Tri ODLIČNA saveta nastavnika za motivaciju dece koje treba da poslušate

Kada smo roditelje pitali šta ih najviše brine u vezi sa početkom nove školske godine, najveći deo njih je odgovorio da je to motivacija dece za školu. Roditelji se brinu da su deca izgubila volju za školom i da ne žele da uče, da su zaboravili da uče.

Foto: Canva

Da bismo vam dali neke ideje i savete, pričali smo o ovome sa najboljim edukatorima Srbije, ljudima koji decenijama rade sa decom i to različitih uzrasta. Evo šta oni kažu.

Ne prezaštićujte dete i preispitajte svoja očekivanja
Motivisanija i ambicioznija su ona deca koja imaju slobodu da eksprimentišu i istražuju. Ovo nam je poručio učitelj Zoran Ilić koji kaže da ima dosta roditelja koji prezaštićuju decu a on im savetuje suprotno, da naprave pauzu i dozvole detetu da se malo više osamostali.

Takođe, možda ne tako popularan ali svakako koristan savet bi bio da roditelji prvo malo sagledaju realnost i preispitivaju svoja očekivanja. Dajte deci šansu da se opuste.

Kako nam je prenela Tatjana Marković Topalović, nastavnica fizike u srednjoj Medicinskoj školi u Šapcu, onlajn nastava je sa sobom donela i neke dobre stvari a jedna od njih je veće uključivanje roditelja u školovanje dece. Kako ona smatra, roditelji treba da su uključeni i da rade sa decom i to najviše u prvim godinama osnovne škole kada deca počinju sa školom.

“Svi su se ubrzano digitalno opismenili, što je dobro, ali ono što nije dobro je organizacija prepisivanja zajedno sa decom što onemogućuje dobru evaluaciju. Takve stvari ne motivišu, već služe samo da deci olakšaju i „skrate“ put kroz obrazovni sistem. Zaboravljamo da se ne uči samo za ocenu i da ocena nije najvažnija.”, kaže ona.

Upoznajte interesovanja svoje dece i prilagodite se njima i učenju
Naši sagovornici su se složili da roditelji često ne poznaju svoju decu.

„Mi ih ne poznajemo dovoljno kod kuće, a kod kuće ih ne poznaju dovoljno u školi.“, kaže Zoran Ilić, učitelj iz Leskovca i savetuje da upoznate omiljene muzičare dece, omiljeni strip, pesmu, da gledate film po dečijem izboru i to stvarno, da izdržite da slušate to što komentarišu, da im ne upadate u reč. Da znate koga vole i da žrtvujete svoje vreme za vaše dete. Tako dajete primer.

„Ne možemo vaspitavati decu tako što ćemo samo nuditi blagostanje i stavljati ih u prostor gde ne moraju ništa da razmišljaju.“ Kaže on.

Marta Buterer, nastavnica likovnog u OŠ “Petefi Šandor” u Novom Sadu je i tokom pandemije uspevala da motiviše decu na rad, pa da čak i sa njima osvoji nagradu na likovnom konkursu i to samo zato jer je ceo format učenja prilagodila njima – delila je njihove radove onlajn na Facebook stranici, na primer. A kada je to bilo moguće, organizovala je i edukaciju u vozu – tokom puta Novi Sad – Odžaci, deca su crtala.

„Osluškujte šta deca žele i vole“, kaže ova nastavnica likovnog.

„Kada samo razmislim koliko znam melodija iz crtanih filmova, šta sam sve slušala, ali uvek je sat vremena dnevno do dva bilo predviđeno za šalu, igru, i na kraju glupiranje sa mojom decom. Uvek su znale da će taj sat da se desi. Ne postoji opravdanje da ćete da odete kod frizera, kozmetičara, nešto što je preče, to mora da se pomeri. Jedan sat dnevno za svoje dete, uvek, tokom celog školovanja, je ono što je prava formula.“, dodala je profesorka Tatjana Marković Topalović.

Ne kritikujte decu za sve i svašta
Profesorka Marković Topalović nam je objasnila i svoj odnos prema kritici koji savetuje svima.

„Uvek sam se trudila da nikada ne kritikujem decu pred roditeljima ili nastavnicima – u kući treba da dobije kritičku podršku. Ne beskonačnu, nenormalnu da ga podržavate u svim papazjanijama nego kritčku, konstruktivnu. Deca koja dobijaju mnogo kritika kod kuće – školi, pa onda u kući, nemaju kome da se obrate. Dete treba da ima svu slobodu u kući za koju se izborilo. Volim da deci stanem na crtu kada se bore argumentima. Ne možeš da dobiješ peticu, ali možeš da odgovaraš za peticu.“, objasnila je ona i naglasila da se motivacija gradi kontaktom porodice i dece.

Ona je mišljenja i da ne treba brinuti za gradivo jer je u obrazovanju sve nadoknadivo. Jako je bitno da deca nauče kako da uče, kako da se organizuju, jer nije uvek sve zadovoljstvo, ima formula kojima nema izlaza. Ali da to rade svojim jezikom, da sinhronizuju digatalno i analogno, to je ono što treba da postignu.

Sa njenim srednjoškolcima ona ove godine neće krenuti u rad sa testovima već slabijim, motivacionim tempom – da, na primer, izađu napolje i tamo rade. Zašto? Srednjoškolci su, kako nam je ona objasnila, zamenili dan za noć, oni dođu ujutru u školu, onda kada dođu iz škole i legnu u 13.30 da spavaju i onda ustaju uveče i noć je njihova.

„Takva deca treba da se prebace prvo na dnevnu normu jer već mesecima žive noću.“, kaže ona.

„Prvih par nedelja je period za to usklađivanje. Što se obrazovanja tiče, sve je nadoknadivo. Ono što je bitno je mentalno zdravlje, da nauče da žive partnerski sa pandemijom i da se ne boje svojih strahova.“, potvrdila je i Marta Buterer.

Ovaj stvarno koristan razgovor, poslušajte ceo na linku:

https://www.facebook.com/watch/?v=272520127758905

NajboljaMamaNaSvetu

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA