Sin

Imam sina koji ide prvi razred uskoro puno 8 godina. Zabrinjava me njegovo ponašanje. Ja sam vama već pisala i p osavetovali ste me da ga vodim psihologu što sam i uradila ali ništa mi nisu pomogli. Dete je dobro u školi nemam nikakvih problema. Malo mu pisanje teže ide ali ja sam ipak zadovoljna. E sad ne znam ni kako da vam objasnim šta me muči. On je specifično dete. Nikada se nije igrao igračkama uvek je najviše vremena provodio šetajući trčeći i skakajuci po kući. Gleda crtane šetajući nikada ne sedi sem kad jede uz gledanje tv. Ne voli puno da razgovara sem kad ga pritisnem sa pitanjima. Ima društva i kad oni dodju igra se sa njima lepo znači sve normalno kao sva deca. To setanje radi oduvek ja sam to tolerisala i nisam se brinula ali sad već brinem jer je veliki. Malo stvari ga interesuje najviše bi šetao i trčao. Njegovi drugari pričaju o nekim igricama hariju poteru on ne zna ni šta je to. Nekad samo juri ko muva bez glave nekad polako hoda i priča sam sa sobom. Ja sam pokušala da slušam šta priča ali on šapuće i ne mogu da čujem bas uvek. Nekad priča šta je radio u toku dana nekad ponavlja iz crtanih filmova reći. Ja oduvek pratim njegovo ponašanje i verujte mi kad bi ga neko gledao tada i kad ne bi znao da se on sasvim normalno ponaša u skoli i da je normalno dete pomislili bi da je autistican. Napr i vrteo je stvari kad je bio manji. Zato i kad je bio na pregledu kod psihologa rekli su da mu nije ništa ali mene brine jer on mora stalno da bude u pokretu kad stane da gleda tv znači stoji on mora da se lupa po obrazu ili da vrti rukama ili lupa nogom kad sedi i jede. S druge strane učiteljica kaže da je miran na casu sve vreme sedi i sve radi kako ona kaže iz matematike je najbolji u razredu zadatke radi samostalno. Moje pitanje je da li da ga pustim da kuci radi to što radi jer sam u zadnjih godinu dana počela stalno da ga u posljavam sa nečim da ne bi samo tako trčao po kući bez ikakvog smisla ali on je postao jako nesrećan promenio se bio je veselo dete sad je tužan i razdrazljiv a ja ne znam da li grešim što pokušavam da mu sveden na minimum to zvijukanje da nekad uhvatim sebe kako ga molim da igra igri u na kompjuteru koji on uopšte ne voli. Čak sam htela i u usisavanje da ga uključim. Šta da radim e da on nekad evo upravo sad dok ja ovo pišem pljeska rukama i hoda po kući na šta vam to liči. Znači pitanje je da li da ga pustim to da radi ili ne.