Najčešći uzročnik tegoba koje mi nazivamo „prolećne alergije“ su upravo poleni drveća (leska, jova, čempres, jasen, breza, platan, hrast, brest, kleka, vrba…) i razne trave.
– Potrebno je da se po povratku iz prirode istuširamo i uklonimo sa kože i kose čestice polena. Da ne sušimo veš napolju i da nosimo maske u prirodi – savetuje prim. dr Gorana Isailović, dermatolog Visoke zdravstvene škole strukovnih studija.
Najbolja mera lečenja je izbegavanje polena na koji postoji alergija, ali jasno je da je ovaj savet praktično nemoguć.
– Ne možemo kontrolisati vetar koji kroz vazduh raznosi polen i upravo su simptomi najizraženiji kada je vedro i vetrovito, dok kiša spira čestice polena i tada su oni znatno blaži. Ono što je za naše građane važno da znaju, je da postoji kalendar polena kao i merenje koncentracije polena u vazduhu što umnogome pomaže u lečenju i kontroli simptoma – objasnila je dr Nevena Jovičić.
Tegobe zavise od organa koji su zahvaćeni. Najčešće su to organi za disanje, i ako govorimo o gornjim disajnim putevima dominiraju tegobe u vidu serije kijanja, posebno u jutranjim satima, svraba nosa uz obilnu vodenastu sekreciju, zapušenog nosa, osećaja grebanja i svraba u grlu i to je ono što se jednostavno zove polenska kijavica ili alergijski rinitis. Često je i crvenilo, suzenje i svrab očiju. Ako su zahvaćeni donji disajni putevi javlja se otežano disanje, kašalj uz pojavu „zviždanja“ u grudima.
Alergije su neizlečive, ali primenom terapije u pravo vreme moguća je potpuna kontrola simptoma u sezoni polena, pa je zato važno otkrivanje na vreme.
Gorana Isailović je objasnila da se testiranje na inhalatorne alergene radi takozvanom „prick“ metodom gde se kroz test kapljicu probode površni sloj kože i rezultati se očitavaju nakon 15 minuta, dok je moguće koristiti i testove iz krvi gde se određuje nivo antitela.
– Dete čiji roditelj(i) ili braća i sestre imaju alergiju na polene u više od 50 odsto slučajeva će imati istu vrstu alergija tako da već i iz detaljnog razgovora sa roditeljima se mogu dobiti dragoceni podaci. Kožni ubodni testovi i spec. IgE antitela su dijagnostičke mere u utvrđivanju vrste polena na koje postoji alergija a nivo spec. Ige antitela nam daje podatak i o klasi („stepenu“) alergije – objasnila je doktorka Jovičić.
Sa terapijom treba početi ranije (i nedelju dana), dok se tegobe još nisu pojavile. Najčešća terapija su antihistaminici. Danas postoje novije generacije koje su efikasne, a bezbedne i u dugotrajnoj primeni. U zavisnosti od tegoba, mogu se primeniti i nazalni kortikosteroidi. Za određenu kategoruju pacijenata terapijska opcija je i imunoterapija.
CRVENE OČI, GREBANJE U GRLU, KIJANJE
Reakcija zavisi od vrste kontakta i zahvaćenog organa:
Nos – svrab, curenje, kijanje, zapušenost.
Grlo: grebanje, svrab, kašalj, neprijatnost pri gutanju.
Oči: peckanje, svrab, crvenilo, suzenje, otok.
Koža: osip, svrab, otok.
Pluća: kašalj, otežano disanje, „sviranje u grudima“.
I upravo tegobe u vidu otežanog disanja, gušenja ili pogoršanja astme su i najteže manifestacije
VAŽNO JE RAZLIKOVATI OD PREHLADE
Nervoza i nedostatak koncentracije su veoma često prisutni kod dece i mogu im značajno otežavati svakodnevne školske obaveze. Takođe, važno je razlikovati prehladu od alergijskog rinitisa. Kod prehlade su prisutni kašalj i povišena temperatura koji se ubrzo povlače. Kod alergijskog rinitisa tegobe se javljaju uvek u istom periodu godine, nema olakšanja posle kijanja kao kod prehlade i tegobe duže traju.
– Blagovremenom primenom adekvatne terapije kod osoba koje imaju alergiju na polen, možemo ublažiti njeno ispoljavanje – tvrdi dr Jovičić.
Komentari 0