Ovo je potpuno pogrešno - krvna slika je puna informacija koje su od ogromnog značaja za dete, ali su i velika pomoć lekaru koji je morao mnogo da nauči da bi pravilno tumačio nalaz krvne slike.
Zato je vaš pedijatar protiv varijante "sam svoj majstor" u čitanju krvne slike, a naročito je opasno upoređivati vrednosti ove analize kod dece sa normalnim vrednostima (koje po pravilu važe za odrasle, a značajno se razlikuju u odnosu na vrednosti kod dece). Čak i kada imate normalne vrednosti za decu ne gledajte ih mnogo, jer aktuelna bolest deteta (na primer virusne infekcije) može poremetiti normalne vrednosti, a da to ne samo da nije opasno već je i normalno za dete u datoj situaciji.

Zato je NEOPHODNA komunikacija sa pedijatrom i sva pitanja koja imate treba postaviti doktoru koji analizira krvnu sliku.

*Kada se preporučuje da se vadi krvna slika mališanu?

Krvna slika se kod dece uglavnom radi iz dve grupe razloga:

-Prvo, kada se prati rast i razvoj beba, veoma je bitna procena efikasnosti kostne srži (koja je prava fabrika krvnih ćelija) u stvaranju krvnih elemenata. Tako se između četvrtog i šestog meseca života bebi radi krvna slika da se proceni ima li anemije (malokrvnosti) ili ne. U tom periodu života se normalno očekuje nešto "slabija krvna slika" - nivo hemoglobina se smanjuje zbog postepenog praženjenja rezervi gvožđa u bebinoj jetri. Kada lekar vidi krvnu sliku, tačno zna da li je dete "normalno" (fiziološki) anemično ili je stepen anemije takav da je potrebna terapija preparatima gvožđa.
I dalje tokom rasta i razvoja postoje termini kada se sistematski uzima krvna slika, a to naravno određuje pedijatar.

-Druga grupa razloga (indikacija) za uzimanje krvne slike kod dece su bolesti ili sumnje na oboljenja, gde nam krvna slika pomaže u uspostavljnju dijagnoze. Naravno, ona se ne uzima detetu uvek, već samo kada lekar proceni da mu je ona od koristi na putu do pronalaženju uzroka bolesti.

*Kako kroz nalaz može da se prepozna da li je reč o virusu ili bakteriji?

Krvna slika je korisno pomoćno sredstvo u razlikovanju virusnih od bakterijskih infekacija, ali NIJE siguran i jedini pokazatelj. Samo u kombinaciji sa pregledom može sa pravilno tumačiti i nalaz krvne slike. To naravno ISKLJUČIVO radi pedijatar, NIKAKO mame i tate koji to ne znaju (ne važi za roditelje pedijatre).
Tipično kod virusnih infekcija leukociti (bela krvna zrnca) nisu povećani (ili im je broj i smanjen), a dominiraju limfociti u leukocitarnoj formuli. Kod bakterijskih infekcija su obično leukociti visoki, a preovlađuju granulociti u formuli. Izuzetaka ima, tako da najteže bakterijske infekcije (sepse) mogu ići sa malim brojem leukocita, a neki virusi mogu dati veliki broj belih krvnih zrnaca.

*Kako roditelji mogu da prate određene vrednosti tj. da li treba da se zabrinu ako dete "vuče" ka donjoj ili gornjoj granici?

Ovo roditelji NE TREBA da rade (osim ako nisu pedijatri). Zašto se zamarati nepotrebnim strahovanjim i sumnjama kada postoji pedijatar koji je apsolutno kompetentan da to stručno odradi. Prebacite brigu na doktora, koji će vam sve lepo objasniti i tu je kraj.
Evo jednog primera zašto to ne valja roditelji sami da rade. Kod virusnih infekcija koje idu sa visokom telesnom temperaturom se u krvnoj slici (pored ostalih promena) dešava očekivani pad hemoglobina (nizak hemoglobin je glavni pokazatelj anemije). Nekada je i do dvadeset procenata vrednost niža od realne - dakle radi se o prolaznom padu vrednosti hemoglobina, a to NIJE anemija. Tada se roditelji isprepadaju "samo nam je trebala i anemija pored bede koja nas je snašla", a to jednostavno nije tako.
Ovakvih primera je mnogo, zato ne razbijajte glavu nepotrebnim strepnjama već se javite doktoru!

*Da li je opravdano ako roditelj samoinicijativno radi detetu krvnu sliku "za svaki slučaj"? Koliko često se toleriše?

Kao sve analize koje se koriste u proceni zdravlja deteta, ili kao pomoćno sretstvo za postavljanje dijagnoze, i krvnu sliku traži isključivo lekar! NIKADA to ne radite na svoju ruku.
Radi se o BOLNOJ analizi pa je grehota da se deca bodu, ako to nije potrebno. Sa druge strane, ako nestručno tražite krvnu sliku može se desiti da izostavite neki važan parametar. Tako se neretko desi da se dete mora ponovo ubosti kako bi se željena analiza kompletirala.

*Šta može da "pokvari" krvnu sliku, iako je dete zdravo?

Zdravo dete ima normalnu krvnu sliku!
Nestručno uzimanje, loš aparat ili loši reagensi mogu dati lažne vrednosti krvne slike, ali se to zaista retko dešava. Tada se obično jasno vidi razlika u pregledu i donetoj krvnoj slici, pa pedijatar zatraži "ekspertizu" krvne slike u nekoj od specijalizovanih dečjih bolnica. Pre nekoliko godina se ovo relativno često dešavalo, ali se nadamo da su ta vremena definitivno iza nas.

*Kada treba uz krvnu sliku uraditi i leukocitnu formulu, kada kompletnu biohemiju i šta one pokazuju?

Sa osavremenjivanjem aparata za krvnu sliku postalo je jednostavno uraditi leukocitarnu formulu uz krvnu sliku. Nekada je bilo potrebno dosta vremena da se napravi leukocitarna formula, pa je i cena bila prilično viša. Sada se to radi brzo i jeftino tako da kada se dete bocka valja uraditi uz ostale parametre krvne slike i leukocitarnu formulu.

Leukocitarna formula pokazuje odnos među različitim podvrstama belih krvnih zrnaca. Tako se lekar može orijentisati u pogledu razlikovanja različitih infekcija, ali se mogu naslutiti i neke retke, ali potencijalno opasne hematološke bolesti. Roditelji jednostavno ne treba da se bave detaljima leukocitarne formule, jer se radi o složenoj grupi poremećaja koje ipak treba prepustiti pedijatru.

Biohemijske analize lekar traži kada želi da se upozna sa funkcijom organa ili organskih sistema deteta, a kada postoji sumnja na određenu bolest, ili kada želi da se proceni zdravstveno stanje deteta. Ove analize se kod nas, u ogromnoj većini slučajeva, uzimaju iz venske krvi - potrebno je "ubosti" venu i uzeti odgovarajuću količinu krvi. Naravno, postoje savremeni (ali i skupi) aparati koji skoro sve analize mogu "očitati" iz kapi krvi uzete iz prsta deteta.
Biohemisjke anlize se ne rade rutinski, dakle potreban je jasna i opravdan razlog. Ovih analiza je zaista mnogo (da se čovek prepadne kada vidi one liste) pa je lekar taj koji će odrediti šta iz te šume nalaza treba da se uradi. Zato mame i tate NIKAD ovo ne treba da rade na svoju ruku!

Tipično je da kod virusnih infekcija dominiraju limfociti u leukocitarnoj formuli, a kod bakterijskih infekcija su obično leukociti visoki, mada ima i izuzetaka.


Kao sve analize koje se koriste u proceni zdravlja deteta, ili kao pomoćno sretstvo za postavljanje dijagnoze, i krvnu sliku traži isključivo lekar!


*Kada se i kako uzima krv maloj bebi?

Redovno, bebama se uzima krv između četvrtog i šestog meseca života u cilju otkrivanja eventualne anemije koja bi tražila terapiju. Ako pedijatar proceni, krvna slika se može uzeti i ranije, a to se gotovo uvek radi kod beba čije su mame bile anemične u poslednjem trimestru trudnoće.
Ako beba ima neki problem - visoku telesnu temperaturu, neko krvarenje i druge bolesti ili postoji sumnja na neko oboljenje, lekar krvnu sliku traži po potrebi.
Bebama se krv za krvnu sliku uzima iz prstića, ređe iz petice (kada se radi o izuzetno malim bebama). Ako se, na primer, radi o žutici ili nekim drugim ozbiljnijim bolestima, bebama se uzima krv iz vene za detaljnije analize. Tada naprosto nije dovoljna sama krvna slika da bi se procenilo stanje bebe. To OBAVEZNO treba da rade iskusne sestre koje znaju da "ubodu venu" kod male dece, što nekada ume da bude veoma teško, naročito kada su deca bolesna!