Istina je da svaka „kombinacija“ ima i prednosti i „mane“…
1. Stariji brat, mlađa sestra
Od starijeg brata se traži zaštitnička uloga, posebno kada je mlađe dete devojčica. Veoma brzo, on će biti prinuđen da prestane da bude dečak, jer će morati da preuzima ulogu muškarca – zaštitnika. Ova uloga pojedinim dečacima može da prija, jer se osećaju vrednim roditeljskog poverenja. Ali, zbog razvijanja različitih osobina, u različitim fazama razvoja, može da ih opterećuje (na primer, kada se mlađa sestra požali na njega ili ga okrivi za neku situaciju za koju je sama odgovorna). Prebacivanje odgovornosti je upravo najčešće u kombinaciji starijeg brata i mlađe sestre. U vreme puberteta, njihov odnos postaje dodatno komplikovan, posebno ukoliko je mala uzrastna razlika. Naime, dečak će (shodno svom polu) u pubertet da uđe malo kasnije, i sa drugačijim obeležjima tog razdoblja, pa će izgledati da ga je sestra prerasla – fizički, emotivno i mentalno.
I, kao što ponekad imate utisak da u odeljenju 7. ili 8. razreda osnovne škole u istoj klupi sede dečaci i devojke (toliko drastične mogu da budu razlike u njihovom izgledu i ponašanju), mogućnost da stariji brat i dalje štiti svoju sestru osetno slabi. On će dodatno biti zbunjen interesovanjem svojih drugova za nju i, uopšte, činjenicom da ona postaje devojka.
2. Starija sestra, mlađi brat
Devojčice se vaspitavaju da neguju svoje emocije, dok se od dečaka više očekuje da budu racionalni i praktični. U igri sa lutkama, uobičajeno je da devojčice preuzimaju ulogu mame, tj. da lutke tretiraju kao bebe, imitirajući ponašanje svojih mama. Zato nimalo ne čudi što – kada u kuću stigne živa lutka, tj. beba (bez obzira da li je u pitanju brat ili sestra) – devojčica uživa u ulozi starije sestre. Naravno, čim prevaziđe problem ljubomore (stepen ljubomore zavisi od mnogo faktora: uzrastna razlika, emotivna zrelost starijeg deteta, atmosfera u porodici, pripremljenost deteta na dolazak bebe…).
Roditelji najčešće prave grešku kada uživaju u ponašanju starije sestre i načinu na koji ona čuva mlađe dete. Zbog čega je to pogrešno? Zato što zaboravljaju da starije dete nije treći roditelj i da ima sva prava – ne samo na sopstveno detinjstvo, već i na punu roditeljsku pažnju, ljubav i razumevanje, baš kao da je u pitanju dete jedinac. Osim toga, roditelji misle da je za stariju devojčicu dobro da se brine o mlađem detetu, jer tako dodatno formira određene radne navike, kao i osećanje obaveza i odgovornosti… Ali, to nije tačno! Naš školski sistem je takav da će vaša ćerka (bez obzira da li ima mlađeg brata ili sestru) veoma brzo biti upućena na sticanje velikog broja raznih obaveza. A radne navike se naslanjaju na higijenske, koje je dete „ponelo od kuće“ iz predškolskog uzrasta. Dakle, ako insistirate da starija ćerka čuva mlađe dete i nosi priličan teret brige oko njega – pronađite druge, opravdane argumente, a ne formiranje radnih navika i osećanja odgovornosti.
3. Dve sestre
U zavisnosti od uzrastne razlike, čim se prevlada početna ljubomora – dve sestre mogu da funkcionišu kao dobro uigran tandem. Ako je razlika među njima jedna ili dve godine, one odrastaju usaglašeno, nadovezujući se jedna na drugu, uspešno prevazilazeći probleme međusobnog takmičenja.
Kada je mala uzrastna razlika, one mogu da budu – ne samo sestre, već i najbolje drugarice, tj. da se međusobno podržavaju, poveravaju jedna drugoj i stvaraju odnose izrazite bliskosti. A povremena rivalstva (koja je lepša, koja je dobila bolju ocenu u školi, koja je popularnija u svom odeljenju…) će brzo da reše. Međutim, ukoliko je uzrastna razlika između njih veća (pet i više godina), one odrastaju paralelno, bez uvida u njihove različite potrebe i želje. Ipak, starija sestra često pokazuje spremnost da pomogne mlađoj u onim oblastima koje je ona upravo prevazišla, a koje tek očekuju njenu mlađu sestru (na primer, uči je da se šminka…), jer joj prija uloga uzora.
4. Dva brata
Kada su u porodici dva dečaka, možete da očekujete veoma burno odrastanje. Oni su skloni stalnom takmičenju, rivalitetu… što može da se produži i do kasnih pubertetskih godina. Njihovi sukobi se neretko završavaju tučom. Dečaci nisu skloni traženju pomoći od roditelja, uopšte od odraslih osoba iz svoje okoline, jer su vaspitavani u duhu stereotipa da je traženje pomoći znak slabosti i manjka muškosti. Upravo zato što se, osim u veoma ozbiljnim situacijama, ne obraćaju roditeljima za savet ili pomoć, ovakvo ponašanje kao posledicu ima da roditelji jedva znaju šta se dešava u životu njihovih sinova, jer se oni međusobno „pokrivaju“. Nažalost, često je potrebno da oba sina postanu gotovo odrasli ljudi, tj. da svako od njih prođe sve probleme svih razvojnih faza, pa da imaju onakav odnos slaganja, bliskosti i poverenja kakav ste priželjkivali od početka.
Bez obzira koliko dece imate i kojeg su pola, ne zaboravite da su ona upravo onakva kakva su vaspitavana da budu – što u najvećoj meri zavisi od vas! Naravno, individualne razlike mogu da budu veoma velike, a ono što deca dobiju genetskim nasleđem, ili što usvoje kroz uticaje sredine – nije pod vašom kontrolom. Šta možete da učinite da bi se vaša deca dobro slagala?
Drugim rečima, ako imate dilemu kako da vaspitavate ćerku da bude brižna prema mlađem bratu, ili starijeg brata da ne iskaljuje bes na mlađoj sestri – pokušajte da kod svakog deteta ponaosob negujete osobine koje želite da ima. Odnosno, bez obzira da li deca imaju braću ili sestre, da li su starija ili mlađa, možete da kod njih razvijate osećanje brižnosti, pažljivosti, velikodušnosti…
Jelena Holcer, pedagog
Komentari 0