Tata je ispunio moj san, sad ću ja njegov!

Imao je 12 godina kada je od roditelja dobio ponudu koja se ne odbija. Njegovo je bilo da zagreje stolicu i popravi ocene, a njihovo da mu, zauzvrat, ispune najveću želju – odlazak na Svetsko prvenstvo u fudbalu, a sve kako bi video svog idola Dragana Stojkovića Piksija. I video ga je! A onda je ocu dao obećanje da će on njega, kad poraste, odvesti na fudbalsko prvenstvo. Od tada je prošlo 16 godina. Nemanja Stojanović (29) i njegov otac Nebojša u sredu odlaze u Brazil.

Otac Nebojša je pre 16 godina obećao sinu da će ga odvesti na SP u Francusku ako popravi ocene. I ostvario je to. Nemanja danas vraća ocu istom merom

– Kao i svi dečaci u mom okruženju, i ja sam bio opsednut fudbalom, koji sam i ternirao u Gornjem Milanovcu, gde samo tada živeli. Škola me nije previše zanimala. Imao sam čak četiri jedinice. Međutim, mojim roditeljima škola je bila prioritet. Sećam se da sam čitao novine u kojima je pisalo da se moj idol Piksi oprašta od fudbala posle SP. Briznuo sam u plač jer ga nikad neću videti uživo kako igra. Videvši koliko to želim, mama Milka mi je kazala da će me otac odvesti na SP da vidim Piksija ako budem vrlo dobar na kraju školske godine. Pitao sam je kako će kupiti karte, jer to nije bilo lako, a ona mi je na to kazala: „Samo ti obećaj i nemoj da brineš“ – navodi Nemanja.

„Moj idol Piksi  je postigao gol“

„Moj idol Piksi je postigao gol“

Zagrejao je stolicu i šesti razred, kako je i obećao, završio vrlodobrim uspehom.

– Kada mi je pokazao karte, plakao sam od sreće… Otišli smo u Francusku, a na utakmici moj idol Piksi je postigao gol. Moj veliki tata mi je rekao: „Sada kada smo ovde i kada si ostvario svoj cilj, obećaj mi da ćeš ti mene, kad porasteš, odvesti na SP“. Rekao sam, mada više u šali, da hoću, i to kada budem imao tridesetak godina… Kasnije smo se preselili u Beograd. Nisam više bio zaluđen fudbalom, pa smo i taj naš zajednički put u Francusku retko pominjali – kaže Nemanja.

Međutim, Nemanja za sve te godine nije zaboravio obećanje koje je dao ocu u Francuskoj.

Nemanja na stadionu  u Francuskoj

Nemanja na stadionu u Francuskoj

– Fakultet sam završio 2009, a dve godine kasnije odlučio da sreću potražim na Malti. Posle nekih godinu dana sam otišao u Katar, a onda u Emirate, gde i danas živim i radim. Mojima se 2012. svašta izdešavalo. Tata je imao problema sa srcem, pa je operisan, ugasili su firmu i ostali bez posla. Kada sam 2013. došao u Srbiju na odmor, sećam se da je tata čitao novine i video Kopakabana plažu. Rekao mi je: „Ej, čoveče kako izgleda ovaj Rio. Mislim da je san svakog čoveka da ode tamo“. Ćutao sam, a kroz glavu mi je prolazilo obećanje koje sam mu dao u Francuskoj – priseća se Nemanja. Kada se otvorila prodaja karata za SP u Brazilu u avgustu prošle godine, rezervisao je karte za dve utakmice na brazilskoj „Marakani“, a potom avio karte i smeštaj. 

Otac i sin:  „Rio i  Kopakabana  nas čekaju!“

Otac i sin: „Rio i Kopakabana nas čekaju!“

– Poslao sam mu imejl sa sve rezervacijama i napisao: „Rio i Kopakabana nas čekaju!“. Mislim da se osećao kao i ja pre 16 godina, kada mi je pokazao karte za SP u Francuskoj. Jeza, euforija, sreća, radost, ushićenje, sve to je bilo prisutno… Tata i ja ćemo 18. juna biti u Brazilu, na SP zajedno nakon 16 godina, i do novog obećanja… Ovu priču sam ispričao želeći da pokažem šta znači snaga, volja, obećanje, ali i kolika može biti roditeljska ljubav, ali i ljubav dece prema roditeljima – kaže za „Alo!“  Nemanja, koji godinu i po dana živi u Abu Dabiju, gde radi za kompaniju koja gradi luksuzne zgrade i šoping molove.

Karte od Džajićevog vozača

– Nije bilo nimalo lako doći do tih karata za SP u Francuskoj. Tada nije bilo interneta, niti je tata bio neki imućan, već običan čovek. Nije znao ni engleski da bi mogao da zove inostranstvo, pa je karte jurio preko našeg Fudbalskog saveza. Međutim, tamo su mu rekli da se raspita preko Zvezde ili Partizana. Onda je otišao do Zvezde, a tamo mu kažu da pita vozača Dragana Džajića. Vozač je rekao da ima dve karte i da on neće ići u Francusku, a potom: „Ako nemate drugu opciju, onda…“ Moj otac je samo odgovorio: „Nemam“. I eto, tako je tata došao do karata za SP u Francuskoj i ostvario moj san – kaže Nemanja.

Izvor: Alo.rs

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA