Plivanje sa delfinima kao pomoć pri ozdravljenju

Mali Ivan Filipčev ima četiri godine i boluje od cerebralne paralize. Pre nekoliko nedelja bio je u Turskoj na terapiji sa delfinima, a njegova mama Kristina nam priča kako je sve to pomoglu njenom sinu.

– Terapija se sastoji iz dva dela, a prvih 30-40 minuta dete i terapeut provode u vodi sa delfinom. Za mene je bio dirljiv i fascinantan Ivanov prvi susret sa delfinom: plivao je sa tom životinjom kao da oduvek živi s njim. Nisam imala utisak da ima bilo kakav strah od nepoznatog. (Uzgred, i sama sam iskusila plivanje s delfinom, i to je deo terapije, i u prvim trenucima nije mi bilo sasvim lagodno.) Nakon plivanja s delfinom, sledi rad na „suvom“, u sobama za terapiju i na alfa ležaljci, a u ovim terapijama se koriste impulsi delfina – priča Kristina Demeter Filipčev, koja je Ivana rodila u trojnoj trudnoći, u 28. nedelji, sa samo 920 grama. Kao posledicu krvarenja na mozgu i hidrocefalusa, Ivan ima cerebralnu paralizu, deformitet stopala i strabizam. Pored Ivana, rodili su se braća blizanci Filip sa 1.050 grama i Vanja, koji je umro dva dana nakon porođaja.

Kristinina porodica je na Fejsbuku prošle godine inicirala humanitarnu akciju “Da naš Ivan trči zajedno sa bratom blizancem” i za nešto više od godinu dana uspeli su da prikupe potreban novac kako bi Ivan mogao da ode na delfinsku terapiju u Antaliju (Turska).

Ivan uživa sa delfinima

Dopali mu se defini, Foto: Fejsbuk/Kristina Demeter Filipce

– Ivan je u Antaliji radio s najboljim mogućim čovekom: fizioterapeutom, manuelnim terapeutom i piscem Nikolom Radinom, inače Novosađaninom, koji se već godinama bavi delfinskom terapijom. Ivan je u ovom krugu terapije bio najmlađi pacijent i svakodnevno je plivao s najmlađim od tri delfina u delfinarijumu – priča Kristina.

Njihova porodica, inače nerazdvojna, početkom juna je prvi put bila primorana da se razdvoji, jer nisu mogli da priušte putovanje u Antaliju za svo četvoro. Tako su Ivan i njegova mama otputovali bez Ivanovog brata blizanaca Filipa i njihovog tate, koji su ostali u Bečeju. Ipak, Kristina je veoma zadovoljna kako je njen Ivan prihvatio ovu jedinstvenu terapiju.

– Pravi efekti bi trebalo da se pokažu u roku od oko pola godine, ali zadovoljna sam i ovim što sada vidim. Ivan mnogo više i smislenije govori nego pre terapije, oko 40 odsto više, kaže rečenice od četiri reči, izražava želje, negodovanje, radovanje, ume da priča o tome šta vidi i oseća, ume čak i da laže, koristi nekoliko padeža (2-3). To još nije govor četvorogodišnjaka, ali je za nas veliki napredak, s obzirom na to da Ivan ima veoma ozbiljno oštećenje mozga i da su lekari u prvim mesecima njegovog života rekli da će biti “biljka”, objašnjava Kristina i kaže da je Ivanova ishrana veoma poboljšana posle terapije, jer je ranije jeo u minimalnim količinama, a sada jede meso, supe, poneko voće, kolače, mleko, jogurt, krompir. Ivan sada bolje koristi levu ruku, ranije je uopšte nije koristio, a i mišići su mu opušteniji.

Ivan uživa sa delfinima

Ivan sa mamom, Foto: Fejsbuk/Kristina Demeter Filipce

Kristina kaže da je iza Ivana četiri godine svakodnevnog višesatnog mukotrpnog rada i vežbanja. Delfinsku terapiju, kao i bilo koju drugu, potrebno je ponavljati – ako čovek ima novca.

– I tako ukrug do prvog koraka našeg sina Ivana. Taj prvi korak je prilično dalek, njegov fizijatar smatra da nikad neće prohodati i predlaže da ga naučimo da samostalno sedi, jer to još ne može sam, kao ni da puzi, da se okrene, kako bi sedeo u kolicima za osobe sa invaliditetom. Na to ne pristajem, jer znam da će Ivan jednog dana hodati, jer neće želeti da propusti mogućnost da zajedno trči sa svojim bratom blizancem – kaže nam mama Kristina.

Mi mu svim srcem želimo isto to.

Izvor. 24.sata

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA