Imamo sina od dve godine, ono sto mi znamo iz knjiga i roditelja u okolini je da su tantrumi tj. napadi besa, kao i razne faze, normalni tokom razvoja. Znamo da nismo jedini, da je to sigurno pitanje svakog roditelja, kako izaci na kraj sa detetom ciji je karakter takav da mora biti po njegovom po svaku cenu. Od prvog dana vristi i zacenjuje se. Ne znam ni da li je ok sto sa dve god i dalje zna da se s vremena na vreme zaceni od plakanja i vristanja, od besa. Trenutna opsesija je auto igracka i voznja prava. Probali smo sve, da sklonimo igracku par dana, da mu dajemo svaki dan, ali je problem sto on nece da jede, ne zeli da prekida voznju, nece da seta, nece nista ukratko. Ne vozi on bukvalno bez pauze da napomenemo, igra se i sa drugim igrackama, ali autom je opterecen. I hoce autom pravim da se vozi, naravno od rodjenja se vozio x puta sto zbog lekara, putovanja nije svakodnevno niti par x nedeljno, ne. Medjutim i to smo probali da se uopste ne vozi po mesec dana, nista, probali smo i da ga vozimo par dana kao da je neka rutina, eto pre spavanja popodnevnog, misleci da ce biti srecan i nece traziti, ne nista, vristanje kad stignemo. On bi jos i jos, jednostavno ne valja nikako. Znamo da ne smemo sve da dopustamo, niti da samo branimo sa ne , gledamo da objasnjavamo zasto nesto valja ili ne sme/ne moze, da sto manje koristimo ne , probali smo milion x da ponavljamo da ga pripremimo tacnije, kazemo sad idemo da jedemo pa ces opet da se igras auticem i da ga vozis, ili kazemo kako moze da vozi jos 2 kruga po kuci pa idemo da spavamo/odmorimo, ne nista. Svaki put je bacakanje, izvijanje kicme, udara glavom o pod, tezak je i jak, nije vise beba da ga uhvatim i drzim da se smiri, i najgore nam je kad sam sebe udara (uzme i udara sebi samare, tacnije istovremeno kao da se pljeska), u tom trenutku govorim ne to nije lepo ili mu kazem mazi sebe vidi kako mama. Nista ne pomaze! Nije imao gde to da vidi. . Ranije bi stao sa plakanjem posle minut, dva, pustila bih ga da izbaci to iz sebe, zagrlim i to je to. Ovo sad traje i traje, u stanju je 10 min da vristi bez pauze, zaceni se ponekad, skrenem mu paznju nekad, ali on opet suze roni jer nije dobio sta je zeleo. Raste, svesni smo da sad pamti, da nije vise zaboravan posle 2 min. Neki bilo kakav savet sem ovog navedenog sto smo vec probali, bi bio od pomoci. Da ne spominjemo da dve god nije spojio noc bez budjenja, sad je poceo da u snu se kenkavi, place, vice autoo, necu. Ja sam od onih roditelja koju su od prvog dana ogranicavali tv i slatko. Tacnije slatko je poceo tek sa godinu ipo dana, pojede bananicu, cokoladicu 3-4x ned, generalno na nedeljnom nivou ne pojede ni 200g, iako smatram da je i to previse, ali sto se vise brani to je gore. Tv isto gleda kad ustane pola sata, uvece pre spavanja malo, znaci vise od 1-1, 5h ne, ma ni toliko. Medjutim isto histerise i besni kao da je zavisnik, pomislio bi neko ovo dete gleda 24h tv. Ponasa se isto kao dete zavisnik kome mama i tata guraju mobilni ispred nosa od rodjenja maltene i ne obaziruci se na to ako se dete hipnotise. Gde gresimo, ili je prosto takvo dete, takva faza plus taj karakter! Hvala unapred na odgovoru, izvinite zbog ovolike poruke, ali zaista vise ne znamo ni sta ni kako, stalno mislimo da gresimo, da smo previse strogi, kad popustimo on se otme kontroli.

mali logo moj pedijatar

Neophodno je da porazgovarate sa dečjim psihologom da Vam da savet kako da se postavite.

S poštovanjem,

Specijalisti pedijatrije
dr Tatjana Vukomanović i ass. dr Goran Vukomanović