Imamo decaka od dve godine i tri meseca. Od kad je bio beba od 2-3 meseca je počelo vristanje, i traje i dalje. Izrazeni napadi besa takozvani tantrumi, drama citava, bacanje po podu, zapusi usi kad ne zeli npr da gleda neki crtani ili ako mi nesto pricamo, i poceo je ucestalo da se udara u glavu, tacnije udara sebe po obrazima, glavi i to onako sakama istovremeno, cim mu nije po volji, uopste nema ni gram strpljenja. Uopste mu ne dozvoljavamo sve, zato i vristi po ceo dan, izbijaju mu i petice pa i to utice na njega. Primetili smo sa peticama da je postao Jos gori. Pustimo pesmice i crtani samo dok jede ili pre spavanja i ili se buni sto nije to sto zeli ili uglavnom gleda 2 sek i trazi drugi pa drugi a i taj mu ne odgovara, onda ugasimo i krece tantrumi, a ne možemo totalno zabraniti crtace, telefon ne koristi niti kompjuter, niti dozvoljavamo da dira. Ne spava bas lepo, probudi se 1-2x i ujutru cesto se prevrce kao da nesto sanja pa se probudi pa nastavi da spava. Inace se budi oko 9h, spava popodne od 13h, oko 1, 5-2, 5h kako kad. Ako se ne naspava sto je cesto, onda postane jako nervozan. Čitamo, gledamo drugu decu, pratimo, razmenjuje iskustva sa drugim roditeljima, ne znamo sta vise da radimo. Sve smo primenili, pustimo ga da izbaci to iz sebe, pa posle mu pricamo kako to nije lepo ponašanje, poceo je da prica pre par meseci, razume sve. Ne prica bas sve, ali za svoj uzrast sasvim solidno. Bitno je da sve razume i da brblja, kad pogresi lepo ga ispravimo, pokusa da ponovi pravilno ili se smeje. Sve sto je jeo vise nece, jedva ga nahranimo jurimo po kuci ili uz crtace (samo da bi nesto pojeo za ceo dan), vodu slabo pije. I hoce da nas udari, kad mu objasnimo da to nije lepo i da ne mlatara tako rukama u besu onda nas grli i ljubi. Drugu decu ne udara, mada u vrtic ne ide, slabo vidja decu svog uzrasta. Trebalo bi u vrtic od sept. Problem je vristanje, i znamo da treba izbegavati stvari koje izazivaju nezadovoljstvo. Ali on npr vristi jer mu tata odlazi na posao, jer treba da ide od dede i babe kuci, pricamo, pricamo, ali on uvek isto, odlazak iz parka je katastrofa, iako pocnemo sa pricom o odlasku ranije ili mu skrenemo pažnju. Ali veliki je zna i put napamet i cim spomenemo da idemo kuci da je vreme za veceru, kupanje, krece haos. Ne možemo fizički da ga obuzdamo, veliki je. Baca se i zacenjuje, sav se zaceni i zarumeni, i tako ga jedva prodje, ne traje to min, dva, retko kad, obično je u stanju i po 40-60 min da place i trazi sta zeli. I kako mi da se postavimo, a da ne bude po njegovom! Pogotovo za to udaranje, probali smo iskreno po guzi par x kao sto su i nas, medjutim njemu je to smešno ili place jos vise, znamo da se te stare metode vise ne savetuju ali iz ocaja vise ne znamo sta pa smo probali, njemu je smešno jer preko pelene i ne oseti. Skoro je prestao da dira stekere, mada mu je to i dalje zabavno ponekad. Dete ko dete, tera inat, ispituje granice. Medjutim kod njega ne i ne moze izaziva kontraefekat, kao i lep razgovor gde se objasni da je nesto opasno. Ne gleda kuda hoda, ako se zaigra sa nekim nit gleda dal ima neka prepreka ispred njega, jedino sto ga Jos ne zanima pentranje svuda, napolje se zaigra kad je sam, drugo dete. A bas dosta vremena provodi u dvorištu ili parku. Izvinite na detaljisanju i hvala na izdvojenom ponašanju, sve smo naveli jer je mozda bitno da bi došli do problema . Jel mi negde gresimo, ocen kujemo previse od dvogodisnjaka pa paranoisemo! Svi primeri iz knjige i svi dobronamerni saveti nama nisu pomogli, jednostavno tera po svom. Izvinite Jos jednom, srdacan pozdrav.

mali logo moj pedijatar

Javite se dečjem defketologu pa ako treba slaće vas i kod logopeda.

S poštovanjem,

Specijalisti pedijatrije
dr Tatjana Vukomanović i ass. dr Goran Vukomanović