Kada početi sa uvodjenjem hrane?
Nemlečna ishrana obuhvata sve grupe namirnica osim majčinog mleka. Ne posroji jedno univerzalno vreme započinjanja uvodjenja nemlečne hrane ali preporuke skoro svih pedijatrijskih i gastroenteroloških udruženja kažu da sa uvodjenjem prve hrane treba započeti NAJRANIJE od ulaska bebe u 5. mesec života (prve nedelje petog meseca), a NAJKASNIJE do kraja 6. meseca ( pet meseci i tri nedelje), dakle NE pre puna četiri meseca i NE posle punih šest meseci života! Isljučivo dojenje se preporučuje prema smernicama svetske zdravstvene organizacije kao jedina hrana za bebu u prvim mesecima. U prvim mesecima beba ne treba da dobija nikakve tečne ili čvrste vrste hrane osim majčinog mleka ili mlečne formule ako postoji razlog za prekid dojenja. Pored mleka dodaju se vitamini ili minerali shodno nacionalnim preporukama i smernicama.
Kako početi sa uvodjenjem hrane?
Hrana koja se daje bebama treba da je primerena uzrastu kako bi se pratilo sazrevanje jetre i bubrega kao i rast i napredovanje bebe. Period izmedju četvrtog i šestog meseca je period u kome odojče postiže motorne veštine koje su mu potrebne da može da guta i žvaće nemlečnu hranu. Pedijatar na osnovu napredovanja deteta i potreba svakog deteta individualno procenjuje vreme početka uvodjenja hrane kao i raspored obroka i potrebnu količinu. Kasnije uvodjenje nekih vrsta hrane može da bude razlog odbijanja odredjenih namirnica tokom detinjstva i razvoja intolerancije i alergije zbog čega je važno pravovremeno uvodjenje odredjene hrane za odredjeni uzrast u odredjenoj gustini.
Poslednjih godina je popularan i način uvodjenja hrane (finger food) pri kome deca jedu samostalno bez pomoći roditelja u malim zalogajima i količinama koji samostalno mogu da pojedu ali ovaj system hranjenja nije zaživeo kod svih roditelja. Ima brojne prednosti prilikom istraživanja ukusa namirnica ali i mane zbog veće mogućnosti gušenja komadima hrane ukoliko beba nije spremna Savremeni moderan način hranjenje podrazumeva da dete jede prstima onu količinu hrane koju je u stanju samostalno da unese prstima u odnosu na hranjenje dece kašičicom od strane roditelja. Važno je da roditelji prepoznaju znakove gladi i da dete nikada ne hrane silom, kao nagradu ili kao utehu. Za uvodjenje ishrane važno je da je beba motorno sposobna.
Sve namirnice u ishranu prema preporukama je potrebno uvesti do prve godine. Bebama treba ponuditi hranu različitog ukusa i različitih tekstura. Dugotrajnu upotrebu pasirane hrane ne treba dozvoliti, a odojčad gnječenu hranu treba da počnu da jedu najkasnije do 8 ili 10 meseca. Oko 12 meseca dete polako treba da počne da jede hranu koja se jede u porodici.
U početku se prva hrana uvodi samo nekoliko kašičica dnevno pre podoja. Jedna namirnica se daje najmanje tri dana za redom i tada se smatra da je uvedena. Uvedene namirnice se mogu kombinovati, a posle nemlečnog obroka bebi možete ponuditi majčino mleko. Ne treba kombinovati više namirnica koje nisu uvedene zbog mogucnosti pojave alergije.
Kada se uvode alergogene namirnice?
Povećan rizik od alergije na hranu može da se javi ako se hrana uvede pre četvrtog meseca kao i posle 12 meseci. Nema dokaza da kasnije uvodjenje alergogene hrane smanjuje rizik od pojave alergije. Postoje dokazi o povećanom riziku od pojave alergije na hranu ako se nemlečna hrana uvede pre četvrtog meseca kao i posle šestog meseca. VAžno je uvoditi jednu po jednu namirnicu kako bi bilo lakše ukoliko se neka alergija javi.
Koliko beba treba da ima nemlečnih obroka?
Beba u početku ima samo jedan nemlečni obrok, kasnije dva, i broj se povećava do kraja prve godine kada beba treba da ima 3 glavna obroka i dve užine pravilno nutritivno izbalansirane. Važno je da se obrati pažnja da dete pojede dovoljne količine i nije gladno i da nema grickanja nezdrave hrane izmedju obroka čime se stvaraju zdrave navike za ishranu tokom života. Nemlečnom ishranom unose se potrebni makro i mironutrijenti i ishrana deteta teži navikama u porodici sa kojom dete jede istu hranu posle prve godine Period uvodjenja nemlečne ishrane je period brzog rasta i razvoja u kome su deca osetljiva na nedostatak ili višak hranljivih materija.Teksture, gustina i ukusi hrane tokom prve godine predstavljaju osnovu raznovrsne i pravilne ishrane tokom detinjstva.
Da li se prvo daju žitarice, voće ili povrće?
Kojom hranom će se započeti uvodjenje nemlečne hrane nije jedno pravilo za sve bebe nego nešto što pedijatar u dogovoru sa roditeljima i napredovanjem bebe procenjuje i pravi individualan plan.
Prva nemlečna ishrana koju beba jede su najčešće žitarice prilagodjene uzrastu. Prve žitarice koje se uvode su pirinač i kukuruz. Žitarice koje se uvode kao prva hrana bebe najčešće lepo prihvataju i bezbedne su jer imaju mali alergijski potencijal.
Kao prvi obrok se daju jednom dnevno tri dana u prepodnevnim časovima, a kada je namirnica uvedena može se davati kao večernji obrok pred spavanje kako bi beba mogla sita da prespava mirno noć bez budjenja. Žitarice se pripremaju uz pomoć majčinog mleka, mlečne formule ili vode u zavisnosti od vrste za koju su se roditelji odlučili. Posle uvodjenja kukuruza i pirinča a prema najnovijim preporukama posle četvrtog meseca uvode se i alergogene namirnice i gluten i njihovo uvodjenje se NE ostavlja za kasnije. Savetuje se izbegavanje velikih količina glutena tokom prvih meseci kada se gluten uvede.
Kašice od žitarica su zdrave, jednostavne za pripremu i omiljene medju mamama i bebama kao prva hrana. Žitarice koje se daju bebama treba da budu bez dodatog šećera, veštačkih boja i aroma . Žitarice za bebe se strogo kontrolišu po pitanju adekvatnog sadržaja vitamina i minerala potrebnih za pravilan rast i razvoj. Ne treba bebama davati žitarice koje se koriste za ishranu odraslih.
Humana žitarice su hrana za bebe iz strogo kontrolisane proizvodnje i predstavljaju sigurnu hranu za odojčad i malu decu, sadrže neophodne vitamine i minerale u propisanim količinama. Žitarice se mogu dodati u voćne i povrćne obroke ili koristiti samostalno kako bi se obezbedile sve hranljive materije neophodne za pravilan rast i razvoj.
Da li je bolje dati voće ili povrće bebama?
Nekim bebama se kao prva hrana uvodi voće i kaše od voća a nekim povrće i kaše od povrća. Nema strogog pravila šta je bolje od ove dve opcije a neki od roditelja primećuju da bebe više vole jednu ili drugu opciju. Važno je da namirnicu koja nije uvedena dajemo tri dana za redom a najbolje je koristiti sezonsko voće i povrće ili gotove kaše poznatih proizvodjača pogodne za odredjeni uzrast po mesecima. Ishrana kupovnom hranom za bebe je dobra opcija jer su kontrole pripreme dečije hrane visoke i primenjuju se najstroži standardni. Roditelji mogu da budu sigurni da je hrana iz teglica bez aditiva pesticida i dodatih šećera a u potpunosti prilagodjena bebinim potrebama. Nekada se u voćne i povrćne kaše dodaje i gvoždje kako bi se sprečila pojava anemije.
Meso se uvodi posle mesec dana od započinjanja nemlečne hrane kako bi se obezbedile dovoljne količine gvoždja u ishrani. Prednost treba dati crvenom mesu u odnosu na bela mesa. Posle mesa uvodi se žumance, mlečni proizvodi i mahunarke. Uvodjenje svih vrsta voća i povrća treba završiti do prvog rodjendana. Meso može da se nadje u kašama koje u sebi imaju nekoliko vrsta povrća što predstavlja osnovu uravnotežene ishrane. Unos proteina tokom dana ne sme biti više od >15% od ukupnog unosa namirnica tokom dana. Velike količine kravljeg mleka povezane su sa visokim unosom energije, proteina i masti, ali sa niskim unosom gvoždja zbog čega se kravlje mleko ne preporučuje za korišćenje tokom prve godine života.
Komentari 0