Koji je izgovor skoro 90% majki u Srbiji što ne doje

Iako nam se čini da gotovo na svakom koraku možemo da pročitamo i saznamo koliko je majčino mleko važno za razvoj deteta i kasniji kvalitet života, edukacija mora da bude mnogo veća, ali i volja i želja žena da uspeju u tome.

Svedoci smo toga da danas u Srbiji sve manje majki doji, a sa zdravstvenog aspekta gledano, jako su retke situacije u kojima žena ne može i ne sme da doji. Postavlja se pitanje kako onda žene iz nekih afričkih plemena, koje čak nemaju redovnu ishranu, uspevaju da odgaje svoju decu na majčinom mleku?

Na šta mi u 21. veku, kada nam je sve dostupno, možemo da se požalimo i u čemu nađemo opravdanje da odustanemo od ovog prirodnog čina?

Zašto je došlo do ovoga, na koji način se majke danas u porodilištima podstiču da doje i koji su razlozi zašto žene odustaju od dojenja razgovarali smo sa Irenom Jovićević, pedijatrijskom i ginekološko-akušerskom sestrom iz GAK Višegradska.

Zašto je došlo do toga da u Srbiji samo 13,7 odsto žena isključivo doji svoje dete?

„Mislim da koliko god malo žena doji svoje dete u Srbiji, taj procenat nije samo 13,7. Smatram da je veći od toga, kroz moje radno iskustvo, ali koliki god da je procenat, smatram da je manji nego što bi trebalo da bude i da može biti mnogo veći. Svakako bi trebalo da se ženama podiže svest o tome koliko je dojenje bitno za pravilan rast i razvoj njihovog deteta.“

• Da li ste znali da žene koje isključivo doje svoje bebe godišnje uštede čak 1000 evra? Toliko se otprilike potroši novca na kupovinu veštačkog mleka.

• Mamino telo proizvede otprilike 600 litara mleka tokom jedne godine dojenja.

• U majčinom mleku postoji oko 300 sastojaka koje ne poseduje veštačko mleko. Mnogi su još nepoznati, a mnogi ne mogu da se veštački reprodukuju.

• Mama koja doji dnevno troši 500 kalorija, što doprinosi bržem gubitku kilograma nakon porođaja.

Na koji način se u porodilištima u Srbiji majke podstiču da doje?

Žene u toku same trudnoće u pripremi za porođaj treba više da se edukuju o laktaciji i samom procesu dojenja. Žene žive u zabludi da je danas isto kao što je bilo polovinom 20. veka kada su dojile njihove bake i majke, ali danas je tempo i kvalitet života potpuno drugačiji, tako da su sve to činioci koji utiču na razvoj laktacije.

Mi se u kolektivu zaista trudimo da žene uvodimo u pravilnu i zdravu laktaciju savetima o ishrani u toku dojenja, položajima u kojima je najlakše dojiti bebu, jer su žene nakon porođaja dosta iscrpljene. Posebno stavljamo akcenat na to koliko je laktacija zdrava kako za ženu tako i za bebu i na to koliko će kasnije kvalitet života deteta biti bolji. Pravilnom laktacijom kod žena se smanjuje i rizik od mastitisa.

Da li će nova uredba o ukidanju dohranjivanja beba u porodilištima u Srbiji povećati broj dojenih beba?

Naravno da hoće jer će se na taj način povećati broj žena koje će dojiti svoje bebe, jer naravno nijedna majka ne želi da joj beba gladuje. To je dobro, jer će porodilje odmah nakon porođaja uspostaviti kontakt beba-dojka što je odličan stimulans hormona, naročito kod prvorotki.

Zašto mnoge majke čak i svojevoljno odustaju od dojenja, koji su njihovi razlozi?

Žene danas doje u sve manjem broju zbog ubrzanog tempa života. Ima dosta žena koje se zarad karijere ili finansijske situacije ranije odluče za povratak na posao, a ima i onih koje žele da zadrže prvobitan izgled dojki i smatraju da će dojenje da im naruši ženstvenost. To su otprilike ključni faktori zbog kojih danas žene manje doje.

Napisala:  Bojana Krstić

b92