Jedan od mnogih „zadataka“ koje imaju roditelji i bake i deke je da pomognu deci u izgradnji zdravog samopouzdanja. Tu važnu ulogu mogu da imaju iskreni komplimenti, ali naravno, treba voditi računa da se dete ne hvali previše. Ono što, međutim, mnogi ne znaju je da nisu baš ni svi komplimenti, ma koliko iskreni i lepi, dobri za decu.
„Komplimenti bi trebalo da učine da se deca osećaju viđeno i cenjeno, ali mnogi komplimenti koje čujem u svom radu kao klinički dečji psiholog zapravo čine suprotno“, kaže dr Robin Koslovic, koja je takođe autorka knjige „Posttraumatsko roditeljstvo“.
Ono što ovi „komplimenti“ obično imaju zajedničko, nastavlja ona, jeste da ili zbunjuju decu, stavljaju pritisak na njih ili tiho narušavaju njihov osećaj identiteta, iako na prvi pogled deluju lepo. Dr Koslovic je izdvojila šest uobičajenih komplimenata za koje smatra da roditelji i bake i deke treba što pre da prestanu da ih upućuju deci:
1. Kako si pametan/na!
Komplimenti poput ovog su često dobronamerni i naizgled deluju vrlo ohrabrujuće. Ono što nije dobro, kaže dr Koslovic, jeste da upadaju u zamku fiksnog načina razmišljanja.
Fiksni način razmišljanja je ideja da su nečiji kvaliteti, snage i slabosti uklesani u kamenu i da se ne mogu poboljšati. To je suprotno od načina razmišljanja usmerenog na rast, odnosno verovanja da ljudi mogu da razvijaju i povećavaju svoj potencijal uz trud, strategije i podršku.
„Kada se detetu upućuju pohvale što je ‘tako pametno’, ono počinje da internalizuje ideju da je ono je dobro bez uloženog napora ono što zaslužuje odobrenje“, objašnjava dr Koslovic.
Dakle, kada se ova deca suoče sa teškim zadatkom, izbegavaju izazov. Prestaju da rizikuju. Često je čula ovo od roditelja koji govore stvari poput: „Moje dete neće ni da pokuša osim ako nije sigurno da će uspeti.“
Umesto toga, ona podstiče komplimente usmerene na rast, poput „Vidim koliko se trudiš, bravo.“ Takve fraze mogu podstaći decu da poveruju da mogu da budu dobri u bilo čemu, a ne samo u onome za šta imaju pirirodni talenat ili sposobnosti.
2. Mnogo si lep/a!
Dr Koslovic kaže da ovakva fraza može „brzo da postane zagušujuća“, čak i ako im na trenutak pruži dobar osećaj.
“ Ove fraze takođe uče decu da je njihova vrednost nešto što nisu zaslužili svojim trudom i što ne mogu da kontrolišu“, objašnjava ona. „Što je još gore, često navode decu (posebno devojčice – ovo može biti nažalost rodno uslovljeno) da izjednače biti voljen sa biti privlačan. To ne gradi samopouzdanje.“
Drugi komplimenti koji spadaju u ovu kategoriju su „Imaš tako savršenu kosu“, „Jednog dana ćeš lomiti srca“ i slično.
3. Izgledaš predivno u toj haljini. Dobro je što nisi nasledila mamin metabolizam.
Nakon što čuju nešto ovako, kod dece može da se javi pitanje da li je poenta bila da im se uputi kompliment ili da se neko drugi ismeva. Mogu da se osećaju rastrzano između prihvatanja komplimenta i odbrane roditelja.
„To može izgledati kao površno zadirkivanje, ali za dete stvara trenutak zbunjenosti oko lojalnosti“, kaže dr Koslovic. „‘Osećam se dobro, ali mama izgleda uznemireno.’ Sada detetu preostaje da se nosi sa emocijama odraslih, što je osnova za krivicu i nesigurnost.“
4. Mnogo si dobar/ra, nikada mi ne praviš probleme.
Iako ohrabrivanje pozitivnog ponašanja deteta može da mu pomogne da uči, važno je kako to radite. Dr Koslovic kaže da komplimenti poput ovog i „mogu da izgledaju kao pohvala, ali uče decu da potisnu svoje potrebe kako bi održala svoju ‘dobru’ ulogu u porodici.“
Ta deca mogu da počnu da osećaju kao da treba da se ponašaju savršeno da bi bila voljena, zbrinuta i cenjena, piše parade.com.
5. Ti si jedini/a koji/a me zaista razume.
Dr Koslovic je čula komplimente poput ovog od roditelja koji su odrasli pod uticajem tuđih emocija. Oni ne žele da opterećuju svoju decu, kaže ona, i na neki način, to govore da bi pokazali ljubav.
„Oni takođe opterećuju dete emocionalnom odgovornošću“, kaže ona. „Oni sugerišu da je detetov posao da reguliše nervni sistem odrasle osobe, da roditelja održi mirnim, srećnim ili emocionalno stabilnim. To je davanje detetu uloge odrasle osobe koja jednostavno nije njegova.“
6. Ti si umetnik u ovoj porodici!
Komplimenti poput ovih – bilo da se odnose na inteligenciju, izgled, veštinu ili neki drugi kvalitet – isključuju identitet, prema dr Koslovic. Iako se može činiti kao način da se potvrdi detetova snaga ili talenat, to ih „zaključava“ u jednu ulogu i može da bude posebno štetno kada dođe do promena. Na primer, dete može u nekom trenutku da poželi da se udalji od umetnosti i okrene se novom sportu ili nekoj nauci, recimo.
„U trenutku kada im dodelimo etiketu, otežavamo im da istraže svoju ličnost koja se razvija“, kaže ona. „Identitet postaje performans. Istraživanje se oseća kao izdaja.“
Sa toliko naizgled nevinih komplimenata koje treba izbegavati, šta onda možete da kažete svom detetu?
Dr Koslovic veruje da su najbolji komplimenti utemeljeni u povezanosti.
„Oni se fokusiraju na trud, ljubaznost, kreativnost i otpornost“; kaže ona. „Oni ne stavljaju dete u takmičarsku poziciju sa drugima. Ne zahtevaju od deteta da igra ulogu. I ne čine dete odgovornim za osećanja odrasle osobe“.
Komentari 0