Ponasanje
Postovani,
Trebace mi vise prostora da Vam dolovim nas problem.
Jednom sam pitala kako da resimo negativno ponasanje, koje je nas 3-god sin bukvalno iskopirao od svog brat od strica – rekli ste mi sa puno strpljenja, razgovor i puno ljubavi.
Ali, . . . . sve je ovako pocelo. Kad je bio 1 godina stari, bio i jos uvek je jako privrzen sa mnom, ja sam pocela raditi, on je bio sa bakom i dekom koji su vec cuvali u njihovi stan svoji unuk od stariji sin. Tad je on pokazao strasnu ljubomoru, posesivnost i prema igracke i prema ljude, nikako ne dozvoljavao da nas sin nesto uzme pa i cak da ga presvuce, itd. . . Stalno je tukao nas sin, turkavsi ga i maltretiravsi ga svakim gestom. To je prilicno isto sad, samo je nas sin sad veci i snazniji od njega pa moze da uzvrati na batine (ali to je ultimate tuca) 🙂 Svaki dan kad smo isli kuci, on je bio premoran, malo zanesen, kao da nije bio sasvim tu. . . i kad sam ga grdila raznim povodom pitao bih me – Volis li me! 🙁 Pa, naravno, al moram da ti kazem da to nije u redu . Morala sam da ubedim suprug da idemo u vrtic, i kad smo poceli svaki treci dan je bio bolesan. . . . (dva meseca je isao ovakvim redom – vrtic, baba-dedo).
Onda sam dobila otkaz pa je 8 meseci bio sa mnom. . . ali ponasanje je usvoijo. . . nije hteo igrati se sa decom, samo s mamom.
Pa kad sam opet pocela raditi, oni su ga opet cuvali sa svojim bratom i je skoro dobio osip koji nikako nismo mogli da izlecimo, bio je prehlagjen pa smo pretpostavili da je to bilo uzrok. . . ili ipak nije mozda (nas sin je sklon ka osipe).
Ja sam primetila da njemu tesko pada sve ovo, pa smo opet poceli u vrtic (posle 4 meseca) i ovaj put je vrtic puno bolje prihvatio, poceo usvajati bolje navike, poceo je uciti pesmice i sve ostalo. Kad je ljeto pocelo, poceo je sve vise dobijati osipe (od vrucina, od znojenje, od prasine), pa su onda moji roditelji dva meseci cuvali. Poboljsao se, poceo je i vise da jede, poceo je i igrati sa decom u ulicu (al je nepoverenje u djecu jos uvek zadrzao, kao da ne zna sta ce se desiti kad stupi u kontakt s drugom detetom, kao da se plasi da ce da dobije batine, da ce mu neko uzme igracku pa nastupa nasilno, bas kao njegov brat).
I sad u septembru opet poceo u vrticu, ali sad mu je tesko, nece nisto da nam kaze sta se dogagja (pokusali smo igrom izvuciti informacije, al tesko). Kaze da ga deca udaraju, ne daju mu igracke, da stoji sa strane kad oni igraju. Vaspitacica kaze da je ok sad, da se ukljuci u igru, da jede, al mi primecujemo da nije bas tako. Zadnja nedelja je opet bio bolesan, pa su ga moji roditelji cuvali. Poceo je u vrtic u ponedeljku, al samo do 12h, pa ide kod baba i deda i svoji brat (a on ne dobije puno paznja od svoje roditelje, pa ovde hoce {ili baba i deda} nadoknaditi). Ovi tri dana nocu ustaje vristajuci, uplasen, al nece reci sta mu je. Poceo je i da mrmlja necu u snu, bas kao sto je nocu radio kad prosle godine bio kod njih i kad je dobio osip. Ja mislim da je veci problem sa bratom nego iz vrtic.
Sta vi mislite!
Moram da priznam da smo i mi roditelji nervozni, posao, stambeno pitanje, svadjamo se ispred njega, ja mu pominjem da necu da se ponasa kao svoj brat (on je do 3. 5 godine nosio pelene, nikako nije hteo da ide na nosu, nece da jede, nema apetit posto je stalno nervozan pa samo se trasta , kad se zaigra, on bije uokolu, zalosno je sto nema stabilno ponasanje, ali i roditelji i stariji – baba i deda – nisu bas milozljivi, pa se sa decom odnose kao sa odrasli. Ne zna sta ce kad mu neko njezno i meko progovori, al kad se to desi on se umiruje i postaje drugaciji (sad ima 4 god).
Jos jedan momenat je da smo se prilicno svagjali – ja i sverkva i suprug- u proslosti (al deca to ne znaju), pa mozda i to ima veze sa njihovo ponasanje prema nas sin. Svi su primetili da oni imaju naklonost prema stariji unuk. I nece da prihvate moje sugestije – da se bebe ne trese sva vremena kad se u narucju, da puding nije dorucak, da voce se jede samo, bez biskvite i ne stalno sa bananom, secerom il medom, da je rucak negde oko 12h, pre spavanja, posto dete ustaje u 6 h ujutro, da je 1-2 bonbone dovoljno, a ne sto, i nikako ne pred jelo. Da dete treba pokazati kako igrati s igrackom, da treba maziti i disciplunu uveti i opet voljeti ga. Posto ga unuk roditelju puno grde, ovi sve mu dopuste, i sto treba i sto ne treba kako ne bi plakao.
Ja ovo stalno pominjem suprugu, koji zna al nece da prizna, pa se svagjamo puno. Pa dete zauzima stranu i tati kaze da ga ne voli i otera ga, tuce ga. Pokusali smo da pricamo, da ga malo oslobodimo al nekako ne ide. Puno obaveze imamo, pa se sa tatom puno vise vremena igraju, preusmerivsi ga kad hoce da bije dok igra da to uradi gde to nece da boli, ili uradi give me five itd.
Sta da radimo, kako da nadjemo uzorak patnje, kako da povratimo poverenje u decu, kako da oslobodimo da se ne veze toliko sa mnom i da moze u vrticu da igra s decom!
Znam da je veliko pitanje, ali volela bih da mi odgovorite.
Hvala puno unapred.
Pozdrav,
S.
