Razumem da ste došli zbog deteta, a kako ste vi?

Prošlo je dosta vremena od kako sam napisala poslednji tekst… Definitivno to sa pisanjem ne ide baš po narudžbini, naročito ukoliko želite da date svoje, autentično viđenje neke stvari. Kao i većina mojih prethodnih tekstova i ovaj dolazi iz „specijalne sobe za igru“ u kojoj radim i sa roditeljima.

dete

Foto: Flickr

Naime sve je češća situacija, ili se to karmički nameće, da se roditelji jave zbog potrebe za podrškom jer je dete preosetljivo, plačljivo, razdražljivo a u nekim situacijama i agresivno.

Uobičajeni tok terapijskog procesa je da na uvodni razgovor pozovemo samo roditelje, bez dece. Veoma je važno da deca tada ne budu prisutna jer je potrebno da roditelj ima slobodu da iznese što više detalja o detetu, a sa druge strane da dete bude pošteđeno slušanja o sebi u negativnom kontekstu. Razgovor krene u smeru razloga za javljanje, uobičajeno uzimanje anamnestičkih podataka kada razgovor teče prirodno, smireno a onda dodje na red izbacivanje frustrirajućih sadržaja na sto. O tome kako se dete ponaša u različitim situacijama, šta je sve uradilo, kakve su im kritike upućene kao roditeljima, šta su sve probali, koju literaturu su koristili i teoriju primenjivali, nekada i gde su sve dete vodili…pa eto rezultati su izostali. I sada je prisutno „sagorevanje“ u roditeljskoj ulozi i očaj što su stvari takve kakve su. U najvećem broju situacija tu se nađe međusobno optuživanje partnera, prebacivanje krivice, nadmetanje ko zna bolje da se postavi u odnosu na dete i sl.

A onda dođe na red pitanje  „Kako biste opisali vaš odnos kao partnera?“…

Neretko se dešava da tada nastane muk, kao zaleđena scena u nekakvom filmu, pa nastupe upitni pogledi partnera međusobno a potom usmereni i ka meni kao da me prećutno pitaju „Zašto nas sad to pitate? I kakve sad to ima veze sa ovim zbog čega smo došli?“. Odgovore koje dobijam su razni, ali onaj koji najčešće čujem je „Udaljen…“.

Zašto je ovo pitanje izuzetno važno?

Već sam pisala o tome koliko su deca sposobna da očitaju nas, naša osećanja i kako to deluje na njih. Kako bih što plastičnije opisala šta se dešava kod deteta, pođem od sopstvenog primera. Opišem roditeljima kakve sam manifestacije u telu osetila dok su se oni međusobno prepirali i nadmetali predamnom. Opišem im svoj telesni odgovor na neprijatnost, uz objašnjenje da ja kao odrasla osoba i kao neko ko se bavi ljudskom psihom svesno znam da povežem svoj telesni odgovor sa uzrokom, kao i da pronađem mehanizme da to otpustim. Dete nije za to sposobno! Dete je tada u opštoj konfuziji i usled te zbrke ispoljava različite manifestacije neadekvatnog ponašanja.

Važno je da dodam da su to u pitanju mlađa deca, 3 do 6 godina, u fazi razvoja kada vlada egocentrizam u mišljenju i kada deca shvataju svet kao napravljen i usmeren od njih i ka njima. Ono doživljava sebe kao uzrok za dobre i loše stvari i sve posmatra iz centirane perspektive, od sebe.

Šta  je moguće preduzeti?

Za početak, tu ste, OBOJE ste tu jer imate isti cilj da vašem detetu bude bolje i to već govori da smo svi zajedno na dobrom putu.  U terapiji igrom koristimo metode kako bi dete usvojilo povezivanje akcija i emocija što će mu pomoći u kontroli emocija, ali nam to neće biti dovoljno. Važno je da preispitate sve resurse kojima raspolažete (babe, dede, tetke, strine, dadilje i dr.) i da napravite prostora za sebe. Pod prostorom za sebe podrazumevam vreme koje ćete imati za sebe pojedinačno ali i zajedno. Napravite listu aktivnosto koje ste radili zajedno i koje su vas veselile pre dolaska dece. Izađite na večeru, u bioskop, prošetajte parkom, sedite na klupi… Pričajte o tome kako ste proveli dan, o vremenu o temama koje vas spajaju i tada pokušajte da ne pričate o deci.

U okviru terapijskog procesa pomoći ćemo vam i putem edukacije kako se postaviti u određenoj situaciji sa detetom, na uočavanju negativnih obrazaca u okviru porodičnog funkcionisanja i sl. a sve to u cilju da cela porodica ponovo prodiše.

Dragi roditelji, ne zaboravljajte da je pored vaše uloge roditelja, veoma važna i uloga supružnika. Ne zaboravite da ste VI birali drugog roditelja za svoje dete kao i da je vaše dete proizvod vaše međusobne ljubavi. I neka vam to da vetar u leđa da okrenete jedno novo poglavlje mira i blagostanja u porodičnom životu.

Autor: Maja Antonić, Porodični psihoterapeut i Dečiji integrativni psihoterapeut na superviziji

Osnivač je udruženja Priča o vili” sa željom da roditelji i deca na jednom mestu dobiju sveobuhvatnu stručnu podršku za unapređenje porodičnog funkcionisanja i jačanje mentalnog zdravlja svakog njenog člana.

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.