju stidljivosti. Kako? Kad roditelji imaju veća očekivanja od onoga što dete može ispuniti, ono počinje misliti da nije dovoljno sposobno ili vredno. Druga krajnost je to da roditelji preterano štite dete, te time utiču na to da ono odrasta u uverenju da roditelji donose odluke umesto njega i uskaču u rešavanje svakog njegovog sukoba upravo zato što ono ne može to uraditi samostalno.
Konačno, ponovljena osobna negativna iskustva također doprinose stidljivosti. Kad dete više puta doživi iskustvo ličnog neuspeha (na primer, u ostvarivanju prijateljskih odnosa s vršnjacima), ono se povlači jer pokušava izbeći sledeće iskustvo, uvereno da će i ono biti negativno.
Stidljivost može biti i deo karaktera, nasleđeno ponašanje ili prolazna faza u odrastanju. Ipak, u pozadini su uvek detetova nesigurnost, uverenje da nije dovoljno dobro i nedostatak samopouzdanja.
Roditeljska ambicija nasuprot detetove prirode
Upravo zato što stidljivost može biti deo karaktera ili prolazna faza odrastanja, važno je da ne insistirate na tome da dete bude odraz vaših ambicija. Vaš zadatak je da upoznate njegov karakter, potrebe i želje, a zatim ono što je potrebno usmeravate i blago ispravljate.
Samopouzdanje
Odmah počnite da radite na detetovom samopouzdanju. Uverite ga da vredi onoliko koliko i drugi. Njegov lični doživljaj sebe uteče na to hoće li verovati kako drugi imaju veće sposobnosti od njega.
„Opasne“ rečenice i konstruktivan razgovor
Kad svom stidljivom detetu kažete „Prestani se crveneti“ ili „Opet mucaš“, dodatno ćete ga postideti. Svaka vaša oštra reč pogoršava njegov osećaj koji ima u odnosu na samoga sebe.Izbegavajte kritike, ruganje, podsmevanje ili ironične nazive. Umesto toga, pokušajte analizirati njegove emocije. Insistirajte na razgovoru jer ćete tako bolje upoznati svoje dete, a time ćete steći osnovu na kojim poljima trebate raditi.
Društvene veštine
Vaše dete ne poznaje društvene veštine jer nema iskustvo u građenju odnosa kao vi. Omogućite mu što više susreta s vršnjacima i pokušajte ga u ovakvim situacijama ostavljati da se što više snalazi samostalno. Naime, ako naviknete dete na to da vi uvek odlučujete umesto njega ili da rešavate njegove sukobe, ono neće moći steći sigurnost u sebe i samopouzdanje. Naučite ga čarobnim rečenicama primerenim njegovu uzrastu. Na primer, kad ga podstaknete da napravi prvi korak u igri s vršnjacima, uz rečenicu „Mogu li se i ja igrati s vama?“, u velikoj meri utičete na razvoj njegovog samopouzdanja. Čak i ako ga druga deca odbiju u igri, dete će tim postupkom svladati veliku prepreku prvog kontakta i u vlastitim očima nakon ovog koraka bit će hrabrije, odlučnije i samostalnije.
Lični primer
Preispitajte se! Možda je vaše dete stidljivost preuzelo posmatrajući svoje najveće učitelje i najjače autoritete, tj. vas. Dopustite mu da zaviri u vaš svet. Pričajte mu o svom detinjstvu, opišite neka svoja iskustva i to kako ste se s njima nosili. Neka iz vašeg primera vidi koliko ste društveno aktivni, na koji način se borite i negujete svoja prijateljstva.
Kućni ljubimac
Neka deca prevladaju stidljivost tek u situacijama očite saradnje. Tako kućni ljubimac, koji zahtijeva otvorenu pažnju i zadovoljavanje svojih potreba, detetu ne ostavlja puno mogućnosti da se povlači i bude stidljivo. Naime, u ovom odnosu emotivna otvorenost i vezivanje (za još nekog osim za mamu i tatu) se podrazumevaju.
Konstruktivne pohvale
Kao i svakom drugom detetu, i onom stidljivom, pohvala je potsticaj za razvoj. Ipak, kad su pohvale opšte, na primer „Ti si mamin dobar dečak“ ili popularne fraze „Moraš verovati u sebe“, ono ih ne može razumeti i teško mu je poverovati u njih. Zato je mnogo učinkovitije da pohvale budu konkretnije, da se odnose na neki konkretni postupak, uložen trud ili postignut rezultat. Takve su pohvale „Divan ti je crtež, ali posebno mi se sviđa ovaj deo“, zatim izdvojite jedan deo crteža, ili „Odlično si uredio svoju sobu“.
„Kao da…“
Umesto da se zavaravate kako je stidljivost detetova priroda i da se tu ništa ne može učiniti, radije kod njega razvijajte stav o tome koliko je ono jedinstveno i dragoceno. Ponašanje „kao da…“ podrazumeva i određeni stepen glume. Objasnite detetu da će određeni stav tela, osim što će zavarati njegovu okolinu, uticati i na to da se ono ojeća bolje u vlastitoj koži. Ako uspe hodati uspravne glave, da sagovornika gleda u oči i odgovara na postavljena pitanja, niko neće pomisliti da je stidljiv. Istovremeno, reakcija koju će dobiti od okoline uticat će i na postupno oslobađanje deteta pa će samim time biti i iznutra sve slobodnije.
Slobodan izbor i stav
Podstaknite detetovo samopouzdanje dopuštajući mu što više samostalnih odluka primerenih njegovom uzrastu (na primer, da samo izabere odeću za sutrašnji dan). Pružite mu što više prilika za izražavanje vlastitih stavova i emocija. Podstičite rasprave i verbalno sukobljavanje kako bi se uverilo da izražavanje njegovog stava, čak i kada je različito od vašeg, nema nikakvih negativnih posledica.
Ne izbija se svaki klin drugim klinom
Ako od svog stidljivog deteta, po principu klin se klinom izbija, tražite da se eksponira u javnosti (na primer, da recituje pred gostima), dodatno ćete pojačati njegovu stidljivost. Ono će ubuduće zamišljati slične situacije i tako ojačati postojanje treme i nesigurnosti. Konačno, ako je stidljivost nevešt pokušaj deteta da bude nevidljivije kako bi izbeglo loša iskustva svog okruženja, pokušajte da iskustva koja pružate detetu budu što pozitivnija. Pružite mu svoju podršku. Volite ga bez ustezanja. Uverite ga koliko ste ponosni na njega. Pokažite mu da svet može biti, a i da jest, čaroban i predivan. Imate za takvo ponašanje velik razlog jer ostati nevidljiv, zapravo znači puno propustiti.
Komentari 0