Prof dr Tatjana Adžić Vukičević: Kolektivni imunitet nije nam uopšte loš

Pandemija po definiciji traje od dve do pet godina i ako računamo da je od početka ove prošlo više od dve i po, usuđujem se da kažem da se bliži njen kraj.

Foto: Pixabay

Ali, moram imati i dozu rezerve, s obzirom na to da se radi o novom, još nedovoljno proučenom virusu, i da niko na svetu ne može da kaže, ili tvrdi da li će biti ili ne novih mutacija. Ne verujem da korona može još da nas iznenadi. Videli smo sve što postoji vezano za ovaj virus.

Ovako profesor dr Tatjana Adžić Vukičević, pulmolog i direktorka Kovid-bolnice u Batajnici, u intervjuu za “Novosti“, odgovara na pitanje da li deli optimizam Svetske zdravstvene organizacije da se sada vidi kraj pandemije.

“Svetlo na kraju tunela”, takođe prema ocenama SZO, naziralo se i sredinom prošle godine, a onda je usledio novi nalet virusa, u nekim zemljama, po zaražavanju masovniji nego prethodni ali, ipak, sa blažom kliničkom slikom bolesti i manje smrtnih ishoda.

Sad smo u sedmom talasu epidemije, na silaznoj putanji, negde između podeljenih mišljenja stručnjaka “da su ovo poslednji trzaji virusa pre nego što on postane endemski”, odnosno sezonski, i “da još nije gotovo, a da nam je kolektivni imunitet oslabio”, jer je prošlo dosta vremena od vakcinacije.

Kakva je trenutno situacija u Batajnici?

– Situacija je stabilna, imamo oko 140 bolesnika. Taj broj se praktično ne menja poslednje dve nedelje. Svakodnevno imamo isti broj prijema i otpusta iz bolnice, odnosno, između 15 i 20. Na respiratorima trenutno imamo 10 bolesnika.

Da li, iako generalno omikron izaziva blaže kliničke slike nego delta, još viđate teške forme bolesti?

– Tačno je da omikron daje blaže kliničke slike i da se u najvećem broju slučajeva infekcija zadržava u gornjim respiratornim putevima. Ipak, kod 10 do 20 odsto hospitalizovanih, postoje i teške plućne forme, koje smo viđali u vreme pandemije kada je delta soj virusa bio dominantan u našoj populaciji.

Za koju populaciju su sada karakteristične te teže kliničke slike?

– Teške forme bolesti vezane su uglavnom za starije bolesnike sa mnogobrojnim pridruženim bolestima, mada, imamo i sasvim mlade i prethodno zdrave ljude sa teškim kliničkim slikama kovida 19. U poslednje dve nedelje imali smo dva mlada bolesnika, jednog 1973. a drugog 1978. godište, koji su bili intubirani, bez prethodnih bolesti i koji su nažalost smrtno završili.

Kakva je u ovom sedmom talasu struktura hospitalizovanih prema vakcinalnom statusu: da li se tu nešto promenilo u odnosu na prethodni šesti talas kada su u ogromnoj većini u kovid- bolnicama bili nevakcinisani?

– Otprilike polovina hospitalizovanih nisu vakcinisani. I dalje važi isto pravilo, kao i u prethodnim talasima, da teže kliničke slike i smrtni ishod vezujemo za nevakcinisane.

Šta pokazuje kliničko iskustvo: da li ono potvrđuje ocene epidemiologa da nam je kolektivni imunitet sve slabiji jer je prošlo dosta vremena od vakcinacije?

– Tvrdim suprotno. Kolektivni imunitet uopšte nije loš. Tačno je da je prošlo dosta vremena od kada smo svi primili poslednju dozu vakcine i da se ljudi razbolevaju po drugi, treći, a neki i četvrti put. U najvećem broju slučajeva oni se ne primaju u bolnicu, leče se ambulantno, a za neke nisu potrebni nikakvi lekovi, jer bolest ima karakteristike obične prehlade ili kijavice.

Može li to da se tumači i kao klinička potvrda teorija da omikron soj ne stvara imunitet?

– Sigurno je da omikron, kao i svaki drugi soj SARS-KoV 2 virusa, ostavlja imunitet, ali je on kratkotrajan. Poznate su mnogobrojne podvarijante ovog virusa, a tačno je da se jedan čovek može zaraziti i dva puta u toku jednog meseca, ali sa potpuno blagom kliničkom slikom, ili da bude bez bilo kakvih simptoma.

U nekim zemljama, pa i u susednoj Hrvatskoj, počelo je bustovanje novom, bivalentnom vakcinom, protiv izvornog virusa korona i omikron soja. Da li ćete vi primiti četvrtu dozu i kome biste je preporučili?

– Sa velikom pažnjom očekujemo bivalentnu vakcinu, koja će biti aktivna i protiv omikron soja virusa. Naravno da ću je i ja primiti i preporučiću je svima, u prvom redu zdravstvenim radnicima, potom svom ostalom građanstvu.

Zasad nema porasta broja inficiranih koji se očekivao po završetku sezone odmora i povratka đaka u škole. Da li verujete da ćemo imati mirnu jesen i zimu?

– Verujem da ćemo imati mirnu jesen i zimu, jer je bolest koju izaziva ovaj virus, poprimila endemske karakteristike, odnosno, liči na sezonsku respiratornu infekciju.

Iako je broj hospitalizovanih u Srbiji sada ispod 500, da li ste na neki način ipak u pripravnosti da prihvatite eventualno povećanje broja pacijenata?

– Naravno, uvek smo spremni. Uvek imam unapred spremna bar dva odeljenja sa punim kapacitetima, koje mogu da aktiviram u bilo koje doba dana ili noći, ukoliko se takve potrebe ukažu.

Koliko je od otvaranja najveće kovid-bolnice u Batajnici lečeno pacijenata?

– Do sada je ukupno lečeno 22.030 bolesnika. Samo je u 2021. godini u bolnici bilo 14.307 obolelih.

Sve mutacije posle delta varijante bile su slabije, odnosno generalno su izazivale blažu formu infekcije. Može li se dogoditi da virus iznenadi težom kliničkom slikom?

– Mislim da ne može, omikron soj to upravo dokazuje. Drugim rečima, virus je oslabio i u najvećem broju slučajeva daje sasvim blage kliničke slike.

Možete li da zamislite da bi globalno ponovo mogli da se vratimo na scenario zatvaranja, ili zbog ekonomske i energetske krize za većinu zemalja to više nije opcija i ukoliko bi došlo do novog talasa masovnog obolevanja?

– Ubeđena sam da ne može više nikada doći do zatvaranja zbog kovida 19. Svetska ekonomska kriza i rat u Ukrajini skrenuli su pažnju sa pandemije. Ceo svet je suočen sa više nego ozbiljnim problemima, pre svega egzistencije, tako da scenario bilo kakvog zatvaranja ne može biti razumno rešenje niti pandemijskog, niti ekonomskog problema.

A šta viđate u ambulanti matične Klinike za pulmologiju UKCS kod pacijenata koji su preležali kovid, da li još i u kojem procentu ima oštećenja pluća i drugih postkovid tegoba?

– U vezi sa aktuelnim sojem virusa, praktično da ne postoje teška ili trajna oštećenja parametara plućne funkcije. Teška i trajna oštećenja plućne funkcije ostala su kod samo jednog malog broja bolesnika, kod jedan do dva odsto lečenih u vreme delta soja, odnosno u periodu od marta do novembra 2021. godine. Ovi malobrojni bolesnici i dalje dolaze na preglede, zavisni su od kiseonika, imaju fibrozne promene, i za njih postoje nove opcije lečenja, koje su dostupne u svetu ali se očekuje njihovo definitivno odobrenje. Na našu veliku sreću, najveći broj naših najtežih bolesnika, u roku od tri do šest meseci po otpustu iz bolnice, potpuno normalizuje radiografski nalaz i plućnu funkciju.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA