Sinuzitis – upala sinusa kod dece

Foto: Flickr

Hladni dani jesu promoter različitih infekcija, pa i sinuzitisa. Školska deca (adolescenti) su najčešća meta sinuzitisa, a to je obično neprijatna bolest, naročito kada se ne otkrije na vreme i ne leči kako treba. Priča o sinuzitisu kod dece ima, kada se poredi sa ovom bolešću kod odraslih, pojedine specifičnosti, pa da krenemo:

Kako se dobije zapaljenje sinusa?

Jednostavno – mikrorganizam stigne u sluzokožu koja oblaže sinuse „iznutra“, tamo se razmnožava, oštećuje je i nastaje zapaljenje. Kod dece, to su uglavnom virusi, ali se ponekad bakterije mogu nadovezati na virusnu infekciju (sekundarna bakterijska infekcija) kada nastaje gnojni sinuzitis. Alergija može doprineti nastanku sinuzitisa – otok sluznice nosa se neretko „prebaci“ i na sinuse, pa eto problema. Polen ponekad izaziva „direktnu“ alergijsku reakciju sluznice sinusa, naročito kod starije dece koja imaju ponavljanju polensku kijavicu.

Šta još doprinosi nastanku sinuzitisa?

Zapušen nos je glavni „promoter“ upale sinusa!

Razlog je jednostavan – nema oticanja sekreta iz nosa, pa se sluzavi sekret nakuplja i u sinusnim šupljinama. Staro medicinsko pravilo glasi „gde je zastoj, tu je infekcija“ pa se zapaljenje sinusa lako razvije kad je nos duže zapušen. Tu je i predispozicija (skolnost) za nastanak ove bolesti – obično neko od roditelja (ili bližih srodnika) ima probleme sa sinusima, pa je veća verovatnoća da će i dete imati problem.

Kako se prepoznaje sinusitis?

Glavobolja u čeonom predelu, zašušen nos iz koga se „cedi“ sekret, ali i noćni kašalj mogu ukazati na sinuzitis. Kada se ove smetnje produže, a naročito ako se pojavi povišena temperatura, dete stiže na pregled kod lekara

Ko postavlja dijagnozu?

Dijagnozu postavlja pedijatar ili specijalista za uho, grlo i nos. Dobto obučen lekar opšte prakse takođe može postaviti digakgnozu ove bolesti. Obično je dovoljan jednostavni pregled, a samo ponekad (obično kod veće dece sa težom formom oboljenja) je potrebno uraditi rentgenski snimak sinusa, kao i osnovne laboratorijske analize.

Kako se leči sinuzitis?

Na početku zapaljena sinusa se sprovodi takozvana simptomatska terapija – nos se mora „pročistiti“ i držati prohodnim (dekongestija nosa), a terapija upale i bola je veoma važna.

Ovo je veoma važno početi što pre, da bi se detetu olakšale tegobe i omogućilo detetu da se dete izbori sa sinuzitisom.

Zašto je ibuprofen „lek izbora“ kod sinuzitisa?

Odgovor je veoma jednostavan – nije bol glavni cilj terapije ibuprofenom već zapaljenje sluzokože sinusnih šupljina. Ono je zapravo i uzrok bola, tako da treba lečiti i zapaljenje i bol!

Baš to postiže ibuprofen, ali da bi se ispoljio antizapaljenski (antiinflamatorni) efekat ibuprofena, potrebno je davati ga redovno – tri puta na dan (najbolje posle obroka), obično pet do sedam dana (nekada i duže). Ibuprofen tako smanjuje otok sluznice sinusa (to je antizapaljenski efekat) i tako pomaže izlečenju, ali i bol je manji što je otok sluznice sve manje izražen. To omogućava i bolju eliminaciju sekreta iz upaljenih sinusa!

Dakle, ibuprofen „jednim udarcem ubija dve muve“ i bol i upalu! Doza prati težinu deteta, a najbolje je da je odredi lekar, pošto su prvih dana terapije obično potrebne nešto veće doze.

Kakva je uloga paracetamola?

Paracetamol je odličan analgetik, ali nema antizapaljenski (protivupalni, antiiflamatorni) efekat! Zato paracetamol NIJE zamena za ibuprofen, ali može biti odlična „dopuna“ ibuprofenu. Ako su bolovi veoma jaki, i dete ih ima i pored davanja ibuprofena (ovo se ipak ne dešava često, ali ima dece sa zaista jakim i upornim glavoboljama), paracetamol se može dati između doza ibuprofena. Radi se o dva različita leka koja se dobro upotpunjavaju, pa je ova kombinacija bezbedna. Naravno, paracetamol se ovde daje po potrebi, a ne kao preventivna terapija.

Da li treba odmah dati antibiotik?

NE treba!

Odluka o započinjanju antibiotske terapije kod sinuzitisa nije uvek laka!  „Pucanje u prazno“ jakim antibioticima je veoma opasno jer dovodi do rezistencije (otpornosti) bakterija, ali i ispoljavanja neželjenih desjtava. Sa druge strane, kada je sinuzitis uzrokovan virusom nema potrebe da se daju antibiotici jer one ne mogu da eliminišu viruse.

Pokazalo se da većina dece, koja imaju prvu epizodu sinuzitisa, sami pobede bolest – bez antibiotika, kada se terapija ibuprofenom (uz „servis“ nosa) započne na vreme.

Kad se ipak mora početi sa antibiotskom terapijom?

Antibiotik se daje onda kada postoje jasni znaci sekundarne bakterijske infekcije – da su se bakterije namnožile u upaljenim sinusima.

Kada se to desi, pedijatar će videti gnojni sekret koji se sliva iz sinusa niz grlo, ali je i izgled deteta drugačiji – dete je bledo, neretko se pojavi povišena temperatura, a umesto smirivanja glavobolja je sve jača. Kada se uradi krvna slika onda se obično vidi povećan broj belih krvnih ćelija (leukocita). Naravno, kada za prepisivanje antibiotika postoje jasni razlozi, on se daje, ali to nikako ne treba da rade roditelji sami, „na svoju ruku“. Pedijatar ili ORL specijalista su nadležni da prepišu antibiotik, ako posle pregleda procene da je bakterijska infekcija prisutna kod deteta.

Da li su korisni antihistaminici?

Oni su OBAVEZNI deo terapije kod dece sa sinuzitisom koja imaju aleergijski rinitis. Jedan broj lekara voli da da antihistaminik i kod nealergijskog sinuzitisa, jer se tako pomaže smanjenje zapaljenja u sluznici. Antihistaminik se može dati oralno (sirupi ili tablete), ali i u vidu spreja.

Može li se sprečiti ponovna pojava upale sinusna kod dece?

Najvažnija preventivna mera je održavanje nosa prohodnim, tokom uobičajenih infekcija. Nos je prvi na udaru virusa, ali i alergija, a kad je „blokiran“ stvaraju se uslovi za nastanak sinuzitisa.

To je jedan od razloga zašto lekari insistiraju da se nos redovno čisti.

Kod alergijskog sinuzitisa je dobra kontrola polenske kijavice (alergijskog rinitisa) ključni faktor sprečavanja nove epizode neprijatne upale sinusa.