Recept za uspešno dojenje

Žene u Srbiji nemaju mleka! Mleko je nestalo iz grudi Srpskih žena, gde je otišlo i kada će se vratiti, ne znamo. Obeshrabrujući statistički podaci navode da manje od 20 odsto žena doji svoje bebe! Iako je formula tj. adaptirano mleko u opticaju tek 60 godina a žene i njihove mlečne žlezde pola miliona godina, gle apsurda, žene se mahom opredeljuju za nezdraviju, skuplju, konformističku opciju!

dojenje

Foto:  Aurimas

Skoro sam naišla na odličan tekst o tome kako proizvođači adaptiranog mleka potkopavaju dojenje i prirodno majčino mleko. Elem, jedini problem je u tome što ne verujem da je odgovornost za toliki procenat žena koje ne doje u reklami za formulu, već neznanju, strahu, lenjosti! Da lenjosti!!! Sve nam je postalo teško, i ako treba da se oko nečega pomučimo svojski onda to proglasimo za nešto što nije vredno truda. Kao da imamo pametnija posla nego da othranimo kako valja tih u proseku 1,6 odsto dece što je ima prosečna porodica s decom u Srbiji. A znamo da smo ih dobili na jedvite jade u tridesetpetoj, iz epruveta, na kredit, kao podstanari, bez posla i još svašta kroz šta prolaze obični parovi u ovoj šugavoj državi. Ili je za sve kriv osiromašeni uranijum?

Ja sam fanatični zaluđenik za dojenje. Kada sam ostala trudna sa prvim detetom, jedina briga mi je bila da li ću moći da ga dojim. U okolini sam imala drugarice i koje su dojile i koje nisu. Iskustva i stavova je bilo raznih. Osuđivala sam najviše drugaricu koja nije želela da doji svoje dete, iako je imala mleka, jer joj je dojenje bilo “odvratno, neprirodno i bolno”. Sad joj se divim jer je imala herca da kaže iskreno kako se oseća. Nije potegla izgovor “nemam mleka”, a bilo bi joj lakše, jer bi tada svi imali razumevanja za nju.

Nažalost danas niko ne razmišlja o tome koliku odgovornost nosi izjava “nisam imala mleka”. Kada to isto kaže 80 odsto žena koje su rodile decu, samim time što su najglasnija većina, njihov glas postaje najdominantniji i najrasprostranjeniji. Njihov glas kao većinski poprima uticaj “istinitog” za sve one nesnađene, novopečene majke koje u svom okruženju već nemaju podršku da doje. Dojenje jeste lični izbor i ne bi ga trebalo nametati kao prioritet i uslov za “dobru majku”. Sve smo mi dovoljno dobre mame.

Za sve one “lude” žene koje bi išle korak dalje da osiguraju uspešno dojenje najvažnije je da nađete bar samo jednu ženu, bilo prijateljicu, patronažnu sestru ili savetnicu za dojenje koja će vas ohrabriti i posavetovati svaki put kad budete ubeđene da nemate više mleka. Žene prestaju da doje, u ogromnoj većini, u trećem mesecu, ne shvatajući da je do tog smanjenja u količini mleka došlo privremeno zbog uspostavljanja normalnog hormonalnog funkcionisanja.Najvažnija stvar u vezi sa dojenjem je da bebu do 4-5 meseci starosti (dok se sama ne u obroči) dojite isključivo na zahtev (to podrazumeva i noćno dojenje kao najkvalitetnije!). Beba nije ni robot, ni biće koje linearno raste pa joj je u određenom momentu potrebna određena količina hrane. Nekada je gladnija a nekada ne, kao i vi. Zar vam to nije logično! Takođe, što je češće dojite više mleka će nadoći. Sisanje nije za bebu samo hranjenje i pojenje (ako ne pije vodu), već i maženje, smirivanje i sigurnost. Mama je tu za mene.

U svojim ludovanjima i paničnim strahovima vraćala sam se ovom tekstu i savetima jedne prijateljice.

Da bi se pripremila i osigurala uspešno dojenje išla sam i u školicu za trudnice, čitala sve što mi je došlo pod ruku na tu temu, ali najviše su mi pomogli saveti drugarice koja je bez sujete i srama pričala o svom iskustvu sa dojenjem. Prvi savet je bio da ničim ne mažem bradavice da ne omekšaju, već suprotno, posle svakog kupanja da ih par puta suvim peškirom prortljam, da vremenom malo otvrdnu. Zatim da u bolnici kada se porodim prvu i drugu noć dok ne nadođe mleko, najnežnije, kružnim pokretima, masiram nekolko puta dojke da se ne bi napravile ploče. Saveti su bili na mestu u potpunosti. Iako sam se porađala 12 sati, bebu vadili vakumom, primala transfuziju krvi dva dana, isto toliko bila odvojena od bebe, umirala od straha da li će sa detetom sve biti uredu, nikakav problem sa grudima i dojenjem tada nisam imala! Znala sam da je u početku bebi dovoljan kolostrum iz grudi i da nema mesta panici ako isti dan ne krene da lije mleko. Takođe bebu hrane u bolnici ako je potrebno, mada iskusnije majke ne traže nikad dohranu već drže bebu na grudimanon stop. Sada znam da sam u prva četiri meseca dojenja imala hiperprodukciju mleka. Grudi su mi bile kao dve ogromne dinje iz kojih je nekontrolisano curilo i štrcalo mleko na sve strane. Bebac je dobio prvog meseca 1,5 kg, drugog 1,6 kg. i trećeg 1,2 kg. Međutim u četvrtom mesecu grudi su mi splasnule i delovalo je da nemam više dovoljno mleka. Glupača! Nisam shvatala da se ponuda i potražnja mleka uspostavila, kanali razradili, već sam mislila da mi mleko presušuje! Nema tog čaja za dojilje, tablete za laktaciju i litre i litre boze, koju nisam probala i popila, misleći da nemam više dovoljno mleka. Nije mi bilo dovoljno da se smirim, što je objektivno bebac bio na ivici da postane Mišelin beba sa svojih 9 kg. sa četiri meseca, moj strah od gubitka mleka je bio iracionalan. Do šestog meseca sam opsesivno paničila oko količine mleka koju imam, da li mu je dovoljno, koliko je napredovao i tako u krug. U šestom mesecu sa uvođenjem nemlečne ishrane, vratio mi se i ciklus. Svaki mesec, dan-dva pre nego što dobijem menstruaciju, količina mleka mi se smanji, bebac nerado sisa i jasno pokazuje da mu se ne sviđa ukus tog mleka. Za par dana se sve u normali i tako 18 meseci koliko sam ga dojila. Za to vreme sam imala dva mastitisa i to u 8 i 10 mesecu. Ono što sam naučila na teži način je da upaljenu dojku ne diram a kamoli masiram, već samo oblozi od kupusa i ako tako doktor proceni antibiotik.

E sad, pošto se u mom životu sve dešava naopako tako je bilo i sa iskustvom sa drugim detetom. Za razliku od prvog drugi porođaj je prošao fantastično, za poželeti. Ista procedura sa nežnim masiranjem grudi i postepenim nadolaženjem mleka dva dana. Međutim, već kod kuće sam bila iznenađena što mi grudi nisu kao dinje već samo “malo” nabrekle. Bez obzira na staž od 18 meseci uspešnog dojenja panika me opet savladava. Bebac i ovaj put lepo napreduje ali nije pasionirani sisavac poput prethodnika, pa je dobio “samo” 1,3 kg. za prvi i 1 kg. za drugi mesec. Sa nepuna četiri meseca počinje da odbija da sisa u budnom stanju. Čim ga položim u naručje, na grudi, poćinje histerično da vrišti i plače. Nije imao upalu uveta, zapušen nos, niti bilo šta slično ali je imao pojačano lučenje pljuvačke, što je uglavnom znak da će “uskoro” zubi. To uskoro može da se otegne na mesece! Za kratko vreme moj život se pretvorio u haos. Nisam mogla nigde da idem i ništa da radim već samo da čekam kad će da zaspi pa da se u određenom trenutku prišunjam da ga podojim ali i ne probudim! A kako se vreme budnosti povećavalo nisam mogla ni po 5 sati da ga nagnam da sisa. Naravno sledi krug izmuzavanja pa nuđenja na flašicu, on naravno ni u ludilu neželi to da prihvati. Pošto ni cucle nisam nikad davala deci, nikakvu flašicu nismo takođe koristili. U panici da mi se mleko ne smanji jer u toku dana ređe sisa, počinjem da se izmuzavam i hranim ga na kašičicu skoro tri meseca!!! Imala sam Aventovu pumpicu ali za čudo moja ručna tehnika je bila znatno brža i bolja. Za sve to vreme nema doktora, specijaliste, interneta, knjiga i zamalo baba vračara, koje nismo konsultovali. Svi nas gledaju belo, nije im jasno o čemu pričamo. Nisu nikad čuli da beba odbija da sisa u budnom stanju dok super sisa dok spava i po celu noć. Naravno, beba lepa, napredna, dobija više nego dovoljno na kilaži. Ali se hrani na kašičicu?! Moj ceo dan se svodio na izmuzavanje i hranjenje po pola sata. A gde je starije dete, muž, kuća, obaveze? Nikakvu pomoć u vidu mame, svekrve, sestre, nemamo. Sami ko ludaci. Pored sveg tog ludila, ciklus se opet kao sat vratio u 6. mesecu a bebac takođe odbija da sisa tih dan-dva, zbog promene ukusa i mirisa mleka. Pa, ovaj put pošto se izmuzavam znam tačno u mililitar koliko je popio, odnosno koliko imam mleka. Na netu u “stručnim” tekstovima i po forumima žene pričaju o meni tada nezamislivim količinama mleka. Na primer, bebi je potrebno ili već pije u petom mesecu 200 ml. naravno formule po obroku, dok moj bebac ne može da popije ni 150 ml. mog mleka. Sa prvim detetom nisam se izmuzavala ni hranila ga dodatnim mlekom da bi znala koliko pije i koliko imam mleka po dojci. Samo sam pratila njegove potrebe i njegovo napredovanje. Sada me i pedijatrica gleda sa nevericom kad joj kažem da dete ne može da popije više od 180 ml. mog mleka ni za živu glavu. Takođe mislim da ni nemam više po obroku. To je sad već pet punih, šesti mesec, dobio je 800 gr; sasvim u redu za taj uzrast. Doktorici ništa nije jasno. Zna koliko je potrebno adaptiranog mleka po obroku ali shvata da to nije isto i sa majčinim mlekom. Kaže, možda imaš masno i jako mleko kao foka, pa mu je dovoljno i manje nego kad bi pio formulu. Žalosno i čudno. Znaju sve o adaptiranom mleku a o majčinom ne. Pa onda kad se brojke i mililitraža za majčino mleko ne podudara sa formulom proglašavaju da naše nije dovoljno?! Sve u svemu, sa izbijanjem gornjih jedinica i normalno sisanje se uspostavilo. Sada znam da nije želeo i mogao da sisa tih par meseci zbog preterane preosetljivosti na bol i neprijatnosti u desnima zbog izbijanja zubića. Nije mi žao što sam ga hranila kao ludača na kašičicu svojim mlekom. Da sam tada bila potpuno luda od umora, stresa, nerazumevanja situacije, priznajem. Ali to je bio moj izbor. Iznad svega sam želela da sačuvam mleko i da ga dojim bar godinu dana. Dojila sam i njega 18 meseci bez problema

Vi to možete i ne dajte da vas drugi ubede u suprotno, vaša deca i vi to zaslužujete!!! Srećno!!!

Icbmother

Pin It


Komentari

  1. Meni beba ima 11 mjeseci,koja samo sisa od prvog dana i hvala Bogu super napreduje…Jeste da sam imala 2 puta mastitis,jeste da se budi svako malo ali kad ga vidim onako buckastog i slatkog nista mi nije tesko…ali tu se sad javlja drugi problem,bebi mojoj je dovoljno sto sisa,hranjivo mi je mlijeko pa ono uporno odbija svu drygu hranu.Dok ja svaki dan spremam,kuvam…i na kraju prospem.Sta tu da radim…strah me da mi beba ne bude malokrvna jer samo sisa…dal da polako prekidam dojenje?

    Odgovori na komentar
    • Beba MORA da ima tri glavna obrokankoja nisu SAMO mleko! Posle ručka (povrće i meso) NE dajte bebi da sisa, a posle doručka u večere neka sisa koliko želi. To je pravi način da beba lepo i zdravo jede.

      Odgovori na komentar
  2. Evo i ja da prenesem svoje iskustvo! Celu trudnocu sam razmisljala o tome da li cu da imam dovoljno mleka da dodjim svoju bebu jer sam to jako zelela! Porodjaj prosao jesko-bebac se rodio sa 2900,i kao tako mali nije imao snage da izvuce koliko mu je dovoljno! U porodilistu je dobio zuticu i odvojili su ga od mene,po celu noc je bio u inkubatoru a ja sam navijala sat da se izmazam!! Uspeli smo,kada smo izasli kuci uz puno truda i podrsk u muza izmazanjem i dodavanjem na kasicicu bebac je iz dana u dan postaojao sve jaci i mogao je sad da porucka koliko mu je dosta! Sad ima tri meseca i za deset min na jednoj siki pojede i bljucne visak!budi se na dva sata nocu da ruca-naporno je al zato sam majka i nije mi tesko da mu udovoljim! Podrska svim mamama u dodjenju jer to je nesto neprocenjivo!e

    Odgovori na komentar
  3. Jeste istina da sve više mama daje svojim bebama adaptirano mleko, ali mislim da svako treba da radi kako može i kako želi. Ja sam želela da moje dete pije moje mleko, i iako nije moglo da sisa zbog uvučenih bradavica, izmlazavala sam se 12 meseci i tako je pilo, na flašicu. Dakle, to ne mora da bude na zahtev, jer sam ja davala na oko 3 sata. Isto tako nije nemoguće izvući sve, odnosno onoliko koliko bebi treba, jer sam uvek imala i stvarala više nego što je ona mogla da popije. Evo, ona i ja, živi dokaz. 🙂

    Odgovori na komentar
    • Kod mene je slicna situacija, ali gora…Zelim da dojim bebu, ali isto imam uvucene bradavice, pokusala sam sa vestackim, ali mi stvaraju ragade. Izmuzavala sam se elektricnom muzilicom, davala sam joj to i plus dohranu, jer nisam mogla dovoljno da izmuzem…Bolno mi je dojenje, ne bih da odustanem, pa ne znam kako da povecam kolicinu mleka, da iskljucim dohranu, a da joj dajem moje kada se izmizem? Da li to moze uopste, bez kontakta bebe?

      Odgovori na komentar
  4. Evo i mog iskustva. Prvo dete, jedva dočekano. Apsolutno mi nije padalo na pamet da dajem dohranu ili flašicu ili bilo šta na tu temu. Relativno sam mlada, 28 godina, pa mi nije padalo na pamet da može da postoji problem. Porodila sam se carskim rezom, maleni fantastičan. Ja već sledeći dan na nogama, jedva čekam da ga uzmem u ruke. Sa njim dolazi I sestra koja pomaže prvorotkinjama da doje. Pogleda mi grudi, stiska, pritiska, masira, Ništa. Stavim bebca na grudi, da on vuče. Ništa. Vuče mukica ko blesav, gladan i ljut I opet jedno veliko Ništa. I to tako traje četri dana. A onda počinje…
    Najpre, kažem suprugu da kupi dohranu, sa svih strana me dočeka “šta će ti to, krenuće mleko, neće hteti dete da sisa, pokvarices dete”. Krivica, al prevlada strah da će dete biti gladno, tako da se držim toga. A onda patronazna sestra koja se čudom čudila, pa gde su vam grudi, pa nemoguće da vam se ni malo nisu promenile, pa kako to tako… I opet, stiskaj, pritiskaj, vuci, masiraj… I opet ništa. A onda osudjivanje, kao da je to bio moj lični izbor. Uz sve to, ja i dalje prvo gladno dete stavim na sisu, da vuče (u prazno!!!) pa mu tek onda dam flasicu. To je sve praćeno vristanjem i otimanjem jer on samo želi obrok, a ne i maltret svaki put kada je gladan. A posle svega toga pokušavam i pumpicom. 25 dana kasnije, meni krene jedna kap. Bukvalno. Ja presrećna, evo ga konačno! Do kraja te nedelje uspela sam da izmuzem 30ml iz samo jedne dojke. Druga je i dalje bila prazna. I ta količina se zadržala narednih 6 meseci u dan. A bebac je slatko sisao i tih 30ml ujutro i uveče, preko dana sam bila prazna. Ali tortura koju sam prošla jer mi je dete na dohranu… Apsolutno svi su me osudjivali, jer (citiram moju DOKTORKU) “kako to da sve cigancice imaju mleko, a naše žene nemaju. Sve im smeta”. E tu sam odlepila. Drage žene, uz svu genetiku, evoluciju i tehnološki napredak, NEKE OD NAS ZAISTA NEMAJU MLEKO. I TO NIJE ZA OSUĐIVANJE.

    Odgovori na komentar
Strana 2 od 2<12

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.