Vakcine u prvoj godini života

Zdrave bebe u porodilištu dobijaju dve vakcine: BCG vakcinu i prvu dozu vakcine protiv hepatitisa B. Vidimo da nam život počinje uz vakcine, a mnoštvo je pitanja vezano baš za vakcinacije, pa smo odlučili da vam približimo vakcine koje se daju u prvoj godini života

baby
  • Šta je u stvari vakcinacija

Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Ovako se sprečava širenje zaraza među decom, ali i odraslima.

Vakcine se sastoje od oslabljenih ili “iseckanih” mikroorganizama (virusa ili bakterija), a tako su napravljene da ne mogu da izazovu infekciju, ali pomažu imunološkom (odbrambenom) sistemu organizma da nauči da se bori sa izazivačima zaraznh bolesti.  

Postoje vakcine koje sadrže delove hemijskih supstanci (toksina) kojima mikroorganizmi napadaju čoveka i izazivaju veoma teška oboljenja (na primer tetanus, a nekada davno i difterija).

  • Šta se dešava u organizmu deteta koje je primilo vakcinu

Kada se vakcina da detetu odbrambeni (imunološki) sistem “vidi” sadržaj vakcine kao uzročnika bolesti. Počinje proces stvaranja otpornosti (imunizacija) na mikroorganizam (ili toksin) koji se sastoji u stvaranju antitela, ali i “uvežbavanju” pojedinih imunoloških ćelija za borbu protiv prouzrokovača bolesti.

Kako smo već napomenuli, vakcina ne može da izazove bolest, ali je dovoljno “jaka” da se imuni sistem nauči da prepozna mikronapadače, tako da ako nekada stignu u organizam biće uspešno “utamanjeni”. To je suština imunizacije.

  • Zašto ih dajemo tako rano – već u prvim danima života

 

Kad se beba rodi njen imuni sistem je prilično “tanak”. Nešto antitela (to su proteini – borci protiv mikronapadača)  beba preuzme od mame, ali prvi meseci života su ujedno i početak prve faze sazrevanja imunološkog sistema deteta. Zato je logično da se u taj proces sazrevanja “ugrade” i važne imunološke informacije o prouzrokovačima opasnih infekcija, a to se nesumnjivom najbolje sprovodi ranom vakcinacijom.

  • Zašto se neke vakcine daju više puta (revakcinacija)

Imuni sistem je jedna veoma složena armija različiti ćelija – vojnika, i biohemijskih procesa i supstanci koji učestvuju u odbrani organizma od infektivnih agenasa. Prilikom pravljenja nekih vakcina (što je jedan veoma složen farmako-tehnološki proces) prouzrokovači bolesti (virusi, bakterije ilji toksini) moraju biti oslabljeni tako da ne mogu da izazovu infekciju, ali stimulišu detetov imunitet.

Zato je potrebno “osvežiti pamćenje” odbrambenog sistema i ponavljati iste vakcine da bi se došlo do potpune imunizacije, dakle sigurne zaštite od mikroorganizama protiv kojih se vakcinacija sprovodi.

  • Ima li neželjenih efekata vakcinacije

Naravno da ima, ali su kod ogromne većine dece neželjeni efekti vakcinacije blagi i prolazni. Sa osavremenjivanjem farmako-tehnoloških postupaka dobijene su “čiste” vakcine što je značajno smanjilo pojavu neželjnenih efekata imunizacije.

Mogu se javiti takozvane lokalne reakcije (na mestu uboda) – otok, crvenilo, bol što obično dovede do nervoze i “kenjkavosti” beba.

Porast temperature, koji je retko drastičan, traje par dana (to su takozvani sistemski neželjeni efekti). Sve to, kod ogromne većine beba, prođe sa malo analgetika, a često i bez lekića, a dete će za par dana zaboraviti na vakcinu.

Izuzetno retko se dešavaju ozbiljne (neurološke) komplikacije vakcinacije koje se lako uočavaju od strane roditelja i brzo dovode decu pedijatru. Sa poboljšanjem procesa proizvodnje vakcina ove komplikacije su pravi raritet.

Jedno je sigurno – neželjeni efekti vakcina su beznačajni, u poređenju sa nesumnjivom koristi koje imunizacija pruža.

vakcine-u-prvoj-godini-871.jpg

  • Koje su obavezne vakcine u prvoj godini života

Naš imunizacioni protokol predviđa sledeće obavezne vakcine:

    • BCG vakcina – protiv tuberkuloze
    • Di – Te – Per vakcina je protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (pertusis)
    • Polio vakcina – protiv dečje paralize
    • Vakcina protiv hepatitisa B
    • HiB vakcina – protiv opasne bakterije Hemofilus influence (Haemophilus influenzae)
  • Kada se daju

BCG vakcina se daje u porodilištu, kao i prva doza vakcine protiv hepatitisa B.

Revakcinacija (druga doza) protiv hepatitisa B se sprovodi mesec dana posle prve doze, a treća doza se daje pet meseci posle druge (šest meseci posle prve doze).

Di-Te-Per, HiB i polio vakcina se daju u trećem mesecu (mada se ova granica ponegde pomera u drugi mesec), a još dve doze sa razmakom od 4-6 nedelja (dakle ukupno tri doze u prvoj godini života)

  • Mogu li se vakcine kombinovati

Naravno da mogu!

Pokazalo se da kombinacije vakcina efikasno imunizuju dete, a tako se smanjuje broj “bockanja” beba. Kod nas su registrovane kombinovane petovalentne vakcine: Pentaxim i Infarix IPV plus HiB. Ove vakcine sadrže Di-Te-Per-Polio-HiB u sebi. Registrovan je i Infarix hexa (koji pored nabrojanih pet sadrži i hepatitis B vakcinu).

  • Kada dete nije za vakcinaciju

Dete treba da je zdravo kada se vakciniše!

Ako ima jasne znake infekcije: kija, kaščljuca, curi mu nos, ima crveno grlo i temperaturicu, mudro je sačekati bar nedelju dana. Nije dobro da se dete vakciniše danas, a za par dana da dobije febrilnu virusni infekciju koje je tek počela da se razvija na dan vakcinacije.

Nove preporuke kažu da se bebe, koje nemaju povišenu temperaturu, a imaju “kijavicu” (lako curenje nosića, a lepo jedu, raspoložene su, dobro spavaju) mogu vakcinisati.

Bebe koje dobijaju transfuzije (derivate krvi) posle rođenja (zbog operacija ili lečenja anemija…) se malo kasnije vakcinušu (obično se odlaže za 6 meseci), a detaljno uputstvo se dobija uz otpusnu listu.

  • Koje su vakcine korisne za bebu, a nisu obavezne

 

Postoje različiti “protokoli” vakcinacija koji variraju od države do države, čak i u okviru Evropske unije.

Ipak, ogromna većina medicinski razvijenih zemalja je uvela vakcinu protiv pneumokoka.  To su opasne bakterije koje u prvoj godini života mogu izazvati veoma teške bakterijke infekcije (meningitis, sepsu, upalu pluća…). Zato je ova vakcina, u preventivnom smislu aktuelnija od mnogih koje jesu deo “obaveznog kalendara” (na primer difterije decenijama nema).

Pneumokokna vakcina još uvek nije deo obaveznih vakcina u Srbiji, ali je registrovana (Prevenar 13 ili Synflorix) i može se kupiti i primeniti.

Pojedine zemlje sprovode i vakcinaciju protiv meningokoka – bakterije koja izaziva ozbiljnu infekciju moždanih ovojnica (meningitis), ali i sepsu sa fatalnim ishodom.

Sve češće se dovodi u pitanje potreba za imunizacijom (vakcinacijom) beba, ali tu zaista nema dileme – vakcine su potrebne, a vakcinacija u prvoj godini života udara “imunizacioni temelj” za borbu protiv veoma opasnih infektivnih bolesti. Dokaz je više nego jak – od kad se vakcine redovno daju bebama smrtnost od zaraznih bolesti kod dece je drastično smanjena, a pojedine bolesti su potpuno pobeđene (iskorenjene) zahvaljujući imunizaciji.

Pin It

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

*