Zašto govorim DA svoj deci više nego što bi trebalo

Oni skaču, sudaraju se, razvlače posteljinu, ali zaista nema neke velike štete u tome. Tako, da svako naše šašavo jutro, baš svako, ja stisnem zube i kažem „Da, možete da skačete po krevetu, samo nemojte da skačete jedni preko drugih“

Ponekad je zabavno i lako da kažem DA svojoj decu „Da, možeš da nosiš svoj zmajev kostim u zoološki vrt“ i „Da, možeš da jedeš sladoled za doručak ovog puta“, ali neki drugi put, reći  DA podrazumeva da moram da stisnem zube i povredim mamu u sebi. To ide protiv moji roditeljskih instikata, zahteva nivo strpljenja i tolerancije, koje ne osećam baš uvek. To nije uvek hir.

Uzmite za primer bojenje. Volim da bojim. Kao i skoro svako drugi, volim da bojim unutar linija jer je to za mene pravo bojenje. Bojiš unutar linija i praviš sliku. Ponekad moji dečaci ne žele da boje unutar linija, ponekad žele da naprave veliki plamen boja, za šta mislim da je ružno. To izgleda kao bacanje energije, to je moglo da se uradi na običnom parčetu papira. Ali kada pitam“Zašto niste bojili unutar linija?“ vidim razočarenje na njihovim licima. Oni ne žele da boje na način na koji ja to radim.

Ili,  mi smo učili da bojimo po slici, npr. dam im mesec, a dobijem dugu. To nije ono što sam želela ili očekivala. To je najteži deo kada govorite DA, da prilagodite očekivanja. Mi očekujemo da olovke nisu za bojenje lica, da pudlice nisu za skakanje i da mrtve bube nisu nešto što se nosi kući. Mi refleksno govorimo NE, zato što smo kao roditelji naučeni da deci kažemo NE.

Moramo da se otvorimo na taj način, da vidimo svet kako ga vide deca. Kreveti mogu da budu za skakanje, kečap može dobro da ide na čips, u redu je da nosiš odelo za kupanje u prodavnicu i da trčiš po baricama pored pruge. Mi za sve to refleksno kažemo NE, ali da li možemo da kažemo DA.

Teško je da prilagodimo svoja očekivanja kada smo roditelji. To DA, znači mnogo prljavih lica naše dece, nesparene odeće, znači da se na toboganu penjemo umesto da se spuštamo.

Tako možete da budete hodajuća pretnja i za druge roditelje. Zašto to dete ima marker na slicu?  Zašto ga puštate da skače po blatu? Drugi roditelji mogu biti ljuti na vas. Vi sejete haos, a haos ima put koji razdvaja. Moj sine je nosio kostim Sunđer Boba u prodavnicu, dobili smo dosta naklonosti, osmeha. Još jedan klinac me pitao:“Ako ne možeš da ideš u kostimu u prodavnicu sa pet godina, kada možeš? Pet godina imaju samo jednom.

Prekinite da govorite to internacionalno NE. Imate ceo život da idete u prodavnicu u običnoj odeći, da bojite unutar linija, da se spuštate niz tobogan. Vaša deca će u budućnosti mnogo više čuti NE, nego DA. Tako dajte im sada što više tog DA, i dok to radite, primenite to i na sebe. Opustite se i prilagodite očekivanja. Udahnite duboko i recite DA.

Priredila: Ivona Jovanović

Izvor: Scarymommy