Foto: Canva
Međutim, kada bismo malo dublje ušli u dušu određenog broja roditelja i videli kako se oni zapravo osećaju u vezi sa vaspitavanjem svoje dece, shvatili bismo da tih pozitivnih emocija nema, da oni ne vole svoju ulogu roditelja i da su, na kraju, oni pod velikim stresom.
Priznali mi to ili ne, roditeljstvo je stresno. Skoro svi roditelji su toliko usmereni na potrebe deteta, da se često desi da zanemaruju svoje. Neko to dobro podnosi, ali nekome to pada teško, i čak idu do toga da sebi kažu: “ovo ne može više da se izdrži”. Činjenica je, da kada su deca mala, obaveze oko njih su dvadesetčetvoročasovne. Koliko puta je potrebno da se presvuče beba koja još nije istrenirana za nošu, ili da se nahrani i da se poigra sa njom kako bi joj se zadovoljila potreba za pažnjom? Pored dnevnih obaveza i rutina, “radno vreme” roditelja se produži i noću. Kada dečica malo odrastu, onda postaju toliko aktivna
da se non-stop čuje: “ne to, ne ovo, pazi glavu, gledaj kuda ideš…”, zatim nepodnošljivi dečji izlivi besa i glasnog plača, koje je nekad teško kontrolisati. Nakon toga kreće period video igrica, televizije, društvenih mreža, korišćenja pametnih telefona za vreme ručka (uprkos uvedenih pravila koja pokušavaju da iskontrolišu korišćenje ovih “privilegija”) i druge slične situacije. Da ne pominjemo tinejdžersko doba kada pokazuju buntovničko ponašenje koje roditelji mogu da dožive kao nepoštovanje.
Činjenica je da će vaspitavanje dece svakako potrajati (i to minimum 18 godina) i zato je dobro da roditelj nauči kako da kontroliše ovu količinu stresa sa ciljem da ne pokvari kvalitet svog života. Evo nekoliko saveta koje mogu koristiti:
1. Prihvatite da je roditeljstvo putovanje daleko od potpunog uživanja i da će svakako postojati situacije u kojima nećete uživati dok vaspitavate svoju decu. To mogu biti određeni periodi u odrastanju vašeg deteta, počev od menjanja pelena ili navikavanja na nošu, do ozbiljnog razgovora sa ljutim tinejdžerom koji je pod uticajem raznoraznih hormona (a i televizije, video igrica, vršnjaka itd).
2. Roditelji kojima roditeljstvo teško pada susreću se sa raznim negativnim emocijama, kao što su ljutnja, bes, tuga, pa čak i očajanje i povređenost. Stalno govore da se osećaju kao da su “u kavezu” ili da ne mogu da podnesu to konstantno “vrištanje” svog deteta ili dece, ili da osećaju da nije poštovano sve ono što oni rade za svoje potomstvo. Kako biste izašli iz ovog začaranog kruga negativnih osećanja, isplanirajte neko posebno vreme samo za sebe (drugim rečima bez dece), kada ćete raditi baš ono u čemu najviše uživate ili ćete raditi na sebi.
3. To što ne uživate u svakodnevnim obavezama oko dece, ne znači da ne volite svoju decu. Naprotiv, vi možete da obožavate svoje dete, ali da doživljavate te odgovornosti kao rutinske i dosadne. Zato, oslobodite se osećaja krivice.
4. Ako se “borite” sa “temperamentim” detetom, kako biste sačuvali energiju i smanjili nivo stresa, nemojte oklevati da potražite pomoć, bilo da imate mogućnosti da platite bebisiterku ili pitate baku/deku, tetku/ujake/stričeve, druge rođake ili prijatelje da vam “uskoče” kada zatreba.
5. Ukoliko ne uspevate da izađete na kraj sa ovim “teškim” osećanjima, stalno ste neraspoloženi, umorni i bez energije, i sve to negativno utiče na vaše odnose sa decom i supružnikom, potražite pomoć. Razgovor sa koučom/psihologom za roditelje će vam pomoći da se izborite sa situacijom koja izgleda kao nerešiva, i kada prikupite više psihičke snage, na lakši i konstruktivniji način ćete prići detetu i roditeljstvo zaista može postati lakše.
6. Naučite neke od tehnika upravljanja stresom. Možete mnogo materijala pronaći na internetu, ali, isto tako, kouč/psiholog za roditelje može da vam pokaže kako da te tehnike kontrole stresa primenite u svakodnevnom životu i da inače teške situacije u roditeljstvu prebrodite lakše.
Izvor: Koucing za roditelje
Komentari 0