Komplikacije BCG

U našoj zemlji, vakcinacija protiv tuberkuloze je obavezna. Kalendarom imunizacije je predviđeno da se obavlja već u prvoj nedelji života, najčešće pri otpuštanju iz porodilišta.

Kako deluje BCG vakcina?
Vakcina protiv tuberkuloze je dobila ime po dvojici francuskih naučnika koji su zaslužni za njen razvoj. Vakcina sadrži goveđi soj bakterije koja izaziva tuberkulozu – Bacillus Calmete Guerin ili, stručno, Mycobacterium bovis. Cilj vakcinacije jeste da organizam «upozna» potencijalnog «agresora» i pripremi se za odbranu od njega, ukoliko nekada u životu dođe do napada. Ova bakterija dovoljno liči na uzročnika tuberkuloze kod ljudi, Mycobacterium tuberculosis – da bi mogao da se stvori imunitet, a dovoljno se i razlikuje – pa ne dovodi do oboljenja kod zdravih osoba (zato se deca ne vakcinišu ako su bolesna!).

Šta ako mesto davanja BCG vakcine «procuri»?
Vakcina se daje na spoju gornje i srednje trećine nadlaktice, intradermalno, to jest u sloj vezivnog tkiva ispod kože (ako se da potkožno, previše plitko, mnogo su češće komplikacije). Na mestu ubrizgavanja se pojavljuje «kvržica», koja se brzo povuče. Nakon dve do tri nedelje, kada se već zaboravi na vakcinu, na istom mestu može da se pojavi crvenilo, a nakon nekog vremena i crvena «kvržica» (stručno papula).. Na njoj se napravi ranica, zatim krusta (krastica), a po otpadanju kruste ostaje ožiljak prečnika oko pet milimetara. Ove, lokalne reakcije (na mestu primene vakcine) – ne javljaju se kod svih mališana i nisu pouzdan pokazatelj uspešnosti vakcinacije, kao ni stanja imuniteta kod deteta.

Važno je znati da ne treba pokrivati mesto davanja vakcine ako se desi da ono «procuri».. Tada samo treba održavati uobičajenu higijenu kože.. Može da se koristi i blag lokalni antiseptični rastvor.. U svakom slučaju, treba ostaviti da se formira krusta. Curkanje može da potraje nekoliko dana (ponekad i duže).

Šta je besežitis?
Osim lokalnih reakcija, javlja se i reakcija u regionalnim limfnim čvorovima – koji se, ako se vakcina primeni na pravom mestu, nalaze u pazušnoj jami. Reakcija nastaje zbog toga što bakterije, nakon ubrizgavanja u vezivno tkivo, limfotokom dospevaju do limfnih čvorova i u njima se zadržavaju. Limfni čvorovi su kao filteri imunskog sistema – u njima se nalaze brojne, raznovrsne ćelije našeg odbrambenog sistema, koje stupaju u «borbu» sa «uljezom», čak i ako ga namerno unesemo (kao u slučaju vakcinacije). Najčešći ishod je blaga zapaljenska reakcija u tim limfnim čvorovima, koja prođe nezapaženo.

Kod oko petine vakcinisanih, ove reakcije su intenzivnije, sa izraženim zapaljenjem limfnih čvorova u pazuhu – tada govorimo o besežitisu. Limfne žlezde su znatno uvećane, bolne, što obično traje nekoliko nedelja, a najčešće se povlači spontano. Ponekad se može desiti da žlezda omekša i da se na koži stvori «otvor» kroz koji curi gnoj, što zahteva upotrebu antibiotika i hiruršku intervenciju, nakon čega ostaje ožiljak. Ukoliko je vakcina ubrizgana u nadlakticu – malo iznad predviđenog mesta, ovakve promene će se odigrati u limfnim žlezdama iznad ključne kosti sa iste strane tela – gde, ako do komplikacija dođe, može da nastane ružan ožiljak.

Kada dete treba odvesti na pregled?
Ogromna većina dece «pregura» BCG vakcinu bez problema! Čak i kada se neželjena desjtva vakcinacije dese, većina beba se «izbori» bez potrebe za intervencijom lekara. Ipak, postoje situacije koje traže konsultaciju pedijatra, ponekad i dečjeg hirurga:
● kada je otok limfne žlezde u pazuhu veliki, postepeno se povećava, a koža iznad nje je crvena
● ako se desi da se limfna žlezda «provali» i iz nje curi sukrvičav ili žućkast sadržaj
● ukoliko beba dobije povišenu temperaturu ili postane nervozna («kenjkava»), slabije jede, a nema drugih vidljivih razloga osim besežitisa