Mama i tata su u prvim mesecima bebinog života uvek tu, posvećeni prinovi, obično skaču na noge lagane čim beba trepne… Ako tome dodamo i činjenicu da su reči kojima se označavaju roditelji u većini jezika jednostavnog sklopa, sastavljene uglavnom od glasova ili slogova koji se ponavljaju, potpuno je logično što su to obično prve reči koje dete izgovori.
Tokom nedavno sprovedenog istraživanja to je i potvrđeno. Lekari su bebama starim između dva i tri dana puštali snimke izmišljenih reči, od kojih su neke u poslednja dva sloga imale iste samoglasnike, recimo „mubaba” ili „penana”, a neke različite, na primer „mubage” i „penaku”.
Pokazalo se da moždana aktivnost beba raste kada slušaju reči koje u krajnjim slogovima imaju iste samoglasnike, dok kod reči sa različitim samoglasnicima aktivnost nije registrovana. Ljudski mozak u prvim danima očigledno lakše prepoznaje zvukove koji se ponavljaju po jednostavnom obrascu.
Takav rezultat ukazuje na to da su „mama” i „tata” reči koje u većini jezika prosto imaju glasovnu strukturu na koju bebe reaguju od samog rođenja.
U studiji koja je nedavno objavljena u stručnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, stručnjaci sa Univerziteta Kolumbija ističu da nije slučajnost što u mnogim jezicima reči kojima se označavaju roditelji imaju jednostavnu strukturu, često sa slogovima koji se ponavljaju, ističući da logika jezika očigledno prati logiku na kojoj se zasniva rad ljudskog mozga.
Komentari 0