Obezbeđujući visoke plate, IT kompanije preuzimaju matematičare i informatičare iz prosvete, pa je u školama u Srbiji 2018. godine nedostajalo oko hiljadu ovih stručnjaka, a sada je zbog malih plata situacija još teža
Foto: Pexels
Diploma Matematičkog fakulteta jako je cenjena u društvu, jer otvara brojne mogućnosti zaposlenja u najeminentnijim obrazovnim ustanovama, poznatim kompanijama, bankama, osiguravajućim društvima kod nas i u svetu. To potvrđuje i statistika poznatih svetskih medija za zapošljavanje: među deset najbolje plaćenih poslova za njih šest obrazovanje se stiče na matematičkim fakultetima.
Ali loša strana ove „statistike” jeste nedostatak nastavnika matematike u osnovnim i naročito srednjim školama zbog niskih plata i statusa profesora. Postavlja se pitanje ko će đacima za deset godina predavati matematiku i s koliko znanja će učenici dolaziti na prijemne ispite na fakultete.
Mnogo petica, malo znanja
Beogradski Matematički fakultet počeo je da se prilagođava novonastaloj situaciji pa će od sledeće godine, prema rečima njegovog dekana dr Zorana Rakića, za studente prve godine uvesti novi predmet – Elementarna matematika (sadržaj ovog predmeta su osnovna matematička znanja koja je studenti trebalo da steknu u srednjoj školi).
Iskustva s polaganja prijemnih ispita poslednjih godina pokazala su da je nivo znanja kandidata sve slabiji, a ocene u knjižicama sve veće. Rezultat – sve je viši procenat odličnih učenika pa čak i vukovaca po osnovnim i srednjim školama koji ne uspevaju da polože prijemne ispite na fakultetima.
Interesovanje za profesorska zanimanja u celoj zemlji je na veoma niskom nivou i bez dugoročne strategije države ovaj problem se ne može rešiti, kaže Rakić.
Na smeru Informatika na beogradskom Matematičkom fakultetu popunjeno je svih 160 mesta, interesovanje brucoša za smer Matematika je slično ili nešto malo manje, dok je na smeru za profesora matematike i računarstva – upisano svega devet brucoša.
– To je katastrofalno za naš obrazovni sistem, ali je i razumljivo jer kandidati treba da završe težak fakultet da bi radili za male plate u prosveti i da bi svi u procesu obrazovanja, đaci, roditelji i država, imali veća prava od njih. Za ovakvu katastrofalnu situaciju u obrazovnom sistemu krive su vlasti u poslednjih 30 pa i više godina, kojima su usta puna obećanja o strateškim ulaganjima u naše obrazovanje u predizbornim kampanjama, a kada dođu na vlast nikako da pređu s reči na dela – ističe Rakić.
Na smeru za profesore matematike drastičan pad je počeo od 2015. godine, kada je bilo više od 110 kandidata na prijemnom ispitu, da bi se iz godine u godinu broj smanjivao i pao ispod deset. Podaci pokazuju da je slično i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Upućeni strahuju da će u narednim godinama ti brojevi pasti ispod tri kandidata na prijemnim ispitima.
– Rezultat ovakve obrazovne politike je da je u školama u Srbiji 2018. godine nedostajalo oko 500 nastavnika matematike i isto toliko i informatike, a sada je situacija još i gora. Plate u prosveti su isuviše male u odnosu na prosečnu platu i znatno zaostaju ne samo za evropskim zemljama, nego i za državama u okruženju. Plata profesora u srednjoj školi kod nas je manja od prosečne, iznosi oko 70.000 dinara, a trebalo bi da bude oko 1,5, a u osnovnim školama oko 1,3 puta veća – kaže naš sagovornik.
Primera radi, u Nemačkoj nastavnik koji je na početku karijere dobija oko 1.500 evra mesečno, a profesori s iskustvom i dužim stažom plaćeni su i do pet hiljada evra. Prosek plata u Nemačkoj je oko dve i po hiljade evra. Kod nas plata redovnog profesora univerziteta je oko 120.000 dinara. Toliko daje Ministarstvo prosvete; a fakulteti koji imaju mnogo studenata i projekte s privredom iz sopstvenih sredstava dodaju određena sredstva.
U zemljama u okruženju, primera radi u Crnoj Gori, univerzitetski profesor prima 2.400 evra. Ovakva „računica” nagoni matematičare u prosveti za promenu radnog mesta ili za odlazak u inostranstvo. Uz malo specijalizacije u IT kompanijama, profesor matematike ili informatike može relativno lako da poveća svoje prihode za nekoliko puta. Ne samo da odlaze profesori srednjih i osnovnih škola već i fakulteta pa je, po rečima dekana, i visoko obrazovanje sve više ugroženo. Ako ovakav odnos prosečne plate u IT sektoru i plata nastavnika na univerzitetu (koje obezbeđuje država) ostane desetak godina, neki fakulteti u Srbiji će se suočiti s ozbiljnim nedostatkom nastavničkog i naučnog podmlatka, a samim tim i kadrova u nekoj perspektivi, kaže dekan.
– Procvat informatike, čemu je prvenstveno doprineo dolazak stranih vodećih kompanija iz SAD i zapadnoevropskih zemalja u Srbiju, doneo je veliki porast zaposlenosti i velikih plata u IT sektoru u Srbiji s tendencijom daljeg rasta. To je dobro za državu zbog mogućnosti dobrih zarada i prihoda od poreza, ali država mora brže da reaguje kako bi se izbegle loše strane ove pojave. Događa se da se u Americi informatičke kompanije zatvaraju i otvaraju u Srbiji i nekim drugim državama, prvenstveno zbog jeftinije radne snage. Matematički, kao i FON ili Elektrotehnički fakultet pre svega su interesantni studentima zbog toga što im daju široke mogućnosti rada i zaposlenja u IT sektoru na odlično plaćenim poslovima – ističe profesor Rakić.
Prema informacijama iz osnovnih i srednjih škola nastavu iz matematike najčešće obavljaju apsolventi Matematičkog, Mašinskog pa i Šumarskog i drugih fakulteta.
Dekan Matematičkog fakulteta upozorava da ako se želi zadržati makar sadašnji kvalitet nastave u srednjim i osnovnim školama, plate bi morale da se povećaju značajno, ali i da se promeni zakonska regulativa koju smo olako počeli da prepisujemo od zapadnoevropskih, posebno anglosaksonskih zemalja bez konsultacije naših stručnjaka. Takođe, potrebno je i da se vratimo na zakonska rešenja koja štite interese profesorskog zvanja (od toga da im se niko ne meša u posao, da imaju pristojne zarade, da se štiti njihov autoritet) i da se svim ovim potezima mladi stimulišu za nastavničku profesiju.
– Mi idemo ka anglosaksonskom modelu gde postoji nekoliko državnih škola na vrlo visokom nivou, kao što su Matematička i Filološka gimnazija u Beogradu i u još nekoliko gradova, a sve ostale srednje škole su osrednje ili čak veoma loše, s tendencijom daljeg pogoršanja kvaliteta zbog nedostatka kvalitetnih kadrova. Između ta dva nivoa kvaliteta državnih srednjih škola pojavile su se privatne srednje škole koje su skupe i većina roditelja to ne može da plati – ukazuje profesor Rakić.
Nekada prestižno zanimanje
Naš sagovornik ističe još jedan problem: država je uvela profesorima obavezu vođenja gomile statistike koja im oduzima vreme kada završe nastavu, pa i time demotiviše ljude da se bave ovim zanimanjem.
– Profesor u osnovnoj, a pogotovo srednjoj školi ili gimnaziji nekada je bilo vrlo prestižno zanimanje, dok je sada spalo na nedopustivo niske grane, a to je vrlo loše za svako društvo i državu – upozorava profesor dr Zoran Rakić.
Da predaju đacima i bez titule mastera
U prosveti sugerišu da bi bilo dobro promeniti Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja tako da matematičari mogu da predaju u školama s osnovnim studijama bez mastera. Sada im je potrebna master titula da bi mogli da se zaposle na neodređeno i da uopšte stignu do plate od 70.000 dinara. Ako nemaju master već samo završene osnovne studije matematike, plata im se umanjuje na nivo više škole, a ako su studenti završnih godina, onda rade za platu u nivou srednje škole.
Ima li rešenja? Kakogod, nešto mora da se preduzme, a bez države, odnosno Ministarstva prosvete nema trajnijeg izlaza iz navedenih problema.
Za školovanje našeg matematičara oko 300.000 dinara
– Na prosečnim univerzitetima u SAD godišnja školarina košta oko 60.000 dolara, a na elitnim kao što je Harvard i znatno više. Na evropskim univerzitetima država pokriva veći deo troškova studiranja, koji su verovatno nešto niži nego u SAD. Kod nas država po jednom studentu izdvaja oko 300.000 dinara koji je na budžetu, što je veoma malo ako se uzme odnos prosečnih plata kod nas i u razvijenijim zemljama, kao i odnos kvaliteta obrazovanja (tu se prvenstveno misli na Matematički fakultet) kod nas i na zapadnim univerzitetima. Oni koji su samofinansirajući zapravo su sufinansirajući, jer pokrivaju oko 60 procenata pa i manje od iznosa koji daje država. Da bi se poboljšala nastava na univerzitetima potrebno je izdvojiti više novca za visoko obrazovanje. Jedan od modela je i da država studentima daje kredite za nešto realnije troškove školarina, koje bi budući diplomci uplaćivali fakultetima prilikom upisa i vraćali kada se zaposle – predlaže dekan Matematičkog fakulteta.
Vek i po postojanja Matematičkog fakulteta
Matematički fakultet će 20. decembra 2023. godine stići do retkog jubileja, stopedesetogodišnjice od osnivanja. Za vek i po brojni su veliki naučnici izašli s diplomama, a među najpoznatijima su njegovi utemeljivači Mika Petrović Alas i Milutin Milanković. Prva katedra za matematiku osnovana je 20. decembra 1873. na Velikoj školi na tadašnjem prirodnomatematičkom odseku Filozofskog fakulteta.
Bivši studenti ovog fakulteta danas rade u čuvenim kompanijama, ali i kao profesori na svetski poznatim univerzitetima.
Rešenje u pedagogiji
Vladimir Mićić, univerzitetski profesor u penziji i jedan od utemeljivača Matematičke gimnazije, podseća da je nekada Viša pedagoška škola bila rasadnik kvalitetnih kadrova za nastavnike u prosveti. Tu su se obrazovali i profesori matematike, geografije, fizike, koji su imali i pedagoška i psihološka znanja za rad s đacima. Ova ustanova ukinuta je još 1987. godine. Ostalo je vrlo malo tih kadrova u nastavi, a uskoro će se i oni penzionisati.
Mićić predlaže da se ponovo osnuje ova ustanova, sada kao fakultet i to s dosta časova pedagogije. Jer, postavlja se pitanje da li neko ko je završio neki od današnjih fakulteta uopšte želi da radi s decom od petog do osmog razreda ili srednjoškolcima. Pitanje je i koliko diplomirani matematičar ili fizičar ume da prenese znanje deci tog uzrasta. Pred budućim nastavnikom u školi je i mnogo zahteva: da diplomira, položi master, zatim i državni ispit, da sakuplja bodove odlazeći na seminare. Pošto na nekim fakultetima ne postoji pedagogija, to podrazumeva i da sam nastavnik u svojoj režiji dodatno položi i predmete iz ove oblasti. Profesor Mićić veruje da svega toga ne bi bilo da postoji Pedagoški fakultet koji bi pohađali budući nastavnici raznih predmeta pa i matematike.
S decom nije lako raditi, treba imati znanja da se angažuju povučeni učenici, prepoznaju talentovani, a posao u prosveti mora i da se voli.
– Naš sistem obrazovanja ostaje bez kadrova koji su po opredeljenju nastavnici, a to se odražava i na kvalitet nastave – ističe Mićić.
Izvor: Politika
