Začini u ishrani beba i dece

Kada uopšte počnemo da razmišljamo na temu dodavanja ukusa dečijoj hrani prva stvar koja padne na pamet jesu ili šećer ili so, dok potpuno zaboravimo na biljne začine.

Foto> Flickr

Kada sami spremate hranu za bebe imate priliku da eksperimentišete ukusima. Iskoristite ovu priliku i koristite začine da učinite kašice zanimljivijima. Ovo je divan način da proširite bebin ukus i priviknete je na zdraviji način pripremanja jela.

Začini su, prema standardima ISO, proizvodi biljnog porekla ili njihove smeše, bez primesa, karakterističnog mirisa i ukusa koji se dodaju jelima, prehrambenim proizvodima i pićima radi poboljšanja arome i bolje svarljivosti.

Nije neophodno da “začinjeno” znači “ljuto”, nego taj izraz obuhvata čitav niz ukusa i aroma, kao i različite vrste začinskog bilja i povrća. Začini su klasifikovani od blagih, preko aromatičnih do ljutih i oštrih.

Dojenje i začini

Upoznavanje deteta sa različitim ukusima i mirisima ne započinje uvođenjem mešovite ishrane, nego deca uče dojenjem i osećaju promene u ukusu majčinog mleka, koje se menja sa njenom dnevnom ishranom i začinima koje koristi u pripremi jela.

Bitno je naglasiti da se u mlečnu hranu za odojčad nikako ne dodaju bilo kakvi začini.

Stručnjaci veruju da se uvođenje mešovite ishrane ranim izlaganjem različitim aromama majčinog mleka dete upoznaje sa ukusima i priprema za dohranu i uobičajene začine koji se koriste u njegovom domaćinstvu.

Kada se može početi sa začinima?

Dohrana bebe najčešće započinje namirnicama jednostavnih ukusa, ali i nove teksture. Prema preporukama stručnjaka sa uvođenjem začina u ishranu deteta treba sačekati do 8. meseca starosti. Začine se uvodi kao i nove namirnice, postepeno, ali u vrlo malim količinama i treba pričekati barem šest dana pre uvođenja novog začina da bi se smanjila opasnost od iritacije i utvrdio mogući uzrok bilo koje neželjene reakcije.

Najčešći začini u ishrani dece, prisutni u veoma malim količinama su:

vanila, cimet, metvica, korica od limuna i pomorandže, bosiljak, peršun, origano, ruzmarin, beli luk, sušena paprika, sušeni paradajz, muskatni oraščić, biber

Značaj začina

Pošto začini spadaju u grupu lekovitog bilja, značaj im je višestruk, od smirujućeg delovanja, preko poboljšanja varenja i apetita kod dece sve do antibakterijskog i antioksidativnog efekta. Začini koje vaše dete najbolje prihvata mogu vam pomoći i pri uvođenju novih namirnica u njegovu ishranu. Opšte poznato je da deca lakše prihvataju nove namirnice ako im se doda već poznati ukus.

Koje začine koristiti?

Pravilan izbor začina veoma je važan zato što se na tržištu pojavljuju u raznim mešavinama. Najbolje je koristiti sveže začine (peršun, bosiljak, celer, beli luk, crveni luk, timijan) kontrolisanog porekla i sušene začine (vanila, cimet, kumin, šafran, sušeno povrće, biber) sa sertifikatima, jasnog sastava i roka trajanja.

U domaćinstvu začine treba čuvati na čistom i suvom mestu, zaštićenom od svetlosti zbog očuvanja kvaliteta i sprečavanja kontaminacije.

Začini čine hranu za dete zanimljivijom i ukusnijom, čime se izbegava prekomerno soljenje i šećerenje u cilju poboljšanja ukusa.

Začine i mešavine začina koji sadrže primese: dodatu so ili šećer, pojačivače ukusa (MNG mononatrijum-glutaminat) i veštačke boje treba u potpunosti izbegavati.

 

 

Autor: Tena Niseteo, dipl. inž. preh. tehn.
klinički dijetetičar/nutricionist

Izvor: www.novalac.rs

Pin It


Komentari


Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.