Kako da vas vaša deca prevaziđu? A da pritom ne postanu vi

Izvesti decu na pravi put. Da ona budu bolja od nas. Gde je, ipak, granica, u pružanju podrške deci u usponu i šta znači to dati detetu zdravu osnovu da startuje u životu

Foto: Pixabay

“Uspeh je kada vas dete prevaziđe, kad pogledate svog sina ili ćerku i shvatite da su ispali bolji od vas.” Odlazeći potpredsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden ponosni je tata, čovek koji svoj životni put nije merio time koliko se dugo zadržao u Beloj kući ili pred diplomcima Jejla, kojima je i uputio ovu rečenicu, tokom čuvenog prošlogodišnjeg govora u pilotskoj jakni i rejbankama. Već time ko i kakva su postala njegova deca.

Ništa nije pogrešno želeti da deca budu bolja od nas jer su se i Donald Tramp i Barak Obama pobrinuli da izvedu svoju decu na put, da iskoristim termin moje babe. Ali tu se roditeljski snovi ne završavaju jer “izvesti dete na put” obično znači da ono postigne nešto zbog čega će otac i majka biti ponosni.

Gde je, ipak, granica, u pružanju podrške deci u usponu i šta znači to dati detetu zdravu osnovu da startuje u životu? Za dete može da bude veliki teret da ispuni očekivanja porodice, ali isto tako može da se dogodi i da samo bude neambiciozno.

Ovo je drugačije vreme, i generacije se razvijaju na načine koji su ponekad teško razumljivi starijima. To su deca koja rastu u potpuno digitalnom svetu i današnji standard nije biti fudbaler, ili pevač, ili hirurg, ili profesor, već biti Mark Zakerberg.

“Kako da dete prevaziđe roditelje ili da postane Mark Zakerberg, ili kao bilo ko drugi ko je danas primer uspešnosti, pitanje je koje spada u retka kompleksna pitanja koja imaju relativno jednostavan odgovor. Najbolji način da dete ima šansu da prevaziđe svoje roditelje ili da postane uspešno, ma kako to definisali, jeste da roditelji to i ne pokušavaju”, kaže profesor razvojne psihologije dr Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. “Ili, što bi rekli u nekim zabavnim emisijama: ‘Ovo ne pokušavajte kod kuće.’ Ima više razloga zašto nije dobra ideja da roditelji teže da ih dete prevaziđe. Prvo, ono što su roditelji postigli u svom životu, ma kako da su uspešni u njemu, jeste ono što je njima bilo važno i čemu su posvetili svoj život. Ipak, ne mora da znači da je to isto važno i za njihovo dete. U tom slučaju može da se desi da roditelj u detetu vidi samo sebe ili samo ono što liči na nju ili njega, ali ne i dete. Drugo, ono čemu su se roditelji posvetili odražava i sticaj okolnosti u kojima su oni odrastali i duha vremena kada su pravili svoje odluke. Međutim, okolnosti u kojima žive njihova deca mogu biti sasvim različite i samim tim dobri izbori roditelja mogu biti pogrešni izbori za njihovu decu. Treće, od zagledanosti i posvećenosti tome da ih dete prevaziđe roditelji će propustiti priliku da izgrade dobar odnos sa detetom što je važno za svaki uspeh u životu. Ovde je važno reći da želja roditelja da ih dete prevaziđe često počiva na brizi za budućnost svoje dece. Ta briga je sasvim pozitivna i spada u ‘muke’ roditeljstva, ali težnja da ih deca prevaziđu nije jedini, a nije ni najbolji način da se odgovori na tu vrstu zabrinutosti.”

Čak i kad stručnjak kaže da nije dobro upinjati se toliko da dete dostigne Džobsove visine — jer to i ne mora da bude obavezan uslov da će uspeti — neki roditelji ne odustaju jer ne prepoznaju šta rade. Biti roditelj nije jednako imati decu. Kako onda ne upropastiti dete, a motivisati ga da bude bolje od nas? Kako da dostigne visine, ali da mu ciljevi po sebi ne budu naši ciljevi?

“Roditeljstvo, odnosno odrastanje je zajedničko dugačko putovanje roditelja i dece u neizvesnu budućnost”, kaže profesor Baucal. “Kako danas stvari stoje u svetu i kako se on sve brže menja u sve neizvesnijim pravcima, budućnost naše dece je sve neizvesnija. Šta da se radi u takvoj situaciji? Prvo treba odrediti cilj, čime se vraćamo na našu temu. Najbolji cilj kojem kao roditelji možemo da se posvetimo jeste da, dok odrastaju, deca budu sve bolja i bolja u odnosu na sebe, da sutra prevaziđu sebe od juče i da razviju osobine, vrednosti, identitete, kvalitetne odnose sa drugima i kompetencije pomoću kojih će da postepeno preuzimaju navigaciju sopstvenim životom i da donesu najbolje odluke za sebe i svoj život u budućnosti. Mi kao roditelji ne možemo da donesemo unapred odluke koje će naša deca morati da prave u svojoj budućnosti u nekim ključnim tačkama svog života. Nama njihova budućnost nije predvidljiva i možemo lako da je pomešamo sa onim što smo mi doživeli u prošlosti ili našoj sadašnjosti. Iz tog razloga mi kao roditelji ne treba da težimo nekoj definisanoj budućnosti za našu decu, već da im pomognemo da se kroz dobar odnos sa nama i zajedničko iskustvo pripremimo da budu sve samostalnija i da budu pripremljena da u toj budućnosti donesu najbolje odluke za sebe. U zavisnosti od sveta u kojem budu živeli, u zavisnosti od sebe kakvi budu bili u tom trenutku, u zavisnosti od onoga što im bude važno i čemu će želeti da posvete sebe i deo svog života do sledeće važne odluke. Uostalom, samo tako naša deca mogu da postanu sposobna da pomognu svoj deci da odrastu u iste takve ljude i da u toj dalekoj budućnosti naših unuka i oni budu sposobni da tragaju za sopstvenom srećom u životu.”

Čak su i Zakerbergovi pa i roditelji Bila Gejtsa morali da odgovaraju na pitanje kako se podiže genije. Ako ne postoji tačan recept kao kod pravljenja bakinog kolača, šta su osnove u odgajanju deteta koje je pod imperativom vremena u kojem živi, da mora da bude najmanje Zakerberg ili Džobs? Možda je tajna u slobodi?

“Najbolji način da se zajednički putuje u željenu srećnu budućnost deteta jeste da se od samog početka posvetimo zajedničkom putovanju umesto nekom zamišljenom cilju”, ističe dr Baucal.

“Prvo, izgradite i održavajte pozitivan odnos sa svojom decom. Ona treba da imaju poverenje u vas i da znaju da mogu da se oslone na vas. Preduslov za to je da budete u kontaktu sa njima, da možete da ih razumete, da se stavite u njihove cipele, da ih podržite u onome što je njima važno. To ćete teško ostvariti ako ih vidite samo iz perspektive budućnosti koju ste zacrtali za njih. Drugo, od malih nogu deca se suočavaju sa izazovima. Ohrabrite ih da se uhvate ukoštac sa teškoćama, da dožive neuspeh, da razmisle šta mogu drugačije da urade, da probaju i da se bore i da na kraju savladaju teškoće. Treće, pomozite im da nauče da biraju čemu će da posvete svoje slobodno vreme i kako da nađu balans u posvećenosti zabavnim i lakim aktivnostima i aktivnostima koje su izazovne i koje zahtevaju trud, hrabrost i rešavanje problema. Četvrto, pomozite im da grade i održavaju pozitivne odnose i sa drugarima i sa drugaricama, da je lako posvađati se i biti ljut, a da je ispravno poštovati druge i njihovu različitost jer će tako više poštovati sebe. Peto, podržite ih u stvarima kojima se spontano posvete. Što bi se reklo frazom koja je postala popularna ovih dana, ‘ono kada dete izgubi pojam o vremenu dok se bavi nečim’. Pomozite im da neguju svoja interesovanja, jer se tako najbolje razvijaju talenti vašeg deteta. Ko zna, možda zbog toga vaše dete jednog dana završi u novinarskim pitanjima tipa ‘kako da nam dete postane kao…'”, priča Baucal.

Konačno, kaže psiholog, napravite balans između pomaganja i osamostaljivanja.

“Podržite dete da samo uradi sve što može samo. Kao u onoj pesmi Duška Radovića ‘Sve što leti, htelo bi da leti, neka leti i treba da leti’. Uloga roditelja je da ohrabri, podrži i pomogne samo kada treba, a dete treba da se bori da uradi samo ono što bi moglo i hoće samo čak i ako mu nije lako u tom trenutku. Sve u svemu, posvetite se odnosu, detetu i njegovim tokovima odrastanja, posvetite se zajedničkom putovanju, njegovim lepotama i mukama, a ne nekom određenom cilju gde biste vi, kao roditelj sa najboljim namerama, želeli da stignete. Tako ćete imati najveće šanse da vaše dete stigne do dobre i uspešne budućnosti koju sada možda ne možete ni da zamislite. I što je još važnije, tako ćete znati da će vaše dete biti sposobno da upravlja svojim životom na dobar način čak i kada više vas ne bude, i da će to moći da prenese na svoju decu.”

Izvor: Nedeljnik

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA