Beta 1-3,1-6 glukani i prolećne alergije

Reakcija antitela (posebni proteini koje proizvode imunološke ćelije) i antigena (koji stiže u organizam spolja) se naziva imunološka reakcija. Cilj imunološke reakcije je da se organizam odbrani od nezvanih gostiju, ali se kod određenog broja dece razvija neželjena reakcija tokom koje se stvara posebna vrsta antitela koja dovode do alergije.

alergije

Foto: Flickr

Šta je imunitet?

Imunitet se definiše kao sposobnost organizma da se brani od njemu stranih ili štetnih mikroorganizama, pre svega od bakterija, virusa i gljivica, kao i njihovih hemijskih supstanci (toksina). Pod najčešćim bakterijama i virusima koji napadaju ljudski organizam podrazumevamo viruse gripa, prehlade, herpes i druge opšte infekcije. Što je imunitet ljudskog organizma jači i otporniji lakše će se izboriti sa infekcijama.

Međutim, stres, neredovna i nezdrava ishrana, fizička neaktivnost ili preterana fizička aktivnost, nedostatak sna i drugo – elementi su koji utiču na otpornost i imunitet organizma. Pri tome, osobe koje boluju od drugih hroničnih bolesti (kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, onkološki bolesnici itd.), kao i posebno osetljive grupe: deca, trudnice, starije osobe, podložnije su infekcijama i virusima, koje sa sobom u najblažem obliku nose malaksalost, bolove u grlu, glavi, povišenu temperaturu, drhtavicu, upalu sluznica i dr. Koliko su virusi i bakterije rasprostranjeni najuočljivije je kod predškolske i školske dece koja se više puta godišnje bore sa raznim infekcijama, virusima i upalnim procesima, dok kod starijih i bolesnih osoba najobičnija prehlada ili grip mogu dovesti i do fatalnog ishoda.

U našoj zemlji je rasprostranjeno lečenje virusa i prehlada posezanjem za antibioticima. Međutim, time sebi nanosimo dvostruku štetu. To je virusno oboljenje i nema svrhe u prvoj fazi bolesti koristiti antibiotik (osim u situacijama kad zbog virusne infekcije dođe i do sekundarne bakterijske infekcije), a sa druge strane stvaramo rezistenciju na antibiotike koji će nam u budućnosti možda zatrebati.

Takođe, većina građana posmatra infekcije i viruse kao nešto sezonsko, smatrajući da se prehlade javljaju samo tokom zimskog perioda. Međutim, virusi, prehlade i infekcije vladaju tokom cele godine. Prolećni i letnji virusi, koji su drugačiji od zimskih, duže deluju i podmuklije napadaju organizam. Upravo prolećni i letnji virusi uzrokuju duži i često komplikovaniji oporavak organizma jer su ljudi fizički aktivniji, kreću se u klimatizovanim zgradama, iz vrućeg ulaze u hladno i obrnuto, očekuju da će prehlada proći kao i tokom zime, za nekoliko dana.

Praktično, imuni sistem organizma moramo jačati u kontinuitetu, a ne sezonski, jer samo zdrav i snažan imuni sistem nam obezbeđuje da preventiramo infekcije, prehlade, viruse, i druge zapaljenske procese. Najbolja prevencija jeste negovanje zdravih stilova života, koji podrazumevaju zdravu  ishranu, fizičku aktivnost, dobar san, dobre međusobne odnose, kao i unošenje vitamina i minerala u dovoljnoj količini.

S obzirom na današnji stresni i nezdrav tempo života, kao i na interakciju i komunikaciju sa prenosiocima virusa, imunitet organizma slabi, naročito kod osetljivih grupa koje su izložene povećanom riziku oboljevanja (deca, trudnice, starije i bolesne osobe), te stoga imunitet moramo jačati imunomodulatorima.

Kroz istoriju ljudi pokušavaju da nađu način kako da stimulišu ćelije odgovorne za jačanje imuniteta. Zapravo, najčešća istraživanja na polju zdravstva se i sprovode u pogledu jačanja imuniteta. Naučnici su uvereni da, kada bi uspeli da odbrane imunitet od bakterija i virusa, onda bi se ljudi i njihov organizam sami izborili sa virusima i bakterijama poput HIV-a, hepatitisa, pneumokoknih bakterija, koji se smatraju najsmrtonosnijim.

Ključni pomaci u nauci o jačanju imuniteta postignuti su 60-ih godina XX veka. Tačnije, 1968. godine su naučnici sa Univerziteta u Nju Orleansu uspeli da otkriju neverovatna svojstva koja funkcionalni polisharidi,  poznatiji kao beta glukani, imaju na imuni sistem našeg organizma.

Šta su beta glukani?

Beta glukani su funkcionalni polisaharidi koji imaju pozitivno dejstvo na pojedine fiziološke funkcije ljudskog organizma. Određeni beta glukani dokazano utiču na sniženje holesterola, dok drugi utiču na poboljšanje opšteg imuniteta. Beta glukani se generišu iz  ćelijskog zida bakterija, (linearni 1-3 beta glukani), ćelijskog zida kvasca (1-3,1-6 beta glukani). Struktura lanca beta glukana je vrlo važna za njegovu funkciju. Najbolju strukturu imaju beta glukani 1-3, 1-6 gde se na lancu 1-3 grana još 4-8 glukoznih jedinica.

Beta glukan je jedinstven polisaharid, koji ima sposobnost da pojača odbrambenu reakciju organizma na viruse, bakterije i gljivice. Kao što se može primetiti, sistemske gljivične infekcije su veoma retke, a to je zbog toga što je naš imuno sistem evolutivno naučio kako da se vrlo efikasno oslobodi gljivičnih infekcija – veoma snažnim imuno odgovorom.

Jednostavno, 1,3 1,6 beta glukani se vezuju za CR 3 receptore neutrofila i omogućavaju im da reaguju na bakterije i viruse onom jačinom kojom bi reagovali na gljivice i u suštini na isti način. Čitav proces može da se shvati kao mimikrija bakterija i virusa kako bi ih naš imuno sistem prepoznao kao gljivice i reagovao rigorozno. Sa ovakvim načinom nema štetnih propratnih efekata kakvih ima sa drugim imunostimulatorima poput Ehinacea, jer beta glukani ne podižu nivo interleukina i ne izazivaju upalu.

Postoje neke indicije da beta glukani mogu čak i da obnove ili povećaju broj leukocita, što je vrlo povoljna nus-pojava  u slučaju niskog nivoa belih krvnih ćelija (u slučaju leukopenije, nakon hemoterapije).

Kako deluje beta glukan?

Ćelije našeg imunog sistema: makrofagi, dendritične ćelije, limfociti i neutrofili imaju specifične receptore za koje se vezuje beta glukan. To znači da su ćelije u normalnim okolnostima vrlo malo stimulisane, ali su spremne na imuni odgovor kada im se to omogući. Upravo to radi beta glukan – pojača reakciju ćelije na imuni odgovor. Preciznije, beta glukani podstiču borbu protiv virusa, bakterija, gljivica i drugih izazivača infekcija, sprečavaju pojavu oštećenja ćelija koja nastaju pod dejstvom zračenja (X zraci, hemoterapija, kompjuteri, mobilni), HIV virusa, hepatitisa B, virusa influence.

Preparati na bazi beta glukana preporučuju se preventivno kod: predentalnih i drugih operacija, naročito pre kolorektalnih, fizičke iscrpljenosti, stresa, celokupnog slabljenja imunog sistema, starijim ljudima, svima koji su izloženi zračenju, za jačanje organizma, ali i kao dodatak terapiji antibioticima, podrška koštanoj srži nakon hemioterapije i/ili zračenja, podrška regeneraciji tkiva, za ciljano ubijanje tumornih ćelija.

Beta-glukani su bezbedni za upotrebu, bez opasnosti od predoziranja, za razliku od nekih drugih biljnih preparata.

Kako nastaje alergija na polen?

Reakcija antitela (posebni proteini koje proizvode imunološke ćelije) i antigena (koji stiže u organizam spolja) se naziva imunološka reakcija. Cilj imunološke reakcije je da se organizam odbrani od nezvanih gostiju, ali se kod određenog broja dece razvija neželjena reakcija tokom koje se stvara posebna vrsta antitela koja dovode do alergije. Alergijska reakcija je, dakle, neželjena imunološka reakcija posebne vrste antitela (iz IgE klase) i antigena koje se sada naziva alergen. Prema tome alergen je antigen (ono što stiže iz naše okoline) koji kod predisponirane dece (dese sa atopijskom konstitucijom) dovodi do alergijske reakcije.

Koji je mehanizam delovanja beta glukana kod alergija?

Beta 1-3, 1-6 glukani pomažu naš imuni sistem na mnogo načina, ali jedna reč to najbolje opisuje – imunomodulacija!

Beta 1-3, 1-6 glukani podstiču imuni sistem u borbi protiv mikroorganizama, ali optimizuju – „umiruju“imunitet onda kada je on previše aktivan! E to su zapravo alergije – „preaktivan“ imunitet koji u kontaktu sa alergenom uzrokuje alergijske bolesti.

Ovaj neverovatno važan imunomodulatorni efekat beta 1-3, 1-6 glukana je doakzan brojnim medisnskim istraživanjima, koja imaju isti zaključak: Beta 1-3, 1-6 glukani POMAŽU u ublažavanju simptoma i znakova alrgije na polen (polenske kijavice) – i kod dece i kod odrasih!

Da li su svi beta glukani isti?

NISU!

Najbolji i najefikasniju su beta 1-3, 1-6 glukani koji su dobijeni iz pekarskog kvasca, a takav je CLARICELL junior!

Njihova „razgranata“ struktura im omogućava najbolji efekat na imunitet, pa je i efikasnost pomoći u borbi sa polenskom alergijom izuzetno značajna!

Koliko dugo treba da se uzimaju?

Najbolje je započeti njihovo uzimanje PRE početka sezone alergija, a NEMA ograničenja za njihovu primenu!

I kad prođe sezona alergija, Beta 1-3, 1-6 glukane treba uzimati, imajući u vidu da su oni dokazani pomoćnici imuniteta u borbi sa virusima i bakterijama.

Tekst je napisan u saradnji sa brendom Claricell

Podeli:

Komentari

  1. Postovani, moj sin (7 godina) ima alergiju na grinje i prasinu.Alergija se manifestovala cestim opstrukcijama dok je bio manji, i to u zimskom periodu, kad je vise u zatvorenom prostoru. Od oktobra prosle godine, do aprila ove godine, pio je cink sa vitaminom c , i ovu zimu je prosao bez ijedne opstrukcije. Mene zanima da li beta- glukan ima isti efekat i na alergiju na grunje i prasinu, ili samo na polenske alergije?

    Odgovori na komentar
    • Beta glukani (1-3, 1-6) imaju drugačiji put regulacije alergija, moglo bi se reći da to rade na “višem” nivou!

      Ipak, sasvim je jasno da mogu pomoći kod alergija!

      Odgovori na komentar
  2. Poštovani,
    Da li se ovi preparati beta glukani (1-3, 1-6) mogu preventivno davati bebama, tj devojčici od 14 meseci, za blagu nepotvrdjenu sumnju za sklonost alergijama (rinitis)?

    Odgovori na komentar
  3. Postovani dete (3,5god) je u dogovoru sa pedijatrom koristilo dve bočice imonutrofina sirupa ove jeseni i zime. Već mesec dana ništa ne koristi, da li je prerano da krene sa preparatom opisanim u tekstu?

    Odgovori na komentar
  4. Lp doktore. Rodjena sam s neurodermitisom. Al i dalje mi se javlja uvik na dlanu desne ruke. To budu rane do krvi. Alergicna sam na prasinu, pelud, jaje, mljeko. Sad me zanima moze li mi sta beta glukan pomoc?

    Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA