Istine i zablude: Davanje antibiotika deci sa virusnim infekcijama

Nedvosmisleno je jasno da antibiotici NE mogu izlečiti virusne infekcije! Žalosna je činjenica da deca (ovo važi i za odrasle) često NEPOTREBNO dobijaju antibiotike – iako se radi o jasnim virusnim infekcijama!

temperatura px
  • Dete je imalo febrilne konvulzije – „fras“, pa je zato najbolje već pri sledećoj pojavi povišene temperature odmah dati antibiotik – za svaki slučaj.

Potpuno pogrešno!

Febrilne konvulzije se javljaju NE zbog neke posebne bakterijske ili virusne infekcije, već zbog posebne reakcije deteta (koje ima predispoziciju – sklonost ka „frasu“) na visoku temperaturu!

Zato je najvažnije OBARATI temperaturu (lekovima – antipireticima uz rashlađivanje deteta), a dok se ne utvrdi uzrok visoke temperature, NE TREBA „napamet“ započinjati antibiotsku terapiju! Antibiotik nije antipiretik – lek kojim se obara povišena temperatura, dakle antibiotikom se NE obara visoka temperatura!

Pročitajte i … Lekovita biljka: Pet činjenica koje niste znali o zovi

  • Dete ima jaku virusnu infekciju, dijagnoza je potvrđena i krvnom slikom u kojoj su leukociti na donjoj granici. Već pet dana ima visoku temperaturu da se ipak krene sa antibiotikom – da se spreči širenje virusa i komplikacije!

Ovo nikako ne treba raditi!

Ne može se sprečiti širenje virusa antibiotikom. Razlog je prost – antibiotici ubijaju bakterije, ali ne i viruse, pa ni virus gripa. To što dete ima pet dana temperaturu je TIPIČNO za aktuelni grip! Visoka temperatura obično traje sedam dana.

Činjenica je da se kod gripa ponekad mogu očekivati komplikacije koje se leče antibiotikom, ali se to ne radi unapred!

Prvo, može dete proći i bez komplikacija, a drugo, ako se dese “pod antibiotikom” u obavezi smo da u terapiju uključimo drugi “jači” (šireg spektra) koji je često u formi injekcija. Zato odluku o eventualnoj antibiotskoj terapiji donosi pedijatar – posle pregleda deteta!

Goran VukomanovićAutor: Goran Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike.
Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama.
Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).

Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece.
Oženjen, otac troje dece.

Podeli:

Komentari

  1. Sjajan tekst.Ne znam zasto nasi pedijatri,ne svi naravno,odmah daju antibiotik?!Je l to neznanje,ili samo da daju nesto?Moje dete,nije bilo bolesno puno,i kada je bilo,vadili smo krv,i sa pedijatrom “dogovarali” sta dalje.Ali dosta dece pije bezpotrebno sntibiotik na ocigledne znake virusa.

    Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA