Foto: Chefranden
Samoljubivost: okretanjem fokusa od roditelja ka sebi, dete doživljava stres. Želeći da postane nezavisno, pokušava da identifikuje svoje sopstvene interese. Da bi utvrdilo šta mu odgovara, često prelazi sa jednog na drugo, “skače sa teme na temu”, menja sportove, interesovanja. Taj stres stalnih promena se prenosi na čitavu porodicu. Šestogodišnjak se stalno hvali šta je uradio, insistira na svemu, bira mesto gde želi da sedi za stolom, neće tamo gde mu roditelji kažu.
Testiranje granica: svaki put kada oseti nezavisnost dete proverava gde su granice, ne sluša, radi ono što želi. Roditelji moraju stalno da zahtevaju disciplinu jer osećaju da gube kontrolu nad njim. Koliko god ih je nerviralo u prethodnoj godini neprestano zapitkujući da li može nešto da uradi, sada se sa nostalgijom sećaju tog vremena.
Strah od neprijatnosti: kako je sve više sa drugom decom, plaši se da ga neko ne udari dok se igraju napolju. Takođe, javlja se strah i zbog toga što može da mu se desi da se upiški dok je u vrtiću i da ga deca ismevaju zbog toga. Kako je ovo sve zaista moguće, treba mu pomoći u razvoju samopouzdanja. Prisustvo odrasle osobe dok se igra na igralištu će umiriti dete, razgovor i ohrabrivanje da slobodno pita da ode u toalet će smanjiti strah od toga da može da mu se dogodi da se upiški.
Strah od neuspeha: uključivanje deteta u ekipne sportove pre sedme godine može da bude jako stresno. Bez obzira što može da razume pravila igre, kontrolisanje lopte na primer za njega je još uvek teško. Ili možda nema dovoljno kondicije da izdrži utakmicu. Poštovanje fer plej pravila takođe može da mu zadaje poteškoće. Bolje je da se igra takmičarskih igara u bezbednijem okruženju, u krugu porodice sa roditeljima, braćom I sestrama. Za dete predškolskog uzrasta važno je da se takmiči sa samim sobom, sa svojim najboljim postignućima, a ne sa drugom decom.
Disciplina i samodisciplina: roditelji mogu svemu da nauče decu dok su mala jer ona žele sve da znaju, naročito žele da budu kao njihovi roditelji. To je proces i za decu on treba da bude zanimljiv, nikako neprijatan. Međutim, u želji da dete nauče disciplini i da bi ga smirili, roditelji nekada izgovaraju čuvenu rečenicu: “Sedi i ćuti”! Trenutna bespogovorna poslušnost neće naučiti mališana kako da se ponaša kada u njegovoj blizini nisu roditelji, pre svega kada krene u školu. Dete treba da ovlada samodisciplinom a nema dovoljno godina za to. Neka deca to ne uspevaju ni do adolescentnog doba, pa zbog toga imaju buran pubertetski period.
Komentari 0