10 najboljih saveta koje je majka uputila svom detetu

Foto:<a href="https://www.flickr.com/photos/biggreymare/2839333345/in/photolist-5jUjTc-fFLsjK-6nN5aK-4UbEMa-aBPtAB-8JN7g9-o5QLjV-e8kbyo-8dSKR6-7vsdqN-8N35uk-8G2N83-6h45GG-8zFwhF-ePSw9G-4j8uUm-fwjFq2-ordi6Y-5nnFrh-73dPNH-c7ift-e7snM9-8pGaKB-9W2wWb-bVbbYT-55nAvD-4fJQ2e-dva2nh-4Tz9jZ-6emkZd-7QvtK3-dv4ooi-5HE29Q-2Nh7Sc-7DC7Fp-4kdYXd-4d417u-58pzoq-C7ipK-aqL1e4-aa1L3-4CsgSe-86qZ5w-ai8TmA-7pDssA-aaY1iQ-7pBAjr-n9pa3R-6Fxoi3-6Tv5hi" target="_blank" rel="noopener"> flickr Ali mislim da je prilično tačno reći da su neke od narodnih mudrosti prenošene kroz generacije, izrečene s razlogom. To je bilo korisno i imalo je smisla. Mnogo toga se sada pokazalo kao istinito i na naučnoj osnovi. Dakle, možda je vreme da isključimo naše pametne telefone i tablete i da dobijemo informacije na staromodan način – pitajući naše majke i očeve. Ovde su neki od mojih omiljenih dragulja mudrosti . 1. Radite to dok ne završite (ili kada nešto radite, radite to do kraja) Ispostavilo se da oni koji pokazuju najviše upornosti, zapravo su bolji u mnogim oblastima života. Često čujem moje klince kako pitaju , " Koliko još moram da radim ovo? Koliko dugo treba da učim? Koliko dugo još moram da čistim svoju sobu? Kada razmišljam o svom prilično bezbrižnom detinjstvu, a znam da sam imao lepo u poređenju sa mnogim drugim iz moje generacije i ranije , ali se sećam ovoga : " . Radićete ovo sve dok ne završite " To bi mogao biti jedan sat . To bi moglo da bude 10 sati . Ali ste završili kada je posao obavljen. Ispostavilo se da je upornost jako važna . Dakle, dajte sve od sebe i završite posao . A kada dođete do tačke kada mislite da ne možete više , razmislite ponovo i probajte još više . Malkolm Gledvel , u svojoj knjizi Outliers , uradio je dobar posao i dokazao poentu ovoga . U jednom poglavlju u kojem razmatra zašto neki ljudi rade bolje od drugih kada je matematika u pitanju, on posmatra naše stavove prema matematici . Oni koji odustanu i kažu : "Ja ne mogu da uradim ovo . Treba neko da mi pokaže kako " ne iznenađuje da im ne ide u matematici , kao oni koji kažu :" Ja ne mogu to da uradim još . Moram pronaći drugačiji pristup " . Gledvel nastavlja i opisuje TIMSS test , u kojem na svake četiri godine međunarodna grupa edukatora obavlja sveobuhvatni test iz matematike za učenike osnovnih i srednjih škola širom sveta . Pre nego što student počnu da rade ispit , moraju da popune upitnik koji ima sve vrste pitanja koja se odnose na ,na primer, nivo obrazovanja njihovih roditelja, ko su njihovi prijatelji , i tako dalje . To je dosadan i zahtevan upitnik. U stvari, toliko je dosadan da mnogi studenti ostave čak 10-20 pitanja prazno. Prosečan broj odgovorenih pitanja varira od zemlje do zemlje . Ali ovde je zanimljiv deo. Broj odgovorenih pitanja na upitnik slaže se sa brojem tačno odgovorenih pitanja na TIMSS ispitu . Drugim rečima , oni koji su uporno odgovarali na pitanja upitnika i uporni su u " otkrivanju " matematike bolje su uradili od ostalih. Dakle, ako radite nesto dok to i ne završite , imaćete mnogo bolje rezultate na ispitima iz matematike , ali i u drugim oblastima života . 2. Lepo je kada si važan, ali je važnije kada si fin Biti fin ne košta ništa . Ali ne biti fin nas sve skupo košta . Postoji mnogo različitih interpretacija ovog saveta , ali se u osnovi svodi na poštovanje ljudi . U našim modernim i brzim životima, mi smo često toliko zauzeti da zaboravljamo da budemo fini. Ovo može biti šokantno prethodnoj generaciji, ali to je istina za mnoge od nas danas . I mi smo predali taj stav našoj deci , a onda smo iznenađeni kada čujemo da je zlostavljanje u porastu, u školama, na radnom mestu , pa čak i u staračkim domovima . Zašto smo iznenađeni? Čini mi se da je ono što se ovde desilo to da su ljudi zaboravili koliko je važno biti fin i da se u svakoj instituciji, čiji smo deo, to zaboravlja . Školski sistemi i druge organizacije su sada po zakonu obavezni da imaju " politiku o šikaniranju " i " kodeks ponašanja " . Zašto ? Zato što svi zaboravljaju da budu fini u tolikoj meri da je to psihološki štetno po sve nas . Jedna od američkih studija na Kanzasu je utvrdila da je 60 odsto učenika prijavio da ih neko maltretira . Nastavnici u tim istim školama procenjuju da je oko 16 odsto tih studenata bilo zlostavljano . To je prilično veliki raskorak između onoga što se zaista dešava i čega su nastavnici svesni . Neke dalje statistike o zlostavljanju govore da je dete maltretirano svakih 7 sekundi i da je 20-30 odsto dece školskog uzrasta uključeno u maltretiranje, bilo da su oni žrtve ili oni koji maltretiraju . Istraživači takođe izveštavaju da je od 60 odsto onih koji su okarakterisani kao siledžije od 5-og do 8-og razreda, imalo najmanje jednu krivičnu presudu od 24 godine života. Dakle šta se ovde desilo? Mi zaboravljamo da budemo fini . Mi smo toliko opterećeni time da budemo važni , i popularni da smo potpuno zaboravili da budemo fini . Ovo zaboravljanje ima dugoročne posledice za sve . 3. Obrazovanje nije teret koji treba da nosimo Koliko dobro učimo u školi ukazuje na to koliko ćemo biti uspešni u životu. Dok ovaj savet verovatno podseća na divan rad autora, Dionne Branda , ovo je savet za sve. Moji roditelji su imali običaj da kažu kada sam išao u školu , " dobro uči. Uči dosta ". Dakle, dok je možda ovo manje rečito nego Obrazovanje nije teret za nošenje , na različite načine, - ista je poenta. Što više znate , dalje ćete stići . Što bolje edukujemo sebe, svoju decu, društvo oko sebe, više ćemo imati mogućnosti. Kada ste dete i gledate kroz prozor svoje učionice po sunčanom danu, možda osećate kako su škola i studiranje teret . Ali, činjenica je da koliko ste dobri u školi predviđa koliko dobro ćete raditi u životu . Što duže ostanete u školi , više ćete imati intelektualne sposobnosti . Istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju visok IQ, imaju više uspešnih poslova , zarađuju više novca , pa su čak i srećniji i zdraviji . Iako znamo primere poznatih i uspešnih ljudi , treba da se prisetimo da postoje izuzeci od pravila , da to nije norma . Za većinu od nas , ako zagrejemo stolicu i naporno radimo u školi , imaćemo uspešniji život , i bićemo srećniji i zdraviji . Dakle, obrazovanje nije teret . To je put ka uspehu . 4. Nikada nigde ne idite bez dobre knjige U brojnim studijama je dokazano da ljudi koji dosta čitaju imaju bolji vokabular i razvijene kognitivne sposobnosti. Jedan od prvih radova Toda Rislija i njegovih kolega dokazao je da izloženost velikom broju reči u govoru, ili pri čitanju, utiče na naš dalji životni uspeh. Takođe, nikada se ne zna kada ćemo biti zaglavljeni u redu u banci, ili u kancelariji lekara, pa hajde da to vreme iskoristimo u našu korist. Odnosno, hajdemo jedan korak dalje, uživajmo u tom vremenu! 5. Ne traži ljubav u kafiću. Traži ljubav u biblioteci Ok, ovo nije verovatno ono što ste čuli ranije. U stvari, jedina majka od koje sam i čuo ovu mudrost, bila je moja majka. Pošto je radila u biblioteci, jedini način da nekoga shvati ozbiljno, bio je ako pokaže interesovanje za učenje i knjige. Ali ovaj savet zapravo ima smisla na mnogo nivoa, ne samo za ljubitelje knjiga. U doba jure u zapadnom svetu, i takođe u nekim modernim ne zapadnim civilizacijama, brakovi su sklapani na osnovu toga šta bi najbolje koristilo kojoj porodici, i ljudi su se venčavali onim ljudima koji su bili prihvatljivi njihovim porodicama i socijalnoj kulturi. Ljudi koji su sklapali brakove dolazili su iz istih kultura, i imali su isti sistem vrednosti, i često su ti brakovi baš funkcionisali. Tako da sada mi, sa svim našim pomodarskim pojmovima slobode i romantike, i uz sve izbore koji uz to dolaze, nalazimo se u kosmopolitskim i komplikovanim brakovima, i većina njih svakako nije tradicionalna. Pošto danas imamo mnogo izbora, i ljudi nisu prisiljeni da rade ono sto im kultura nalaže, ljudi se mnogo ni ne obaziru na nju. Za većinu je ovo dobra stvar, ali hajde da pomislimo na bebu. I tu postoji problem sa ovim modernim i naprednih shvatanjima. Toliko smo se udaljili od onoga odakle potičemo, da više ni sami ne znamo koji je naš sistem vrednosti. To je problem. Jedan od načina da se suprostavi ovom sistemu punom izbora, iznenađenja, i različitih načina razmišljanja, jeste da se traže ljudi sličnih interesovanja i sistema vrednosti. Pa bilo da je to na teniskom terenu, u crkvi ili u biblioteci čini se dobra ideja da se partner traži na mestu koje i nas privlači. Druga dobra ideja je da pokušate da ne pijete kada donosite važne odluke. 6. Ne pravi dramu i raduj se svemu što možeš Način na koji predstavljamo problem, ukazuje na to kako se sa njime i nosimo. Ova izreka može biti koristan savet za one roditelje ili nastavnike koji su umorni od toga da slušaju o svakoj sitnici koja se dogodila, svakoj pogrešnoj optužbi i svakom zlu nanetom njihovom mališanu. Naravno, treba imati na umu da deca treba da daju oduška svojim nedaćama, i da im je potreban neko ko bi ih saslušao. Treba da znaju da ono o čemu razmišljaju i ono što rade ima značaja. Ali kako mi tumačimo problem, određuje način na koji ćemo ići napred. Kako se neki ljudi suočavaju sa nemaštinom, i traumama, a iz svega izlaze kao uspešni ljudi? To definitivno ima veze sa time koliko je ta osoba uporna, ali i sa onime kako je posmatrala problem na prvom mestu. Ima veze sa time kako su ispričali svoju priču. I mogu ostati zaglavljeni tu gde jesu, ili ta trauma može biti samo deo bolje priče, I ako je interpretirana kao planina na koju se treba popeti, pre nego nešto protiv čega ne možemo, veće su nam šanse za uspehom. Naravno, ja ni na koji način ne umanjujem nečije traume ili poteškoće. Strašne i bolne priče se događaju svaki dan, i one treba da budu ispričane. Ali treba da znate ovo, kako vi pišete svoju priču, od toga zavisi i njen nastavak. Prihvatanje i posvećenost terapiji vidi patnju kao nešto univerzalno i da ako stalno razmišljamo samo o svojoj traumi ne pomažemo sebi i nikako se nećemo pomeriti napred. Zato ne treba praviti dramu oko svega, već pronaći najbolje u svemu. 7. Ne raspravljaj se sa budalam i pijanima Ako je neko veoma pijan, ili se ponaša kao budala, velike su šanse da to što radi nema nikakvog smisla, tako da bi ti mogao izaći iz toga sa nekim promišljenim i značajnim argumentom. U stvari, mogao bi da pobediš njihov argument argumentom! Ali kakvu će to razliku napraviti? Neko sa malim koeficijentom inteligencije (bilo da je to povezano sa time što pije, ili sa intelektualnim hendikepom), možda to ne bi ni razumeo niti se setio šta je istina. Tako da, ne gubite svoje vreme. Umesto toga, uzmite neku dobru knjigu. 8. Poštuj sebe Svi slušamo o nekim granicama, i kako treba da ih postavimo za decu. Pravila i granice su korisne u mnogo prilika kada radite sa malom decom, ali su takođe važne i za same roditelje. U 1960-im psiholog Diana Baumrind, sprovela je neka istraživanja o roditeljstvu i stilovima roditeljstva, koja se i danas smatraju ključnim u roditeljskoj literaturi. . Kroz vreme se pokazalo da je autoritativni tip dao najbolje rezultate za decu. To je u velikoj meri zbog toga što autoritativni tip roditeljstva uključuje pravila i smernice koje treba pratiti, a roditelji pri tom nastavljaju da budu topli i da podržavaju decu. Ovaj tip roditeljstva stavlja deci do znanja gde su, šta se od njih očekuje i šte će se desiti ako nešto ne urade kako treba, ali takođe predstavlja fleksibilnost i poštovanje. Ovakvi roditelji poštuju i svoju decu, i sebe, a i ostale ljude. Oni svoju decu uče da druge gledaju sa poštovanjem. Deca autoritativnih roditelja znaju šta su pravila, i to im pomaže da oni prepoznaju kada su ona kasnije u životu srušena, u prijateljstvu, vezi ili odnosu sa kolegama. 9. Jedi svoje povrće Jesti dobro, ne čini te samo zdravijim, čini te pametnijim! Pa, svi znamo da ono što jedemo utiče na našu težinu, ali zašto još treba da jedemo povrće? Pa, moj otac je često govorio da ako jedemo šaragrepu, možemo da vidimo u mraku. Prošlo je 40 godina, a ja i dalje ne vidim u mraku. Ali na stranu to, svaki dobri nutricionista će reći da treba da jedemo dosta svežeg voća i povrć a, integralne žitarice i nemasno meso, i to je zajednička tema svim zvezdama, i poznatima u njihovim dijetama. Zašto je to tako? Šta se još događa ako jedemo zdravo i izbalansirano? Ispostavlja se da jesti zdravo nema veze samo sa našim strukom i fizičkim zdravljem. Kada jedemo zdravo to utiče i na naš mozak. To može postaći naš intelektualni razvoj na način na koji fast food nikada neće moći. Studija Arthura Agatsona (poznatog po South beach dijeti) objavila je rezultate koji pokazuju da su nutritivno bolji školski obroci učvrstili akademski rad studenata tokom perioda od dve godine, uz snižavanje njihove težine i smanjenja krvnog pritiska. Tako da jesti dobro nije odlično samo za naše zdravlje, već i za naš mozak. 10. Tamo gde možeš peške, nemoj da voziš Biti fizički zdrav, dobro je i za tvoje telo i za tvoj mozak. Vrlo je poznato da svi mi treba da vežbamo više. Ali to ne mora da znači da svi treba da budemo članovi teretana. Postoji mnogo stvari koje možemo uraditi tokom dana da poboljšamo fizičku aktivnost, na primer da šetamo, umesto da vozimo, kada god je to moguće. Kao i da idemo stepenicama, umesto liftom. Ali šta je tu dokaz da postoji veza između toga koliko vežbamo, sa našim zdravljem? 2009-e odeljenje za Zdravstvo i ljudske resurse, objavilo je smernice, šta označava fitnes za Amerikance. Kaže da ljudi od 18 do 64 godine treba da vežbaju 2 sata i 30 minuta umereno, ili sat vremena i 15 minuta intenzivno. Istraživanja pokazuju da što duže, češće i snažnije vežbate, bićete boljeg zdravlja, i smanjićete mogućnost raka ili dijabetesa. Takođe se pokazalo da oni koji vežbaju, žive u proseku 3 do 7 godina duže od onih koji to ne rade. Studija u časopisu američkog medicinskog udruženja, pokazala je da ljudi u 50-im, i preko toga, koji imaju problema sa pamćenjem, postižu bolje rezultate na kognitivnim testovima posle režima od 6 meseci vežbanja. Ovaj rezultat bio je 20% veći u odnosu na one koji nemaju nikakve fizičke aktivnosti, i 10% njih pokazalo je bolje rezultate i posle godinu dana po završetku vežbanja. Tako da, vežbanje pomaže kako vašem telu, tako i vašem duhu. Gde nas ovo vodi? Dok ja ne savetujem ljude da veruju svemu što čuju, ili svemu što pročitaju, izgleda da je mnogo toga što su nam roditelji govorili zaista tačno. A ako meni ne verujete, savetujem vam da pitate vašu majku. Priredila: Ivona Jovanović Izvor: lifehack

Komentari 0

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Povezani članci

Pedagog objasnio koliko igačaka treba da ima dete

Alergijski rinitis – drugačiji pristup

Ako dete kažnjavate ćutanjem, znajte da je to jedna od najbolnijih kazni

Iz psihološke ordinacije: Važno je i da roditelji „poprave“ sebe

Vesti

Mikroplastika u žvakama

Odložen završni ispit za osmake

Produžetak školske godine: Od pet dana u osnovnim školama, do 25 u gimnazijama

Alimentacioni fond dobro rešenje, pomaže ženama da ostvare svoje pravo

Rutina nege za mame – put ka osveženju i unutrašnjoj harmoniji

Instagram