Zablude o prolećnim alergijama

Poslednjih nekoliko decenija je došlo prave mini-revolucije alergija među decom, a prolećne alergije su jedan od najneprijatnijih “kvaritelja” prolećnih radosti.
O njima se mnogo zna, ali i dalje je mnogo zabluda, pa je jedan od načina da se upoznamo sa prolećnim alergijama upravo taj – da “razbijemo najčešće zablude.

 

  • Antibiotici pomažu u lečenju alergijske astme, pa da se dete „pokrije” nekim antibiotikom širokog spektra

Zabluda „na kvadrat”!

Do pre nekoliko decenija većina dece sa ovih prostora je dobijalo dugotrajnu terapiju antibioticima za astmu koja se tako ne može izlečiti!

Tada se astma zvala bronhitis što prevedeno znači zapaljenje bronhija, pa su se davali antibiotici. Jeste zapaljenje, ali nije bakterijsko! Radi se o alergijskom zapaljenju, dakle nisu bakterije napale disajne organe kod dece sa astmom. Tada su se mnogi mališani lečili od ponavljanih “upala pluća bez povišene temperature” , a u stvari se radilo o ponavljanim bronhoopstrukcijama, dakle o astmi, koja se ne može izlečiti ni jednim antibiotikom.

Zato je davanje antibiotika kod astme neefikasno!

Ima dece koja mogu imati bronhoopstrukciju u sklopu bakterijske infekcije pluća (na primer mikolazma pnumonija), ali to onda nije alergijska astma! Kada se to desi onda se daju i bronhodilatatori i antibiotici, dakle ne antibiotici sami!

Ovu “kombinaciju” iskusan pedijatar relativno lako otkriva, tako da je lekar jedini koji prepisuje antibiotik, ako je to potrebno. Nikada roditelji ne treba sami da se odluče na ovaj korak pravdajući se izrekom “za svaki slučaj, da se nešto ne podvuče” jer se ipak radi o retkom fenomenu.

  • Bronhodilatatori se ne smeju davati duže od sedam dana, čak i ako su deo kombinovanih preparata

Netačno!

Tačno je da se bronhodilatatori (beta agonisti) ne daju duže od sedam dana kao monoterapija, dakle kada se samo taj lek daje detetu.

Postoje lekovi koji sadrže dugodelujuće bonhodilatatore u kombinaciji sa inhalatornim kortikosteroidnim lekovima (takav je preprarat koji sadrži formoterol i budesonid). Ovi se lekovi mogu promenjivati i duže od sedam dana, a neretko se daju i više nedelja dok se ne suzbije suženje disajnih puteva (bronhoopstrukcija) koja prati napad astme.

  • Dete koje ima polensku alergiju ne sme da se bavi sportom u prirodi

Srećom, NIJE tako!

To je tako bilo dok nisu pronađeni lekovi koji efikasno “drže pod kontrolom” polenske alergije.

Kod lepo pripremljene dece (kada je preventivna terapija startovala na vreme) nema prepreka da se deca bave bilo kojim sportom. Naravno, ako dete ima druge alergijske tegobe (na primer naporom izazvanu astmu) onda treba “pozvati u pomoć” alergologa koji će prepisati odgovarajuću preventivnu terapiju koja se uzima pre izlaganja fizičkim naporima. I tu je terapija prilično odmakla, tako da se i vrhunski sportski rezultatu mogu dostignuti i pored alergijsih problema.

Goran VukomanovićAutor: Goran Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike.
Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama.
Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).

Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece.
Oženjen, otac troje dece.

Podeli:

Komentari

  1. Postovani mom detetu je alergotest pokazao alergiju na grinje,ali reakcija kozne probe je jako brzo rosla dali je moguce da je test lazno pozitivan posto je dete pre dve,tri nedelje pre testa dete imalo gnojnu anginu a i igrao se kod druga koji nisu bas pedatni pa dali je mozda tamo dosao u kontakt sa grinjem u vecoj kolicini.Dali dete moze da preraste alergiju na grinje ,hvala na odgovoru.

    Odgovori na komentar
Strana 2 od 2<12

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA