Šljive: Najzdravije kada se jedu sveže

Na vrhu liste 24 vrste voća sa najjačim antioksidansnim delovanjem, a zahvaljujući vitaminu C smanjuju rizik od srčanih bolesti i pomažu asorpciju gvožđa

Dijetetska vlakna koja se nalaze u šljivi izuzetno su važna, jer pomažu kod snižavanja holesterola u krvi i regulišu opstipaciju

SRODNE VESTI

Na vrhu liste 24 vrste voća sa najjačim antioksidansnim delovanjem nalazi se upravo šljiva (Prunus domestica), čija sezona počinje u drugoj polovini leta. U našem narodu ovo voće izuzetno je rasprostranjeno. Okrugle su ili ovalne, najčešće modroplave boje, ali zavisno od sorte, mogu biti još žute i crvene. Šljiva potiče iz različitih krajeva sveta, a evropska, koja se odomaćila i kod nas, otkrivena je još pre dve hiljade godina u području oko Kaspijskog jezera. Već u rimsko doba bilo je poznato čak 300 različitih vrsta evropske šljive.

Među sortnim šljivama posebnu pažnju privlači japanska šljiva „umeboši“, koja je veoma cenjena u makrobiotičkoj ishrani.

Zbog ukusnog i lepog izgleda, kao i vrednih sastojaka koje poseduju, šljive su vrlo popopularno voće. Ovaj sladak plod najčešće se koristi u svežem obliku, ali i za brojne druge proizvode. Od šljiva se pravi slatko, ukusni pekmezi i džemovi. Koriste se i u sušenom obliku, od njih se prave i vrlo ukusni i zdarvi kompoti. Mogu i da se zamrznu i kasnije koriste za kolače i druge poslastice. Ipak, najbolje ih je jesti u svežem obliku, jer su tako najzdravije.
Tradicionalno, naš narod od ovog voća “peče” i rakiju koja, osim za piće, može da se koristi i kao lek u vidu obloga, kod prehlada ili za masiranje bolnih mesta.

U sto grama šljiva ima čak 87 grama vode i 11 grama ugljenih hidrata, dok preostali deo sadrži vlakna i belančevine. Od vitamina šljive imaju najviše C i E, betakarotena i folne kiseline. Vitamin C je važan jer pomaže apsorpciju gvožđa u organizmu. Takođe, ovaj vitamin pomaže i u smanjivanju rizika od srčanih bolesti, šloga, kao i nekih vrsta kancera. Kada je reč o mineralima, bogata je sa kalijumom, fosforom, magnezijumom, natrijumom…
Dijetetska vlakna koja se nalaze u šljivi izuzetno su važna, jer pomažu kod snižavanja holesterola u krvi i regulišu opstipaciju. Šećerni alkohol poznat kao sorbitol, takođe je sastojak ovog voća, a koristi se kao zamena za šećer u proizvodnji dijetetskih proizvoda za dijabetičare, ali i za druge osobe koje moraju da paze na unos šećera.

Suva šljiva u odnosu na drugo suvo voće ima dvostruko veću antioksidansnu moć. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju veći laksativni efekat u odnosu na sveže.
Ali i sveže i suve šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina, a u tragovima se može pronaći i magnezijum i gvožđe. U bilo kom obliku ova voćka je izuzetno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, kao i neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom. Ove supstance pripadaju porodici fenola, čija je antioksidansna uloga potvrđena u mnogim naučnim istraživanjima.

ZDRAV DORUČAK 
Zbog njenih blagotvornih sastojaka jako je dobro jesti šljive, naročito za doručak. U običan jogurt stavite iskeckane ili oljuštene šljive i dodajte med po želji. Ovaj energetski snažan i zdrav doručak obezbediće vam svu potrebnu energiju.
Ukoliko sami pečete ražani hleb, u pripremljenu smesu dodajte napola ispečene šljive. Ovako spremljen hleb vrlo je sladak, ukusan i što je najvažnije zdrav.

U FRIŽIDERU NAJDUŽE TRI DANA
Pri kupovini šljiva treba voditi računa da su plodovi čvrsti, neoštećeni i da imaju peteljku. Površina treba da bude malo zamagljena, što pokazuje da su šljive pravilno gajene. Pošto jako brzo dozrevaju, u frižideru mogu da se čuvaju najviše tri dana. Treba ih staviti tako da su odvojene od ostalih namirnica, najbolje u papirnu kesu, jer dozrevajući oslobađaju etilen koji ubrzava zrenje ostalog voća i povrća koje se nalazi u frižideru. Osim toga, kada ih izvadite iz frižidera treba ih ostaviti da izvesno vreme odstoje na sobnoj temperaturi, jer im se na taj način vraća maksimum sočnosti i slatkoće.
Zamrznute šljive, po pravilu, mogu da se čuvaju u zamrzivaču najduže tri meseca. Pre nego što se stave u zamrzivač treba da se prepolove i da im se izvade koštice. Tako prepolovljene, ređaju se na tanjir sa kožom nadole, pa tek onda stavljaju u plastične kese i zamrzavaju.

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.