Prirodno roditeljstvo: za i protiv

Dete koje ima “savršenu majku”, zagovornicu prirodnog roditeljstva, uvek smirenu, posvećenu, podređenu njegovim potrebama – odrašće u uverenju da i ono treba da bude savršeno i da odgovara očekivanjima drugih.

Foto: Flickr

Magazin “Time” je nedavno na naslovnoj stranici imao fotografiju mame koja doji četvorogodišnjeg sina, dok on stoji na stolici. Ispod nje piše: “Da li ste dovoljno dobra mama?” čime se implicira da, ukoliko ne dojite dete do pred polazak u školu kao što zagovara “prirodno roditeljstvo”, zapravo i niste dobra mama…

Šta je prirodno roditeljstvo? Termin “attachment parenting” uveo je američki pedijatar dr Vilijam Sirs (William Sears). U svojoj knjizi “The Book Baby” on to objašnjava kao stil gajenja dece uz potpuno razumevanje njihovih potreba i stvaranje izuzetno jakih emotivnih veza između deteta i roditelja. Kod nas se prevodi kao “prirodno roditeljstvo”, “afektivna vezanost” ili “zbližavajuće, privrženo, instinktivno, povezujuće roditeljstvo”.

Britanski psihijatar i psihoanalitičar Džon Boulbi (John Bowlby) osnivač je teorije afektivnog vezivanja, na koju se delimično oslanja “attachement parenting” doktora Sirsa. Boulbi je smatrao da je čvrsta veza deteta i roditelja najbolji obrazac za celokupni razvoj detetove ličnosti. Međutim, danas se postavlja pitanje da li principi “attachment parentinga”, po kojima roditelji nose decu umesto da ih guraju u kolicima, majke ih godinama doje, zajedno spavaju u krevetima – da li to zaista ima naučno utemeljenje. I, što je još važnije, da li garantuje zdravu i sigurnu emotivnu vezu deteta i roditelja?

Osnovni principi prirodnog roditeljstva su:

  • priprema za porođaj (roditelji određuju kakav porođaj žele kako bi od početka kod deteta kreirali pozitivno iskustvo)
  • emotivna pristupačnost (uvek dostupni roditelji, pre svega majka)
  • dojenje (idealan način hranjenja koji treba da traje nekoliko godina)
  • nošenje deteta (što bliže telu majke kako bi se osećalo zaštićenim)
  • zajedničko spavanje (u istom krevetu ili je krevetac odmah pored roditeljskog kreveta, kako bi se i tokom noći zadovoljile bebine potrebe za bliskošću)
  • izbegavanje odvajanja (odvajanje treba da bude što kraće i samo kad je neophodno)
  • pozitivna disciplina (usmeravanje dece na pravila ponašanja poznavajući, pre svega, njihove razvojne faze, uz što više razumevanja i poverenja)
  • ravnoteža porodičnog života (pronalaženje vremena za sebe kako roditelji ne bi “pregoreli” ispunjavajući potrebe deteta)

Prednosti:

Principi prirodnog roditeljstva donekle na scenu vraćaju stare porodične vrednosti, poverenje u svoju okolinu, pozitivan doživljaj sebe. Činjenica je i da deca bolje napreduju kada imaju poverenja u druge i kada su im osim fizičkih zadovoljene i emotivne potrebe. Tako uče da neguju sopstvene emocije, empatiju, povezivanje, pa se pretpostavlja da ni kao odrasle osobe neće biti nasilni. Prirodno roditeljstvo promoviše bezuslovnu ljubav, u kojoj se nikada ne može preterati. Upravo zato, ovde se nikada neće čuti ideje da, na primer, treba “pustiti bebu da plače” dok se ne umori, da biste joj razvili neku naviku. Konačno, pod uslovom da je jaka veza između roditelja i deteta psihološki zdrava, neopterećujuća za dete, ona će opstati kao takva i kada deca sasvim odrastu.

Podeli:

Komentari

  1. Tanja says:

    Apsolutno se slažem! i roditelj sam prirodnog roditeljstva. Fiziologija nije dovoljna za zdravo odrastanje i formiranje deteta,sutra emocion. stabilnog čoveka.Koliko je uspešnih,poslovnih ljudi a emocionalno nedovršenih,isfrustriranih..da ne zvuči grubo emocionalno retardiranih! Određena iskustva u tom ranom periodu(0-4god.) određuju dete za kasnije! 🙂

  2. Tanja says:

    Dovedite u Srbiju g-dina Tomislava Kuljiša iz Zagreba koji drži fantastične tribine i seminare za roditelje “prirodno roditeljstvo”.

  3. maki says:

    Mislim da ni jedno od učenja roditeljstvu nisu potpuno i jedino ispravna. Ne postoji univerzalno rešenje.


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA